Краћи увод у Олимпијско дизање

Ако је атлетика краљица спортова, онда се може рећи да је олимпијско дизање тегова некрунисани краљ спортова. Иако скоро заборављен у ери глобалистичког уништења човека, његове природности, снаге и морала, овај спорт уз залагање, учење, интересовање и квалитетно тренирање може бити претворен и у рекреацију. У овом чланку имате кратак уводни опис олимпијског дизања тегова како би подстакао занимање читаоца за ову тему.

Шта је Олимпијско дизање

Олимпијско дизање је подизање тегова од пода до изнад главе. Овај изузетан спорт има две под-дисциплине: дизање типа избачај (енг: snatch) и дизање типа чишћење-трзај (енг: clean&jerk). Дисциплина избачај се изводи широким хватом тега и довођењем тега изнад главе у једном непрекинутом покрету.

Трзај се изводи хватом ширине рамена и дводелним извођењем са јасном паузом између ова два дела. Први део трзаја састоји се у довођењу тега до рамена, док се други састоји у довођењу тега од рамена до изнад главе.

Једноставно или компликовано

Олимпијско дизање подсећа на јапанско умеће борбе мачем, у коме вешт борац завршава борбу током или одмах након вађења мача из корица. Покрети олимпијског дизања су слични мачевању: муњевити су и читав покрет завршен је врло брзо, успешно или безуспешно, зависно од вештине дизача тегова.

Иако постоје само две основне вежбе, чудесно је да постоји бар 100 нормираних пред-вежби које служе за њихово усавршавање. Да би се лакше анализирао и вежбао, покрет олимпијског дизања подељен је у више одвојених фаза. Вежбање ових фаза траје годинама. Према томе, може се рећи да је ово дизање изузетно компликовано.

Велесиле у дизању

У олимпијском дизању најуспешнија земља на свету у протеклих пола века је Русија. Велесиле у овом спорту су такође и Бугарска, Турска, Кина, Пољска, Румунија.

Бодибилдер или шлогирано пиле

Одгајивачи живине тове пилиће због меса или због јаја. Пилићи који се тове због меса имају знатно већу мишићну масу од групе која носи јаја. У нашој причи товљеници због меса подсећају на бодибилдере, а пилићи носиље јаја подсећају на обичну популацију. Истраживачи су тестирали утицај вежбања на обе групе пилића. Откривено је да вежба (махање крилима и слично) изазива много чешћа оштећења мишића и дегенеративне промене код групе пилића која је "мишићава". И бодибилдер кога би сте подвргли уобичајеном физичком раду (рад лопатом, рад на њиви, ношење терета и друго) био би у много већем стању ризика од повреде од обичног неутренираног човека!

Разлог за ово налази се у чињеници да неприродно убрзан развој мишића, дакле баш онакав какав је типичан за бодибилдере, изазива проблеме због заостајања лигамената, тетива, кардио-васкуларног и респираторног система за оваквим брзим променама мишића. Заостајање је још више изражено код билдера који користе хемијске препарате.

За разлику од бодибилдинга, олимпијско дизање снажно ангажује кардио-васкуларни систем, и као такав представља природан начин вежбања.

Физиолошка адаптација срца

Колика је разлика између Олимпијског дизања и бодибилдинга може се запазити из резултата мерења срчане адаптације различитих категорија спортиста упоређених са контролном групом. Један од тих резултата наведен је у доњој табели. VO2max је максимална способност апсорпције кисеоника, а LVM је маса леве срчане коморе:

Иако и олимпијски дизачи и бодибилдери користе вежбање теговима који развијају исту врсту спортске способности, из горње табеле видљив је огроман заостатак кардио-васкуларног и пулмонарног система код бодибилдера у односу на наведене спортске дисциплине.

Разлика бодибилдинга и олимпијских дизача је много већа него што се то може видети из приложене табеле. Наиме, бодибилдерски тренинг узрокује изоловану адаптацију срчаног мишића, али без адекватног развоја васкуларног и пулмонарног система. Знајући да је систем артерија снабдевен глатким мишићима и сопственим системом инервације и сопственим крвним судовима, јасно је да оволики заостатак капацитета највећег дела кардио-васкуларног система за увежбаним делом није препорука за бодибилдинг.

Из горње табеле је такође видљива потреба да се олимпијско дизање комбинује са извесним дозираним нивоом трчања тј аеробних активности, како би се увећао VO2max и тиме постигао још складнији и природнији развој рекреативца.

Разлика у источном и западном приступу Олимпијском дизању

Западни свет је оријентисан на све оно што се може комерцијализовати брзо, јевтино и ефикасно. Дуготрајни циклус учења Олимпијског дизања не доприноси његовој комерцијализацији, па је ово и вероватни разлог за незаинтересованост капиталистичких моћника за овај спорт.

Сложеност вежбања ове вештине утиче на њену минималну распрострањеност у рекреативним круговима, па из ових разлога не постоји већи притисак људи на комерцијализаторе спорта да се та вештина омасови. Тренери на западу увежбавају спортисте сувише исхитрено и недовољно систематично, поводећи се за западним трендом: резултат што брже и по сваку цену. Овакав став је вероватни узрок зашто западни представници на такмичењима не могу да постигну тако високе резултате као спортисти источног света у овој спортској дисциплини, статистички посматрано.

Као закључак можемо рећи да је озбиљно заостајање западног света у Олимпијском дизању узроковано претераном комерцијализацијом западног света која је усмерена на (зло)употребу хуманих ресурса у сврху капитала. Тако једна врло хумана и здрава вештина остаје ван домашаја шире јавности. Донекле је овакво стање и добро, јер би свеопшта комерцијализација Олимпијског дизања вероватно донела само зло Олимпијском дизању и допринела његовом кварењу као што је то учињено са осталим спортовима.

Опрез

Олимпијско дизање је најтежа врста од свих стандардних оптеретних спортова. Свака вежба овог система максимално ангажује срце јер захтева максималну ефективну силу у најмањем временском интервалу, тј постизање највеће могуће телесне снаге за изабрану вежбу и тежину тега.

Људи рекреативци у годинама, као и сви они који имају историјат срчаних обољења у својој породици или лично, пре било каквих упуштања у тренинг овог типа морали би да обаве озбиљну консултацију са лекаром. Ако се одлуче за вежбање овог типа ови људи морају спровести рекреативно вежбање нижег интензитета и под надзором озбиљног тренера.

Сви ови људи, али и људи здрави и без историјата срчаних обољења у ширем кругу рођака, морају да слушају свог телесног саветника: своје сопствено тело. У доба глобалистичког безумља, природни ресурси Земље су оштећени или уништени у бесомучној трци најмоћнијих људи планете за новцем, и узрокују брзе, честе и велике промене температуре, влажности, притиска и других промена на планети. Овакве промене врло негативно делују на здравље људи, а дизаче тегова подвргава непланирано високим напорима. Једини начин да исправно реагујете на овакве ударе на своје тело јесте да током тренинга ослушкујете своје тело и да на знаке слабости умањите напор коме се излажете.

Вежбе за Олимпијско дизање

По руском аутору Медведјеву, вероватно највећем светском ауторитету у овој области оптеретног дизања, вежбе олимпијског дизања могу се систематизовати. Ове вежбе наводим груписане по њиховој тежини на основу година ефективног тренирања:

У првој колони је редни број вежбе по систему Медведјева, у другој колони је скраћени назив вежбе на енглеском језику, и у последњој колони је опис ове вежбе. Енглески језик сам оставио без превода да бих избегао недоумице око превода назива вежби. У опису појединих вежби се под stretch подразумева војнички избачај (избачај без почучња). Тамо где сам оставио празан опис можете се и сами снаћи на основу попуњених поља - ово је добра вежба за учење скраћеница.

Вежбе за класични избачај и за класични чишћење/трзај раде се тек након две године вежбања осталих вежби.

19.4.2005