У циљу неког давања мишљења по питању правилне вожње, дефинисаћемо овде правилну вожњу као препоручену вожњу, бар када је реч о Србији. Али пре но што наведем предлог неких препорука за правилну вожњу, да видимо бар предусловe за сваку нормалну вожњу.

Hajважније саобраћајно правило: пажње никад довољно

Када улазимо у аутомобил, заборављају се сви проблеми и ангажује се максимална могућа пажња на саобраћај и стање испред, поред и иза вас. Сваки тренутак када сте у возилу је битан тренутак, а пажње никада довољно! Сва пажња се концентрише на правилно расуђивање и предвиђање будућих ситуација. Од овог једноставног правила не постоји ни једно које је важније од њега.

Добар возач указује максималну могућу пажњу свакој својој вожњи: концентрација у вожњи - на вожњу је најосновнија ствар. Ако осетите да вам радио пријемник макар мало омета неопходну пажњу, утишајте га или искључите. Свака љутња понета из куће, оставља се изван возила у тренутку када затворите врата возила и стартујете мотор возила, а сва ваша могућа пажња усмерава се на околности саобраћаја и на поштовање правила добре вожње. У вожњи не постоји ништа важније од - концентрисане вожње.

Пример који показује да се и при веома малој брзини може десити озбиљна несрећа:
деконцентрисани возач укључује се уморан после истека радног времена из споредне улице у главну улицу, али му пут препречује тролејбус и светло на семафору му се у међувремену промени у црвено, па његово возило остаје на прелазу. Уместо да притисне кочницу и прати ситуацију, возач који у колима има супуругу и децу, подиже ногу с кочнице и окреће се уназад да са децом решава проблеме уместо његове супруге. За то време пешак креће преко тог истог пешачког прелаза јер му то допушта зелено светло на семафору а тролејбус и даље блокира пут возилу чији возач и даље тороче са децом, несвестан да му је ауто остао без контроле и да његово возило почиње све брже да се креће напред, угрожавајући пре свега пешака који очајнички удара по хауби аутомобила руком како би привукао пажњу изгубљеног човека за воланом.

Да ли је потребно рећи да ни један од српских саобраћајних аналфабета - аутора такозваних приручника за вожњу у Србији нема најосновније саобраћајно правило наведено као такво у својим жврљотинама?

Радио пријемник и сапутници у возилу

Све што возачу расејава концентрацију треба да буде сведено на минимум. За безбедност вожње одговоран је возач и он мора да захтева од сапутника адекватно понашање које ће му помоћи да одржи пуну концентрацију на саобраћај. Никада се не устручавате да љубазно замолите брбљиву сапутницу/сапутника да бар мало тише говори како би вам помогла да се концентришете. Скоро свако жели да жив стигне на одредиште, па људи веома добро реагују на ову молбу ако је речена јасно и љубазно.

Радио пријемник се може укључити да скрати време путовања, али се утишава или искључује чим осетите да вас додатно замара. Теза да вам радио помаже да "останете будни" веома је опасна јер подразумева вожњу у неиспаваном стању, која је сама по себи узрок великог броја несрећа. У таквим околностима а посебно ноћу, радио пријемник само умањује пажњу возача на путу. Уместо да се будите радиом, скрените и одморите се рецимо 20 минута. Ово је веома делотворно, за разлику од радија.

Култура у саобраћају

Наведимо једноставно: правилна култура возача у саобраћају је у потпуности заснована на култури појединца васпитаног у пристојној и традиционалној српској породици. Као таква, култура возача у саобраћају, на пример, подразумева неке врло једноставне али животно важне поступке културног српског возача:

• културан возач креће на време на свој посао колима. Ваше нестрпљење нема никакву предност у саобраћају. Ако касните опет возите исто као и кад не касните - ви немате никаква специјална права да због сопствене неспособности да организујете свој живот угрозите живот ма и једног човека у саобраћају.
• пешаку који оклева да пређе улицу на месту на коме има предност, или ви стајете да би сте га пропустили да пређе улицу, љубазно се даје знак руком. На овај начин нема нејасноћа код пешака да ли сте стали да га пропустите или да га прегазите! Исто важи и кад неком возилу дајете предност у нејасним ситуацијама.
• у кишним данима кроз град се крајњом десном траком поред тротоара а посебно аутобуских станица вози споро да се не би испрскали људи.
• када возите улицом у коју покушавају да се укључе возачи из бочних улица нижег приоритета, најосновнији је ред да сваки возач у главној улици уколико може пропусти по једно возило из бочне улице, дајући знак руком или светлима.
• брза трака на аутопуту није за то да се њоме вози произвољном брзином. Она реално у пракси треба да служи да се брзином 20км/час већом од возила које мимоилазите у споријој траци поново укључите у спорију траку. Свако ко брзом траком вози преко 140км/час осим што вози преко ограничења и опасно, отежава нормалан саобраћај на аутопуту.
  

   

• блиска вожња иза возила при већој брзини се никада не практикује, јер је то опасно и веома бахато. Ово је чест случај на аутопуту  у бржој траци.
• сирена се користи искључиво како то и саобраћајна правила налажу - само у случају критичних ситуација по живот или материјална добра. Сирена нормалном српском возачу не служи да утољава фрустрације, исказује нервозу или неслагање.
• културан возач у вожњи стално увежбава и практикује елементе правилне вожње (видети следећи чланак), како би оне постале део његовог аутоматског понашања у вожњи.
• културни возач не вози стално аутоматски, већ често, у оквиру одржавања пажње на вожњу (види горе параграф), размишља о новим препорукама за правилну вожњу. Овим размишљањем постиже се читав низ драгоцених ефеката: одржава се аутоматска пажња на вожњу, возач се подсећа на препоруке правилне вожње, и коначно возач побољшава своју вожњу проналажењем нових препорука правилне вожње!

29.9.2012