Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Глобалистичка агресија

Глобализам / Бизнис школе

Прилог за проучавање глобализма

део дванаести: бизнис школе

Сведоци смо умножавања бизнис школа (школе за менаџмент, МБА школе, Б-школе, бизнис школе) у цеом свету. Поставља се питање: чему ће у будућности бити намењене те школе?

 

Мишљење неких професионалаца о бизнис школама

Професор Грег Менкју (Greg Mankiw) са катедре за економију на Харварду, даје једноставно поређење: титула доктора економије има знатно већу академску тежину јер се добија после 4 до 6 година студирања. МБА титула добија се после 2 године студија. Међутим, потенцијал за зараду је сличан!

Природно овакво стање ствари довело је до експлозије менаџмент школа разних врста широм света, а млади људи напустили су озбиљне школе и преплавили бизнис курсеве. Ево шта о менаџмент школама каже један од оснивача познате фирме Сан Микросистеми, Скот Мекнили (Scott McNealy):

"Свака висока школа нешто ради. Ако сте хемичар, дипломирани хемичар, радите с епруветама и правите хемикалије. Ако сте физичар, ви цепате атоме. Ако сте доктор, ви сте навлачили рукавице и радили обдукцију у медицинској школи. Ако сте дипломирали енглески језик ви читате и пишете енглески, и тако даље. Али ако студирате школу бизниса, ви тамо ништа не купујете, ви ништа не продајете, ви ништа не производите, ви никог не запошљавате, ви не процењујете кандидате за посао, ви никог не отпуштате, и не радите ништа од онога што ћете радити у реалном свету. То вам је као да учите голф читајући тамо неке књиге па изађете напоље да гледате Јека Никлауса и Тајгер Вудса како ударају лоптице и уче вас како се то ради."

Приученост

Наведимо само пар мисли из уџбеника менаџмента неких најпознатијих менаџмент школа у Србији:

Менаџмент уџбеник: "Да би биолошки опстали, сви морамо да једемо. То је једна од главних карактеристика живих бића, а у исто време и основа економије."

Напомена: да ли предавач мисли да је физика, хемија, генетика, математика и друго измишљено да би људи гладовали, а да је чар економије да захваљујући једино њој напунимо стомаке? Главна карактеристика живих бића? Да ли је дотични предавач имао наставника биологије у школи и чему га је овај учио?

Менаџмент уџбеник: "Максимална струја која може пролазити кроз човечје тело без опасности по живот је 50мА. Напони до 65В су безопасни за човека (1300ома је отпор човечјег тела, али се мења са напоном). Све преко тога је опасно."

Напомена: дотични предавач не разликује физиолошко дејство струје на људски живи организам од техничких стандарда и од математичке теорије вероватноће. Тако је принуђен да представи својим несрећним курсистима неку врсту квазинаучне недовршене информације која није ни на нивоу занатске ниже школе а камоли факултета.

Иако се свашта може замерити свим факултетским уџбеницима, некада озбиљни факултети једноставно не би се усудили да пласирају овакве полуистине у својим уџбеницима.

Примери из праксе

У једну српску фабрику за прераду кафе доведен је нови "менаџер". Да би оправдао своју плату он је експресно утврдио да је потребно смањити број радника на траци и тако направити уштеду коју је педатно пријавио директору, наравно као своје постигнуће. Кад су му скренули пажњу да ово није могуће, он је тврдоглаво остао при своме. Смањење броја радника узроковало је технолошке проблеме који су знатно поскупели производњу.

У једној другој српској фабрици доведен је за техничког директора нови "менаџер". У разговору са главним инжењером, човеком са многогодишњом и успешном праксом, нови технички је заузео чврст став неповерења према инжењеру. Наредио је инжењеру да предузме неке кораке који нису одговарали технолошком процесу, иако га је инжењер упозоравао на могуће последице. После много натезања, вероватно и губитка профита, погрешних наређења и неспособности, нови технички је избачен.

Шта је заједничко за оба ова случаја? Потпуно неспособни људи примљени су на посао који захтева високу стручност и уску специјализацију. У оба ова случаја ови неспособни људи заузели су места способним квалификованим људима, и при томе није испоштовано неписано правило да напредовањем радници из фирме постају руководиоци. Не само неспособни у стручном погледу већ потпуно неписмени за социјалну и професионалну комуникацију са колегама, бахато и неодговорно ови "менаџери" кренули су у уништавање радног процеса по принципу "слона у стакларској радњи". Тако је једини резултат рада менаџера - пад профита и кварење међуљудских односа.

Менаџер: професија или обољење?

Осим оних који завршавају бизнис школе, постоје и они који су након редовних студија и након успешне професионалне праксе после неког времена ушли у за њих нову сферу управљања и пословања. У контактима са партнерима, путовањима по свету, милионским цифрама, скупим оделима и пријемима, они почињу да заборављају оно што су научили у основној професији од које су почели, одвајају се од струке и почињу да попримају својства менаџера.

Код ових људи се примећују озбиљне психичке промене. Постају хладни према колегама, за њих је једино новац мерило вредности и способности, а струка коју су поштовали више нема нарочиту вредност, бар када је реч о другим људима. Сматрају се свемогућим, често задржавају више различитих функција у једној или неколико фирми, покушавајући истовремено да склапају послове, погрешно кадрирају људе, пребацују људе са једних послова на друге руковођени само новцем а не консултујући те исте колеге према којима се тако безобзирно понашају.

Последице оваквог понашања новопечених менаџера су једноставне: квалитетни стручњаци напуштају фирму јер се о њиховим интересима не води рачуна, а пословање фирме доживљава константан пад.

 

Глобалистички референти

У будућем глобалистичком друштву, менаџери ће биће људи који "управљају људским ресурсима". Овај хладни термин треба да означи да су менаџери замишљени као нека врста модерних предрадника који преносе команде од глобалистичких управљача до извршилаца. Истовремено, менаџери ће преносити информације о "расположењу радника" и тако служити и као додатни извор информација господарима. Менаџерски предрадници ће се старати да радници беспоговорно извршавају команде својих глобалистичких господара.

Менаџери ће бити потпуно зависни од глобалистичких послодаваца. Као такви, они ће слепо извршавати све команде и немилосрдно манипулисати радницима у корист шпекулантских господара.

 

Вође и менаџери

У нормалној здравој привреди, вођа у неком предузећу је природни предводник. То је човек који је не само власник и директор предузећа, већ је почео као радник или школовани стручњак, полако напредовао у послу учећи га кроз рад. Вођа је човек који озбиљно доживљава своју конкретну професију, било да је произвођач вина, инжењер у фабричком погону или кувар. Вођа у послу напредује природно, и када постане директор предузећа он савршено влада свим суштинским деловима делатности свог предузећа. Вођа осим што поседује стручне квалитете има и неоспорне социјалне способности и квалитетан однос према својим радницима које сматра својим колегама и сарадницима више него обичним намештеницима. Као такав вођа је цењен међу својим радницима и уважен међу стручањацима. Предузеће кога води вођа има далекосежну и дуготрајну визију свог пословања, цело предузеће бори се за своју делатност у свим тешким ситуацијама, хомогено је као колектив и врло отпорно на спољашње економске недаће.

За разлику од вође, глобализам фаворизује класу шпекуланата као господаре предузећа, који са конкретним послом немају никакве директне везе. Тако се појављују власници ланаца шећерана који никада у животу нису сами произвели шећер нити се разумеју у пољопривреду или технологију, власници ланаца ресторана који јаје не умеју да скувају нити се разумеју у кулинарство, поседници огромних шума који благог појма немају о екосистемима, или власници челичана који о челику знају само његову тренутну цену. Глобалистички шпекуланти су власници шпекулантског капитала који њиме купују реални капитал и потом га препродају, мењају, растурају или групишу не према природи посла већ према природи капитала. У глобалистичком предузећу фигурирају менаџери као посредници између глобалиста и радника. Менаџери се никад нису бавили овим послом и суштински се не упуштају у природу посла нити им то пада напамет, осим када је у питању "управљање ресурсима", пренос команди радницима и контрола безпоговорне послушности радника.

Глобалистичке фирме су тако на милости неспособних глобалистичких власника чија је једина "способност" пуко поседовање килограма и квадратних метара, менаџера и осталих радника на бази власништва.

Референце:
'-Глобализација и нови светски поредак, др Војислав Мићовић, Чигоја, 2002

 

 

18.11.2011

 

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: