Прилог за проучавање глобализма

део тринаести: где су наши новци

Док глобалистички Римски клуб објављује научне студије у којима стоје срцепарајући подаци о недостатку драгоцених ресурса на планети, због којих ето треба умањити светско становништво, да погледамо како са драгоценим планетарним ресурсима баратају послодавци тог истог Римског клуба. Ево само кратког приказа како се богати брину о ограниченим ресурсима наше планете.

Богаташке уџерице

Куће богаташког кандидата, од 500 до 1000 квадрата у луксузном крају рецимо у Америци, какав приличи нашим јунацима, не рачунајући набавну цену, са особљем које га одржава и неговатељицама за децу, износи на годишњем нивоу тричавих 650.000 долара. Наравно ово важи само за оне почетнике у свету богатих. Ултрабогаташи имају кућерак од 5000 квадратних метара, са десетак батлера, дванаест перионица, двадесет телохранитеља и тридесетак радника за одржавање куће чиме трошкови знатно превазилазе 3.000.000 долара годишње!

Дакле сви ови јадни људи забринути су за судбину гладних у свету, брину за Амазонске џунгле, и дубоко пате што су изазвали рат у неком делу света. Јер, све је то наравно за развој демократије. Подразумева се да ће ови филантропи драге воље дати чак 10.000 долара на име помоћи некој школи или болници, а чак целих 100.000 долара за куповину медицинских апарата за земљу коју су управо избомбардовали. А да, умало да заборавимо, потребно је смањити број становника на земљи, јер нема довољно ресурса на планети! Забога.

А чиме човек да се превезе

Бентли Континентал од 150.000 долара, Ролс Ројс Фантом од 320.000 долара, или Мерцедосов Мајбах по цени од 358.000 долара, представљају тек загревање наших супербогаташких јунака. Један од мултимилионера представљен ако се не варам на Дискаверу каналу, кршећи своје богаташке руке од силне бриге за сиромашне, објашњава да годиње троши 170.000 долара само на резевне делове за колекцију својих аутомобила. Испољавајући дубоку бригу за радничку класу и угрожене ресурсе планете, овај поносни власник одлучио је да запосли личног аутомеханичара да му одржава возни парк.

Власници скупих аутомобила у Хонгконгу возе улицом аутомобиле од чак 2.000.000 долара. Један од њих, крезуби човек сумњивих интелектуалних способности, пред новинарском камером турира свој супер ауто и шушкајући кроз крезуба уста објашњава репортеру Дискавери канала: "Еффо у оффоме је суштина". Бррррррм, бррррррм, брррррррм!

Ову појаву теоретичари капитализма називају "капитализам - друштво једнаких шанси"; смисао ове изреке је у томе да кад Зуба извезе свој милионски ауто на улицу, остали могу да виде какву су шансу пропустили. Практичан тај капитализам!

Хоби његов насушни

Не знајући шта да раде са слободним временом и неограниченом количином (поштено) зарађених пара, али све у жалости због милиона незапослених суграђана око њих, супербогаташи из наше приче јурцају за уметничким делима. Ова помама супербогатих за делима старих мајстора доводи до подизања цена уметничких дела, која немају никакве везе ни са уметношћу, ни са реалношћу, а понајмање са угроженим ресурсима на планети због којих треба умањити становништво на земљи, како они кажу.

Тако рецимо дело америчког сликара Џексона Полока под називом Број 5, приказано на слици лево, оставиће сваког љубитеља уметности, посебно оног незапосленог, без даха, ваљда зато што глад утиче на мозак. Један од јунака наше приче изкеширао је за ову брљотину симболичних 140.000.000 долара. Нормално, то је зато што је тих дана био обхрван судбином гладних и сиромашних. Има неких гласова да је дело Пола Сезана "Играчи карата" на приватној продаји отишло за тричавих 250.000.000 долара.

Али наравно, златна милијарда људи је закључила да се мора истребити становништво на земљи, јер као што рекосмо - нема довољно планетарних ресурса.

A сад да се купи и нека крпица

Радња у Сао Паолу под називом Даслу представља једно од скромних места где наши суперјунаци убијају своју бригу због ограничених планетарних ресурса. По наводима новинара Ендру Даунија (Andrew Downie) из часописа The Christian Science Monitor, у приземљу ове уџерице продају се за јунаке наше приче мајице Долче Габана по багателној цени од 620 долара по комаду. На првом спрату ако пожурите можете купити Картије сат по цени од 40.000 долара. На другом спрату ако нисте закаснили можете да капаришете Ферети јахту по цени од 5.400.000 долара. Срећа да нема још спратова, иначе ко зна које би биле цене на њима, одоше сви планетарни ресурси!

Гости се возе голф колицима по мермеру продавнице. На крову ове кућице постоји и хелиодром, да Зуба може да слети као пчелица на мед. Или можда трут. Или можда трутина. Само у Бразилу нека процена је да се годишње потроши на луксузну робу 1.500.000.000 долара.

Питам се како би лепо било да је ова свота уместо на дегенерисане људе утрошена рецимо на обнову уништених амазонских шума, последњих плућа наше загађене планете. Или рецимо изналажење лека против рака. Или ....

Ко не зна, просечан радник у Бразилу за цео месец рада донесе кући 200 долара радећи за неку од најнижих филијала у власништву нашег јунака.

Богаташка братија

Да би се опоравили од напорне куповине, и да би некако пребродили дубоку бол у души која их тишти због проћерданих планетарних ресурса, наши супербогаташи организују журке. Како јавља лист "Индипендент" од јула 2011, Натанијел Ротшилд из Монте Карла планира да скокне са друштвом до Црне Горе и прослави свој четрдесети рођендан у дивном природном окружењу Бококоторског залива. Присуствоваће неки од најпознатијих и најбогатијих људи планете. Претпоставља се да ће бити присутни и родитељи нашег јунака; мамица Серена, љуби га мајка, пре шест година прочула се по куповини тркачког коња за који је искеширала тричавих 4,7 милиона фунти.

И узгред да кажемо: за рођендан веселог Ната планиран је трошак од бедних 1 милиона фунти. Нормално, треба дете да се провесели, јел` тако?

Други весељак, Денис Козловски, за прославу свог рођендана наручио је да му се уради копија Микеланђеловог Давида у леду, а између ногу му тече - вотка.

Док се ово глобалистичко друштванце весели, интернет портал http://www.bread.org/hunger/global/ објављује:

свет се суочава са кризом глади невиђеној у последњих 50 година. 925 милиона људи је гладно. Сваког дана 16.000 деце умире од узрока који су последица глади. То је једно дете сваких 5 секунди.

И остале занимације ...

Наравно, ту причи није крај. Бесконачна је машта људи искривљене свести, који наручују да им се купе нове куће у најлуксузнијим деловима света као да ће у свима њима живети, набављају читава острва у егзотичним крајевима, наређују да им се узгајају лабудови на њиховим приватним језерима, имају по један или два приватна млазна авиона, голф играју у Шкотској лососе лове у Вајомингу, посећују своје другаре по клубовима у којима само чланство износи до 500.000 долара.

Јахте којима се возе и које наравно поседују морају имати екстремне величине: оне су неретко толике да не могу да пристају у маринама већ се возе у комерцијалне луке бок уз бок са танкерима. На богаташким јахтама се осим приватног хеликоптера налази наравно и гаража за пола туцета аутомобила, гимнастичка сала се за неке подразумева, на њој је у случају моторног погона неретко предвиђена и засебна једрилица. Неки се одлучују да на јахти уграде базен за купање, кошаркашки терен, џакузи за 12 особа, римско купатило, акваријум са пиранама, комплетан музички студио, да би се све то зачинило са приватном подморницом на доњој палуби.

Док се све то дешава, преко 3 милијарде људи, скоро половина укупног становништва планете, живи са мање од 2,5 долара дневно, а једно од двоје деце на планети живи у сиромаштву. Укупан друштвени бруто производ 41 презадужене земље у свету са 567 милиона становника мањи је од богатства 7 људи са врха Форбсове листе глобалиста. 1 милијарда људи планете не може да напише своје име јер у "друштву једнаких шанси" нису могли ни да се школују. У свету глобалистичких освајања, мање од 1% трошкова утрошених за наоружање довољни су да свако дете у свету сместе у шкоску клупу.

Референце:
'-Глобализација и нови светски поредак, др Војислав Мићовић, Чигоја, 2002