Славиша Нешић

 Глобалистички ратови

Википедија је објавила списак америчких освајања или америчког уплитања у разне ратове почев од 1945; ако ово представимо табелом по годинама од 1945-те, добијамо ратне или про-ратне активности водеће земље глобализма у трећој и најновијој фази развоја глобализма:

Табела је изведена на основу навода у Википедији, са разликом да су године узастопно навођене како би се боље уочио континуитет ратовања. У табели има ништа мање од 119 годишњих активности у периоду од 1945 до 2011 године. Овај списак ратова водеће глобалистичке земље казује да је само та држава организовала, учествовала, припремала или се на неки начин ангажовала најмање у једном до два рата годишње, статистички 1,78 ратова годишње. Горња табела садржи 26 различитих држава или региона, али се може претпоставити да нема дела на планети где глобалистичка сила није уперила своје око. Важно је разумети да нема довољно података који би избројали стварни број ратних или про-ратних ангажовања глобалистичких сила у целини, тако да ова табела само део стварних ангажовања глобалистичких сила.

Ево како горње ратне активности изгледају графички приказане у петогодишњим временским интервалима:

Истраживачи могу да покушају разноврсна тумачења појединих делова горње криве америчких ратовања. Тако на пример, уочимо занимљив минимум криве ратовања око 1980-тих година. Ево шта се дешава ако претпоставимо да се овај минимум америчких ратних активности може повезати са ценама нафте на светском тржишту :

Горња наранџаста крива је реална цена нафте на тржишту, коригована за инфлацију. Дотични период означава се као период "нафтне кризе 1973", када су земље произвођачи нафте пружиле отпор америчким освајањима и успоставиле ембарго на нафту. У овом периоду дошло је до озбиљних криза у Нато организацији и до привременог дистанцирања појединих чланица Нато од америчке политике, што је вероватно утицало да ратна машинерија глобалиста привремено умањи своје дејство.

Закономерност глобалистичких ратова

Можемо приметити из горњих навода да су глобалистички ратови постали свакодневица глобализма. Намеће се јасан закључак да је фреквенција ратовања таква да у глобализму ратови нису случајност или спорадично решавање конфликта, већ пре закономерност и нужност.

Глобализам је очито систем који свој опстанак нужно везује за свакодневно ратовање! За разлику од нацизма, глобализам се суздржава од покретања планетарног светског рата због страха од свеопште нуклеране катастрофе, па се уместо њега одлучио за технику примене ратова ограниченог обима. Глобалисти нападају само изразито слабије државе које не могу да узврате, и наравно само оне државе које немају нуклеарно наоружање.

Главно питање међутим остаје: зашто глобализам спроводи константно ратовање? Једини могући закључак за константно проузроковање ратова је - суштинска неспособност глобалистичког капитализма да опстане без рата. Дакле глобализам тј глобални капитализам је у таквој суштинској структурној кризи да би престанак ратовања значио његов брзи колапс. Иза дакле сјајне фасаде пребогатих глобалистичких земаља крије се економско-политички трулеж. Окупацијом целокупног света глобалистичка тиранија моћи ће насилно да заведе нови економско-политички поредак потпуно другачији од данашњег, наравно у корист глобалистичке олигархије и на страшну штету целог човечанства.

 9.07.2011