Вежбање и енергија

Рекреативци осећају да су им способности на тренингу врло променљиве. Главни разлог за ову променљивост је количина енергије коју имају. Овај чланак позабавиће се управо овом темом.

Стрес и енергија

Утицај дневног и хроничног стреса на тренинг је вероватно највећи губитак енергије који човек доживљава. Ова тема је издвојена у засебан чланак.

Структура енерије трајног рекреативног вежбања

Сведоци смо многих ситуација у којима нам "тренинг није ишао", "уморан сам", "осећам се исцрпљено". Суочен са умором пре самог почетка тренинга, рекреативац типично реагује на један од начина:

• насилно покушава да "одради" тренинг, осећајући се све лошије;
• ради вежбе рутински губећи контролу над извођењем и погледава сваки час на сат када ће мучење бити готово.

У тексту о дневном и хроничном стресу објаснио сам поступак у случају да је умор узрокован стресом. Овде ће, међутим, бити објашњена укупна ситуација са животном енергијом у вези са рекреативним тренингом.

Укупна енергија којом располажемо током тренинга дата је формулом:

Енергија = ДневниКапацитет - ПретходниДневниУтрошак

ПретходниДневниУтрошак = ДневниПослови + ДневниСтрес + ХроничниДневниСтрес

Према томе, енергија расположива на тренингу је :

Енергија = ДневниКапацитет - ДневниПослови - ДневниСтрес - ХроничниДневниСтрес

Све променљиве на десној страни последње једначине се мењају у времену. Дневни капацитет је дневна количина енергије расположива на почетку дана. Иако можда оставља утисак непроменљивости, овај капацитет се мења из дана у дан и из минута у минут. Дневни капацитет зависи од укупног тренутног стања организма и фактора околине. Дневни_послови су енергија утрошена на дневне послове до момента тренинга. Дневни стрес је губитак енергије на свим дневним стресовима који су током дана претходили тренингу. Хронични дневни стрес је губитак енергије који је од почетка дана до момента тренинга изгубљен услед свесног или несвесног дејства дугорочних стресова.

На основу формуле видљиво је да судбина сваког тренинга зависи пре свега од дела дана који претходи самом тренингу и оптерећености дугорочним проблемима које имате. Велики утрошак енергије морате обавезно детектовати на време и томе прилагодити тренинг. Формула показује да у случају мале расположиве енергије тренинг морате заменити малим вежбама код куће или морате да укинете вежбање за тај дан.

Структура одмора између два тренинга

Период одмора између два тренинга треба схватити као:

• одржавање нивоа активности;
• загревање за следећи тренинг.

Одржавање нивоа активности подразумева известан ниво чији интензитет је позициониран између високог интензитета самог тренинга и нивоа уобичајених активности модерног човека. Овај ниво треба да буде довољан како "међутренинг загревање" не би морало да буде јако интензивно. "Међутренинг загревање" треба да буде постепено расподељено и све интензивније како се приближава моменат следећег тренинга.

Оба наведена метода се подешавају зависно од околности и стања вежбача, са само једним основним циљем: креирати ситуацију у којој се без последица по дугорочну мотивацију може физички издржати трајно тренирање. Подизање нивоа активности између тренинга и загревање изводи се на два начина:

Ако нпр располажете са два дана паузе између два тренинга, ова два дана треба постепено и све чешће испуњавати пропуштањем лифта и пењањем пешке до вашег стана, прањем тепиха и гланцањем паркета, чишћењем стана и другим активностима којима се у ствари организам загрева за тренинг који следи. На овај начин тренинг је мањи проблем, а да и не говорим о срећи чланова ваше породице! Као што је напред речено, губитак мотивације за тренинг је везан за велики контраст који тренинг представља у односу на режим редовног живота без кретања. Зато је потребно умањити овај контраст, а томе управо и служе ове две методе.

8.1.2005