Парадокси нашег времена

(Херберт К. Лаз, 31.10.2010)

Данас имамо веће куће и мање породице,

Више олакшица а мање времена,

Имамо већа образовања али мање здравог разума,

Више знања али мање свести,

Имамо више стручњака, мање решених проблема, више лекова али мање здравља

Трошимо неумерено, смејемо се премало, возимо пребрзо,

Љутимо се за свашта, седимо до касно, устајемо уморни,

Читамо премало, пратимо ТВ и користимо рачунаре превише, молимо се ретко,

Умогостручили смо имовину, али смо изгубили самопоштовање.

Говоримо превише, пружамо премало љубави и лажемо често.

Научили смо како зарадити за живот, али не знамо живети.

Додајемо године животу али не и живот годинама.

Имамо веће грађевине али и тање живце,

Имамо шире аутопутеве, али уже погледе.

Трошимо више, имамо мање, а не знамо да уживамо.

Наводно смо стигли до Месеца и назад, али имамо проблема да пређемо улицу

како би упознали комшије.

Савладали смо природу али не и самог себе.

Разбили смо атоме али не и своје предрасуде.

Штампамо више, учимо мање, планирамо много, а резултата готово да нема.

Научили смо журити, али не и чекати. Имамо веће приходе, али мање морала.

Користимо безброј рачунара за складиштење огромних количина порука са много информација, али међусобна комуникација између  људских бића је оскудна. Имамо много више ствари које су лошијег квалитета.

Ово су времена брзе хране и споре пробаве,

вишег раста и лошег карактера; 

великих и брзих прихода и 

јако лоших међуљудских односа.

Више слободног времена и лошије забаве;

више врста хране али лошије исхране.

Извори прихода од више чланова породице, 

а мање заједничког живота.

Луксузних кућа али уништених домова.

То су парадокси нашег времена.

Зато предлажем да од данас ништа не чувате за изузетне прилике,

јер сваки дан који живите је таква прилика.

Истражуј и читај више, седи на балкон и диви се погледу.

Заборави на тренутак на све своје обавезе.

Проводи више времена са породицом и пријатељима,

једи омиљену храну и посети места која волиш.

Живот је и ланац малих тренутака уживања, 

а не само преживљавање.

Посегните за својим кристалним чашама, 

пијте из њих и уживајте!

Не чувајте свој најбољи парфем, користите ствари које волите.

Избаците из речника "кад једном...", "једног дана".

Почните да пишете то што сте наумили писати једног дана.

Реците породици и пријатељима колико их волите.

Немојте занемаривати оно што доноси смех и радост у ваш живот.

Сваки дан, сваки час, сваки минут и свака секунда су посебни,

као да су последњи.

Ако мислите да сте превише заузети да пошаљете поруку некоме

до кога вам је стало, одлучивши да ћете то урадити

неком следећом приликом,

онда мислите и о томе да је велика вероватноћа да ће та иста прилика

временом пасти у заборав.

        Аутор: Херберт К. Лау

2014