Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Друштво / Сатанизам

САТАНИЗАМ

Доминација сцена најсуровијих убистава у филмовима који се приказују масовној публици подстакла ме је да у овом чланку прикажем само један део манифестација убиства и загребем тему порекла убиства као друштвеног феномена. Овај чланак говори о сатанизму сагледаног кроз текстове особе која се сматра за једног од родоначелника сатанизма - Шандора Ла Веја. У следећем чланку коначно долазимо до закључка главне теме, а то је пропагирање убиства у медијима и његове последице.

 

Скоро потпуно одсуство приказа сатанизма у медијима доводи често до питања - шта је уопште сатанизам?

 

Порекло сатанизма

Вероватно је да је сатанизам настао у средњем веку и одржавао се повремено у малим тајним групама. Настанак сатанизма али и његово касније постојање чини се да је неодвојиво повезано са хришћанством.

Хришћанство и друге религије у себи подразумевају многа одрицања. Као такво хришћанство је изазивало у неким групама покушај да се одупру овом утицају, па је и сатанизам изникао као једна од реакција на хришћанство.

 

Сатанизам и религија

Када разматрамо сатанизам потребно је одредити његов однос према религији. По једној дефиницији религија је уверење које има следеће главне особине:

  1. релативно једноставно схватање о пореклу, природи и сврси бића - религијско уверење.
  2. организованост и заједништво на основу религијског уверења.
  3. обреди, ритуалне радње које манифестују заједништво на основу религијског уверења.

Када упоредимо сатанизам са овим одредницама религије, сатанизам има релативно једноставно религијско уверење. Организације сатаниста извесно постоје у свету и њихово деловање се може запазити и јавно на Интернету. Коначно сатанисти не крију да постоје обреди којих се придржавају.

Укратко, ако би се горња дефиниција религије усвојила, сатанизам је дефинитивно врста религије.

 

Основне особине сатанизма

Анализом Ла Вејеве сатанистичке библије могу се издвојити следеће важне особине сатанизма:

  • циљ човека је искључиво максимална лична срећа и уживање у овоземаљском животу. Ако нешто и учини за друге, сатаниста то ради само зато што због тога тренутно осећа задовољство. Апстиненција је супротна сатанизму.
  • јаки могу и треба да униште слабе ("Death to the weakling, wealth to the strong!")
  •  осветољубивост (треба да) је несразмерна учињеној штети.
  • сатанисти у потпуности одричу грижу савести због лично учињених дела, без обзира каква су та дела.
  • сатанисти су противници свих религија, а посебно хришћанства.
  • сатанисти имају врхунско божанство Луцифера и називају га различитим именима.
  • сатанисти одржавају своје специфичне верске обреде.
  • сатанисти призивају "легије пакла" и мртве из "куће мртвих", како би завладале овоземаљским животом.
  • жртвовање људи на олтару у верске сврхе је у неким случајевима дозвољено.

 

Веза сатанизма и хришћанства

Сатанизам је настао као реакција на снажне моралне догме хришћанства. Осим што је историјски настао као супротност хришћанству, сатанизам је и своју терминологију у потпуности везао за хришћанство узимајући као своје идоле антипод хришћанских усмерења. Сатанистички обреди су по својим симболима у многим случајевима конструисани супротно хришћанским. Управо зато што је усмерен да буде противник хришћанству, сатанизам је аутоматски себе предодредио да буде везан за њега.

Дубоки антагонизам који сатанисти потенцирају према хришћанству чини их непомирљимим непријатељима хришћанства, али и других религија.

 

Да ли сатанизам дозвољава ритуално приношење људских жртава

Поново Ла Вејева сатанистичка библија даје недвосмислен позитиван одговор: приношење људских жртава је допуштено па чак и пожељно у неким ситуацијама. За приношење жртве сатаниста може да одреди особу која му је "мрска", тј особу чијим жртвовањем сатанистички врач у обредима проклетства може у себи да створи већи осећај мржње и беса.

 

Врсте сатанистичких обреда

По Ла Веју, сатанисти разликују три врсте обреда:

  • обред којим се упућује клетва са циљем да се призове несрећа или смрт некој особи
  • обред којим се призива остварење личних сексуалних жеља
  • обред којим се призива решење неких материјалних личних проблема (новца, здравља, итд)

 

Паралеле

Занимљиво је да горе наведене особине сатанизма могу да асоцирају на особине појединих друштвених појаве, људе или организације. Могуће је да је ова паралела сатанизма са појединим феноменима слика тренутног стања морала у свету.

 

Сатанизам и цивилизација

У првом чланку ове серије, у излагању карактеристичних психопатологија убистава, видљива је блискост сатанизма са психопатологијом убица.

Oсновне особине сатанизма узете у целини како су горе наведене, потпуно су супротне већински установљеним цивилизацијским нормама, независно од религијског уверења људских заједница.

Због претежно тајног деловања сатаниста, њихова активност повремено привуче пажњу јавности кроз извршење појединих тешких злочина. Остаће нејасно, међутим, да ли постоје значајније разлике између разних сатанистичких група, јер се њихов рад одвија у тајности.

Ипак, ако су Ла Вејеве одреднице применљиве на сатанистичке групе, онда је сасвим јасно да су сатанизам и хуманизам суштински супротни. Без обзира на религијско уверење људи, постоји изрека која каже да је туђа слобода ограничена слободом других људских бића. А сатанизам je супротстављен слободи свих нас.

 

Литература:

"The Satanic Bible" - Anton Szandor LaVey

8.2.2005.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: