Славиша Нешић

Колико погрешно ђубрење, тако уобичајено у Србији и другим деловима света, утиче на биљке, видећемо у следећим разматрањима.

Осетљивост биљака у вези са ђубрењем

Како је наша тема у вези са утицајем ђубрења на биљку, уочимо да биљка упија хранљиве материје у зависности од фактора:

• врста земљишта
• киселост земљишта
• начин обраде земљишта
• температура
• вода у земљишту
• међусобно антагонистичко дејство једних био-елемената на друге у земљишту
• међусобно поспешивање деловања једних био-елемената на друге у земљишту
• растворљивост ђубрива у води
• облик ђубрива (грануле, течност)

Биљка на пример може имати обиље хранљивих материја у земљишту, али ако је рецимо киселост земљишта неодговарајућа или неки од осталих фактора непогодан, биљка ће остати без хране јер хемијски процеси у зони кореновог система онемогућавају упијање корисних материја и биљка се суши, слично као анорексичарка која одбија да једе.

Пољопривредник примењује ђубрење и друге агротехничке мере и тако директно мења услове храњења биљке.

 

Како пољопривредник примењује ђубрење

У пракси пољопривредници у огромној већини знају врло мало о агротехници. Просечан пољопривредник је, бар када је реч о Србији:

• слабо образован у области опште агротехнике
• слабо образован у области људског здравља
• слабо образован у прорачуну агротехничког ђубрења
• у великој зависности је од расположивих ђубрива које мултинационалне компаније избацују на тржиште
• жртва је погрешног убеђења да више ђубрива значи већи принос и да је само већи принос једино битан а људско здравље не нарочито.
• ђубрива су скупа за њега, па ће пољопривредник користити јевтинију варијанту без обзира да ли она заиста одговарају биљци.
• ретко а многи и никад не раде хемијске анализе тла, као најминималнију основу за прорачун врсте и количине ђубрива јер их сматрају скупим, а требало би да се раде бар два узорка (један плићи и један дубљи) на сваке 3-4 године за сваку врсту земљишта. Остале анализе, као што је фолијарна, пољопривредницима су често и непознате, осим што још више поскупљују њихове трошкове.

Овде не разматрамо средства за заштиту, чије је дејство још директније на здравље људи, већ говоримо само о ђубрењу и његовом утицају на здравље.

Пољопривредници су најчешће нестручни да разумеју оквирне препоруке за ђубрење, као на пример: "Потрошња воћака износи 80-120 кг/ха азота, 40-100 кг/ха фосфора, и 150-200 кг/ха калијума." У Србији практично нема пољопривредника који ће овакву реченицу из приручника разумети у правом контексту, иако је она у основи тачна!

Претходна тврдња наиме не важи за младе воћке већ само оне у пуној плодоносној фази, и односи се на укупан опсег ђубрења по свим воћним врстама. Ово објашњење никада не пише у агротехничким приручницима, из мени непознатих разлога!

 

Какве савете добијају пољопривредници

Нису све препоруке пољопривредницима недоречене - неке су скоро 99% погрешне! Рецимо ево једног савета за гајење једне врсте боровнице: "Пре садње парцела треба да се пођубри са минералним ђубривима НПК 15:15:15, 500-600 кг/ха или 50-60г по јамици." Аутор је вероватно извршио свој божански увид у састав сваког могућег тла и он унапред зна да се дотична парцела тако ђубри. Изгледа да аутор није никад чуо да постоје различити састави биоелемената у тлу и да се пре оваквих идиотских савета мора прво урадити агрохемијска анализа тла на присуство главних биоелемената и комплекса, пре свих азота, фосфора, калцијума, хумуса и пХ фактор земљишта. Тек након овога може се одредити агромелиоративна мера за квантитативну и квалитативну примену ђубрива.

 

Како биљка троши ђубриво

Скоро да не постоји пољопривредник у Србији који зна да млада биљка једне воћне врсте (рецимо јабука, крушка, дуња) троши шест (6) пута мање азота од неке друге воћне врсте (рецимо кајсије, рибизле)! Одрасла биљка једне воћне врсте може у општем случају да троши само половину азота, фосфора или калијума које троши биљка неке друге воћне врсте. Колико има пољопривредника у Србији који знају ове чињенице?

Ово је међутим тек почетак приче о искоришћености ђубрива. Наиме биљка коју је пољопривредник обилно нађубрио можда скоро уопште неће користити то ђубриво и може се осушити ако нису дозирани неки од битних предуслова:

• врста земљишта
• киселост земљишта
• начин обраде земљишта
• температура
• вода
• врста биљке која се ђубри
• узраст и развијеност биљке
• међусобно антагонистичко дејство био-елемената у земљишту. О томе ће бити више речи касније.
• међусобно поспешивање био-елемената у земљишту.
• облик ђубрива (грануле, течност)
• растворљивост ђубрива у води
• остали фактори.

Примера ради: оптимално упијање гвожђа је при киселости тла између 4 и 6, азота и калијума изнад 6, калцијума изнад 7 итд.

Како типичан пољопривредник решава прорачун ђубрива? Сасвим једноставно, он најчешће ПАУШАЛНО распореди ђубриво руковођен рекла-казала принципом, или на основу погрешно схваћене реченице из агротехничког приручника. Неки од њих сваке године ђубре истом количином ђубрива или одприлике, задовољни родом који добијају. Да ли је то добро за здравље људи видећемо касније, али прво да видимо шта се дешава када неки од био-елемената у земљишту није у оптималној количини за дотичну биљку и услове под којима се гаји.

 

Антагонистичко дејство био-елемената у земљишту

НПК ђубриво (азот, фосфор, калијум) узето као пример, снабдеће земљиште извесном количином азота, фосфора и калијума. Ако се азот нађе у већој или мањој мери, утицаће антагонистички на апсорпцију ништа мање него четири елемента: фосфора, макроелемента изузетно важног за метаболизам биљке, дисање и фотосинтезу, стварање скроба и претварање скроба у шећер и целулозу; макроелемента калијума врло битног за равнотежу ензима у метаболизму биљке и прилив воде у корен; микроелемента бор; микроелемента цинк.

Неоптимална количина фофора утицаће антагонистички на апсорпцију азота, цинка и гвожђа. Неоптимална количина калијума утицаће на азот, калцијум и магнезијум. Дакле све три врсте био-елемената које додајемо дотичним ђубривом, када се измешају са већ присутним елементима у земљишту, ако у збиру не дају оптималну вредност, деловаће више или мање антагонистички један на други!

Шта то у пракси значи? Ако пољопривредник како смо установили паушално примењује ђубрење, биљка неке елементе не може да користи зато што су други елементи у вишку или мањку. Ова осетљивост биљке је необична за нас, и подсећа на човека који не може да једе поврће и снабде се витаминима зато што га нисте довољно нахранили месом! Тако добијамо идеју колико је живот биљака сличан али по много чему и различит по много чему од човековог.

Ако није ни мало свеједно колико и како хранимо биљку, каква обољења могу настати код биљака због тога? Агростручњаци у главном се баве смањењем приноса и видљивим поремећајима везаним за принос, као што су: сушење младара, прерано опадање лишћа и плодова, краћа трајност плодова у складиштима, црвенило коре стабла, увртање и сушење листова, и сличним појавама. Оно што ови стручњаци не разматрају јесте поремећај здравља биљке и његов утицај на људе који конзумирају производе проистекле од болесних биљака.

Да ли на пример постоји рак код биљака, ако постоји код људи?

 

Тумори биљака

Како наводи Филип Вајт, истраживач из Меморијалне лабораторије у Мејну: "Тумори постоје код свих класа вишећелиских организованих живих бића. У случају биљака познато је да су тумори који су у основи малигни узроковани наследним факторима и неким бактеријама и вирусима."

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

На слици су приказани поједини тумори код букве (а), храста (б) и оморике (ц).

Запитајмо се међутим, да ли је могуће да ђубрење (а наравно ГМ поступци и прскање пестицидима и друго) нема никакав утицај на туморе биљака? Видели смо колико је биљка осетљива на велики број фактора средине. Иако истраживач наводи да су узроци рака биљака наслеће, вируси и бактерије, није тешко закључити да је имуни систем биљке могао да претрпи озбиљна оштећења услед неадекватног третирања ђубрењем и другим агротехничким мерама, слично као што инциденција рака код човека још како зависи од начина и врсте исхране и последично снаге човековог имуног система.

 

Принос по сваку цену

У пољопривреди се примећује тренд употребе генетски модификованих (ГМ) биљака као последица сумануте јурњаве мултинационалних компанија за профитом по сваку цену. Други назив за профит у пољопривреди је пре свега принос. А ђубрење још како има дејство на принос. Из овог разлога би погрешили ако би због популарности ГМ семена занемарили други аспект јурњаве за приносом: неограничено ђубрење.

Студија Омонд Лиланда показала је још 1942 године да се принос јечма увећава 65,6 пута када се увећава количина фосфора у ђубрењу, кукуруза 4,7 пута, а бундеве 29,4 пута. Из овога један аутор пољопривредне литературе констатује: "... што указује да су потребе за фосфором, за наведене пољопривредне културе, знатно веће него што су количине фосфора које се налазе у земљишту."

Можда је тако, али зашто дотични аутор не примени ту логику на себе и почне енормно да ждере велике количине хране, јер се тако гоји преко сваке мере? У поглављу о гојазности указујемо да гојазност није добра ствар код човека. Зашто би "гојење" биљака односно енормно ђубрење било боље код биљака него код човека? И претерана исхрана код човека као и претерано ћубрење биљака још како узрокују поремећаје код једних и других! Када човек напослетку конзумира болесну биљку добиће дозу болесне хране чије су последице потпуно непознате, али простом логиком можемо наслутити да конзумација болесне хране тешко да може бити добра за човека.

Осим одабира семена (ГМ), у производњи огромних бундева користе се енормне количине фосфора (на пример ђубриво 15:30:15), где је фосфор у четвороструко већој количини од уобичајене! Овај фосфор се наравно напослетку нађе у гигантској биљци у високој концентрацији, што може представљати озбиљан проблем у људској исхрани. На Интернету нећете наравно наћи анализу састава гигантских бундева, јер би тако мултинационалне компаније морале да објасне нешкодљивост великих количина фосфора у људској исхрани. Ради неке референце, познато је да се фосфор као хемијски елемент поред осталог додаје у отрове за пацове, а тровање фосфором код човека изазива повраћање, бол у грлу и стомаку, пролив, а након краћег привидног опоравка симптоми се враћају праћени дисфункцијом бубрега и јетре!

На делимичну срећу за нас као конзументе, не подносе све биљке ђубрење великом количином фосфора, реагујући палежом и смањеним приносом. Како смо рекли мулт. компаније гледају само принос. Међутим остаје питање колико је уопште често и раширено хипертрофисање биљака које се напослетку нађу у нашем тањиру? Још један утисак је неизбежан: да ли је хипертрофија биљака настала агротехничким нестандарним мерама и ГМ семеном у ствари облик биљног канцера о коме смо управо писали у горњим параграфима? И какве су коначно последице овакве биљне хране по човека?

Одговор на ово питање нећемо добити докле год мултинационалне компаније доминирају над државама, грађанима и законима.

 

Здравље биљке

Лешник на пример показује исту слику као што је она која постоји и у људској популацији. Дивљи лешник има век преко сто година, а сорте у лешника у интензивној производњи само 50 до 80 година! Ово необично подсећа на људску врсту у којој су старине без модерних стресова и храњени здравом храном имали век као дивљи лешник, док модеран човек заиста подсећа на сорту лешника који се интензивно троши наказном исхраном и лошим и неприродним начином живота.

 

Зачарани круг принос - слабљење - прскање - тровање

Да би власници мултинационалних компанија зарадили, како већ рекосмо принос је постао врхунски критеријум агротехнике. Да би се постигли максимални приноси по сваку цену, прво су ангажоване технике селекције, потом технике ђубрења преко сваке мере и коначно употребљено је генетски модификовано семе. Ово је заиста створило специјалне биљке које дају неупоредиво већи род у односу на старе добре јабуке и крушке какве смо имали у детињству. Међутим плаћена је неочекивана цена: огроман принос плаћен је великом осетљивошћу и слабошћу нових биљних врста. Како би спречили обољевање нових биљака, глобалисти су све више увећавали заштитна прскања против свих и свакаквих биљних штеточина.

За крушку на пример један домаћи произвођач препоручује прскање током мировања вегетације, током бубрења пупољака, током периода "мишјих ушију", током фазе "белих балона", током цветања, током прецветавања, прво - друго - треће - четврто и ништа мање него пето прскање после прецветавања, и најзад јесење плаво заштитно прскање. Укупно дванаест (12) прскања, у коме се ангажује неколико десетина активних хемијских средстава! Каренца (период у коме је производ непогодан за људску исхрану) код сваког од ових средстава креће се од две до четри недеље. Нигде се не наводи нека препорука да се све ове мере не примењују или избегавају. Последица овакве праксе је јасна: тровање људи. На овај начин формиран је круг понављања агротехничких активности: јурњава за приносом (као људи који опседнути само једним циљем губе огромну енергију и излажу се стресовима), слабљење имуног система биљака (као код исцрпљеног човека, сасвим слично), прскање као покушај заштите оштећеног имуног система (слично као употреба веће количине лекова за постојеће и изфабриковане болести код људи), што коначно резултује тровањем људи тим пестицидима кроз биљну храну.

Новокомпоноване биљке препуштене природи и нормалном рашћењу без човекове интервенције у рекордном времену угину, што најбоље показује да је реч о болесним биљкама, тј биљкама оштећеног или слабог имуног система. За разлику од њих, старе сорте воћа и поврћа (којих данас већ одавно нема), иако са мањим приносом, могле су самостално да живе и без прскања или са врло мало интервенција. Уз такву храну одгајане су далеко здравије и отпорније генерације него што су ове данас.

7.5.2012