Као што рекосмо, правилна вожња је препоручена вожња, заснована на доброј пракси и статистикама. Да покушамо овде да формирамо само нека драгоцена правила.

Држите растојање, растојање, растојање

У свим могућим ситуацијама одржавање растојања између вас и возила испред вас је можда најосновнија пракса. Ова пракса ће вам купити драгоцено време у најразличитијим критичним ситуацијама.

Која је одговарајућа дистанца? У бесмисленим уџбеницима пише да је зауставни пут у метрима при мањој брзини једнак брзини у км/час подељено са 2. Ово може бити корисно, али боље правило је ово: идеална је она минимална дистанца при којој можете безбедно да зауставите возило када би возило испред вас нагло закочило, као нпр због лисице на путу, или при клизавом терену. Ви нећете моћи увек тако да возите, али сетите се тога у сумњивим ситуацијама, повећајте растојање, и нећете због тога зажалити!

Песак на путу: значи одржавање већег растојања од следећег возила

Ако приметите било какву нечистоћу на путу типа земље, песка или уља, приликом евентуалног кочења чак и по потпуно сувом путу може довести до неочекивано дугог кочења и судара са возилом испред. Основни лек за ову ситацију је умањење брзине и држање већег растојања од возила испред.

Избегавајте групе збијених нервозних возача, нагле промене брзине и правца код себе и других

Када у јутарњим часовима при одласку на посао уочите бахате неконтролисане возаче који у брзим џиповима каснећи на посао нагло мењају брзину и правац користећи сваки могући пролаз, угрожавајући тако нормалне људе у саобраћају и правећи загушења, направите растојање од таквих група и појединаца колико је могуће и не учествујте у њиховим "бравурама".

Пешачки прелаз: успори толико да можеш сагледати једним погледом цео пешачки прелаз и да се можеш зауставити

Сагледавање пешачког прелаза једним погледом подразумева и кретање довољно малом брзином. То даље значи да омогућавамо уочавање пешака на прелазу или поред њега, као и могућност да адекватно реагујемо заустављањем ако се пешак ненадано појави с било које стране прелаза, нпр између редова непрописно паркираних аутомобила са стране, који би отежали правовремено уочавање пешака.

Може се конструисати једноставно правило: када се наилази на пешачки прелаз и прелази преко њега десна нога возача мора увек бити изнад кочнице. Ово правило је посебно битно у српским условима где бројна непрописно паркирана возила спречавају преглед тротоара на месту пешачког прелаза. Ово једино не важи на потпуно отвореном путу без икаквих особа на прелазу.

Пролажење кроз раскрсницу

Како смо рекли, у Србији је уобичајена пракса непрописно паркираних аутомобила на раскрсници, што значи да возачи који нпр скрећу у вашу улицу којом возите немају преглед па не уочавају ваше возило правовремено. То значи да ћете при проласку кроз раскрницу можда изненада налетети на возило које покушава да се укључи у саобраћај на раскрсници, једноставно зато што вас тај возач не види од паркираних аутомобила. Овај проблем настаје због одсуства свести надлежних о градњи паркинг места и наравно о бахатости возача које нико не санкционише.

Правило је дакле: када пролазите кроз неку раскрсницу, уопште није нарочито битно што имате приоритет проласка кроз ту раскрницу - успорите ако уочите на раскрсници гужву паркираних аутомобила који онемогућавају видљивост осталим возачима. 

Скретање на градској раскрсници, и уопште у кривини

Приликом скретања на раскрници, или полукружног окретања, смањује се запажање возача због већег броја фактора које возач разматра приликом скретања и због промене видног поља. Зато скретање на градској раскрсници а и било које скретање, по својој природи захтева успорење брзине, или барем спремност на успорење. Слично као на пешачком прелазу, скретање на раскрсници захтева обухватање погледом нове трасе по целој њеној ширини.

Пример: неочекивани пешак прави прекршај претрчавајући пут на свом црвеном светлу док ви скрећете возилом у ту улицу.

Ризичан потез на најмање ризичном месту

Ако већ "морате" да предузмете неки помало ризичан потез у вожњи, учините то на најмање ризичном месту. Одустаните од маневра ако је испред раскрсница или ако је испред лако могуће скретање учесника у саобраћају, или укључивање на наш пут, посебно поред типичних објеката (паркинг, кафана, пумпа, печењара, трафике, разни објекти).

Семафори и прелази су једнако важни

Гледање претежно само семафора, тако типично за оријентацију у граду, погрешно је јер умањује безбедност. Семафори, наиме имају исту важност као и прелази, јер се и код семафора и код прелаза може појавити пешак и изаћи на пут. У граду стално тражите и семафоре и пешачке прелазе, потпуно аутоматски, и томе прилагодите вожњу. Пешачки прелаз није оријентир у градским улицама, али је једнако важан као и сваки семафор.

Пример: када се батајничким друмом прилази Земуну, пре Главне улице налази се семафор, а иза њега налази се у истом правцу и пешачки прелаз на донекле неочекиваном месту, па возач само оријентисан на семафор не очекује истрчавање пешака одмах након семафора и тако ризикује опасну ситуацију.

Сигурнија трака у несигурним условима

Под сигурнијом траком подразумевамо ону траку коју бахати возачи мање користе (обично трака са шахтовима, десна крајња трака, или било која спорија трака од оне која је "пожељна"). Ако је ситуација нејасна у било ком смислу, употребите радије сигурнију траку, свеједно што ће она по правилу бити спорија или неудобна.

Пример: две траке за исти смер кретања раздвојене су испрекиданом линијом, која се након раскрснице спаја у једну врло широку траку са избледелом линијом раздвајања; широка трака је некада била састављена из две траке за кретање у истом смеру, а избледела линија је потпуно непрописно остављена таквом па возачи нису сигурни да ли је настављена трака једна или су две - тако настаје гурање возила на друму. У таквим условима увек је сигурније возити десном страном као да су две траке.

Вожња по киши на аутопуту

По српским лошим аутопутевима на којима су колотрази правило, путничко возило средње тежине мора да вози бар 10-20км спорије по умерено кишном дану у односу на сув период. Дакле ако дотичним путем возите у сувим условима 110км/час, по умереној киши возићете 90-100км/час.

Ако аутопут нема већих дефеката, брзина од 90км/час обично је довољна да можете још увек да исконтролишете опасну вожњу по воденим колотразима. Звук пиштања са леве или десне стране може да послужи као оријентир вожње по колотрагу пуном воде; тада је препоручљиво кориговати правац или смањити брзину.

Претицање трактора, бицикала и запрежних возила

Када претичете било шта што није најчешћи тип возила, треба да возите спорије, да осматрате бочне путеве и старост возача кога претичете. Старији људи виде и чују лошије, не устручавајте се да кратким звучним сигналом најавите своју намеру у случају трактора. У случају запрежног возила избегавајте сирену, или је употребите раније да се животиња у запрези не би уплашила.

Проблем код ових возача је њихово често мање искуство у вожњи, или навика да возе само у локалу. Као такве требате их третирати као почетнике у вожњи а претицање извршити најбоље где нема бочних путева на које би претицано возило нагло скренуло. Сва оваква претицања сматрајте увек ризичним.

Нормалност је ненормална

У Србији људи са дијагностикованим озбиљним психичким поремећајима и под неуротропним трајнијим третманима сасвим нормално возе српским путевима; овим пацијентима се веома ретко одузима дозвола за вожњу па им се оставља чак и дозвола за оружје. Поука је једноставна: у вожњи не очекујте нужно нормално поступање и нормалне људе.

Пример: возило се креће допуштеном брзином десном траком на аутопуту на коме је ограничење 120км/час. У траци лево од њега мимоилази га друго возило нешто већом брзином. Између ова два возила пролази треће возило брзином блиском 200км/час и за само неколико секунди нестаје са видика. Како је то треће возило прошло када између две заузете траке има само линија, питате се? Одговор: возач у десној траци наглим трзајем волана удесно прави простор манијаку за пролаз.

Вожња по магли

Опет се не могу отети утиску колико неспособни и крајње некомпетентни писци памфлета за учење вожње намерно прескачу да наведу основна правила вожње. Једно од њих је вожња по магли. Невероватно је да нигде, сем уопштених констатација "прилагодити вожњу условима на путу" не стоји једноставна реченица: "У случају знатније смањене видљивости из било којих разлога, најчешће због магле, потребно је брзину возила смањити на ону која обезбеђује сигурно заустављање при дотичној видљивости, па мако мала била та брзина, и укључити сва четри мигавца. Није битно да ли је вожња по ауто-путу или било којем другом путу - ово правило важи на свим путевима без разлике."

Занимљиво је да у Србији постоје веома неинтелектуални људи који све што им се каже узимају као нешто "што се подразумева", као нешто што они "наравно знају и ту нема шта да се прича". Овакво арогантно понашање у Србији је веома раширено. Последице интелектуалног идиотизма и бахатости су видљиве из следећег примера.

Пример: код Шимановаца на раздаљини од 200м десила су се два групна судара - 16 возила у једној групи, 22 возила у другој, укупно 38 возила. Један од учесника овог догађаја каже: "Срећом нисам возио брзо. Одмах сам се зауставио у упалио сва четри жмигавца. Тад видим како други аутомобил лети на мене. Све се брзо одиграло..." Професор Милан Вујанић о томе једоставно каже: "Нашим возачима изгледа није пружено добро образовање током обуке ..."

Јесте професоре, баш ИЗГЛЕДА да је тако...

Безбедна рута и безбедно доба дана

Путујете негде и сигурни сте. Наиме, чека вас пут којим сте много пута ишли и сваки део вам је познат. Дакле и предстојећа вожња је веома безбедна, зар не?

Не, није. Управо уљуљканост у сигурну маршруту и навика да се опустите опасна је сама по себи. Исто важи кад у ситним ноћним сатима возите опуштено јер нигде око вас ни једног возила. Безбедно? Никако. Послушајте само ове једноставне и истините примере.

Пример: рано је јутро у граду. Нигде ни звука, нигде људи, нигде возила. Возач путничког аута излази с паркинга сасвим опуштено, јер забога нигде никога... На само десетак метара од места испаркиравања једва избегне судар са доставним комбијем које се такође испаркирава испред самопослуге, заклоњен камионом. Ни возач путничног аута ни возач комбија нису видели један другог. Возач комбија је био опуштен и лагодно се испаркирао нагло излазећи на коловоз. Судар је избегнут само захваљујући опрезу возача путничког аута.

Пример: поноћ је прошла и град је заспао. Возач долази пред раскрсницу и спрема се да прође јер има чисто зелено светло. Ипак опрезно провери бочну улицу и једва избегне судар с возилом које пролази кроз своје црвено светло. Возач из бочне улице, опуштен одсуством возила, погрешно процењује тренутак измене светала на семафору и чини озбиљан преступ. Судар је опет избегнут само знањем првог возача.

Укратко, не постоји безбедна рута, не постоји безбедно доба дана, нема опуштања.

29.9.2012; 20.5.2018