ТВ информације и њихова природа

Овај чланак је у целини лично мишљење његовог аутора и као такав не представља званичан став било какве организације или институције. Чланак објашњава психолошке и социјалне механизме поразаног деловања телевизије на људску психу и тело.

Информативне емисије

У покушају правдања корисности телевизијског програма информативне емисије могу изгледати као једно од спасоносних уточишта. На жалост, информативне емисије су практично исто толико манипулативне колико и рекламе. Овим емисијама недостаје бар једна али и најважнија особина: објективна критичност.

Чак и да замислимо идеалну најобјективнију информативну емисију типа дневника, јасно је да сваки дневник своју структуру некритички одређује по догађајима које су одредиле интересне групе у друштву. Примери за ово су довољно бројни.

На пример блок политичких вести даје ону слику коју су јавности приказали политичари који се увијају у заставе, љубе бебе и са лажним осмесима рукују са другима правећи позоришну представу у сопственој режији. Огромна индустрија спорта диктира да у спортским емисијама морате имати приказ догађаја спортске индустрије онако како су је организовале спортске интересне групе. Приказ катастрофалних поплава и природних појава скоро никад не пролази без одговарајуће шаблонске интерпретације коју ће изложити нека друштвена интересна група кроз речи локалног политичара или телевизијског спикера.

У свим случајевима свака телевизијска вест је праћена или испричана кроз коментаре које пише интересна група којој припада дотични телевизијски канал. Интересне групе које поседују телевизијске канале су исте оне које одређују друштвене догађаје који се описују у информативној емисији.

Телевизија и информисање

Упркос огромном броју разноврсних слика, телевизија приказује исти садржај. Колико је ово тачно најбоље показује понуда највећег кабловског дистрибутера Београду који има понуду од равно 23 домаћа и чак 35 страних телевизијских канала. Од постојећих домаћих канала скоро сви канали су локални тј из области директне видљивости ТВ сигнала који се могу примити и обичном телевизијском антеном (са изузетком канала ТВ Палма Плус из Јагодине). То практично значи да поменути дистрибутер не омогућава да се у главном граду чује више регионалних центара из унутрашњости земље. За овог дистрибутера не постоје: Крагујевац, Ниш, Лесковац, Краљево, Суботица, Сомбор... Монолитност информација је тако загарантована.

Телевизијске информативне емисије личе као јаје јајету. Оне имају апсолутно идентичан садржај, са варијацијама само у редоследу речи, реченица и тема. Садржаји међутим, остају исти, а ударне вести су до 30 секунди. У оваквом времену мозак није у стању да рационално обради информације и повеже их са стварним дешавањима у реалном комплексном свету.

Чему служе овакве вести: "Терористички напад у Г., 13 мртвих. Министар Д. најавио да уз садашњи курс привреде следи неопходно смањење пензија. Председник Б.К. признао да га је приправница у Белој кући сексуално задовољавала. П. изгубио у дербију резултатом 2:1. Време променљиво облачно."

Скоро све информативне емисије имају форму састављену из простих тема типа:

• "дневни страхови" (укидање пензија, криминал),
• "паљење ватре" (прича са сликама и плитким информацијама),
• "занимације" (прељубе, оговарања, гласине),
• "гладијаторство" (спорт).

Суштинска позадина ових информација су: страх, поживотињење, инфантилност. Узмите у обзир да се овакве емисије емитују 365 дана у години, распоређене током 24 сата сваког дана.

Плиткост телевизијске информације

Такође значајно је да једна основна информација на телевизији траје између 1 и 3 минута. Ово време је апсолутно недовољно да би се приказало дубље размишљање о некој теми. Гледалац је зато принуђен да пасивно прима плитке информације које се смењују великом брзином не допуштајући му да озбиљније поразмисли о њиховом значају, импликацијама и уметнутим манипулацијама. Дуже телевизијске емисије посвећене некој теми углавном набрајају стереотипе, чувајући се добро сваког критичког и дубљег осврта на тему.

Разлог зашто је основна информација на телевизији у трајању од само пар минута лежи у томе да телевизија најбоље држи пажњу гледалаца брзим смењивањем слика и информација. Такође кратке и плитке информације су погодније за временско подешавање телевизијског програма, а посебно за уметање огромног броја реклама због којих телевизија и постоји. Коначно, манипулације се много лакше протурају као кратке вести него као дугачка образложења.

Практично, зар не?

 

Интервју

Без обзира колико је креативан гост у интервју-емисији, он је принуђен да буде управо то што је - гост. Гост емисије мора да одговара на питања водитеља која су опет диктирана интересима ТВ канала на коме се емисија емитује.

Водитељ емисије је под аутоцензуром принуђен да поставља она питања која су шаблонска и у којима су заступљени интереси власника ТВ станице. Чак и најгенијалнији гост у оваквој емисији може шаблонским и уобичајеним питањима бити сведен на једва нешто више од просечног човека са улице. Објективна и независна критичност једноставно не сме да постоји на телевизији.

 

Лажна стварност

Трећа дефиниција телевизије : телевизија је највећи систем лажне стварности у свету.

Пошто су рекламе и филмови највећи део укупне телевизијске продукције, занимљиво је уочити да су и једно и друго у ствари потпуно нереални прикази. У рекламама и филмовима видећете дете које се бечи док једе укусан оброк произвођача Икс, жене које се окупљају око вас зато што сте се намирисали парфемом Ипсилон, полицајца који у стилу Брус Лија хвата криминалца, чудовиште које јури жену која се стално саплиће о тепих бежећи од њега, комичара који глорификује доскочице полусвета уз салве вештачког смеха из лажне публике, и тако даље. Овај део телевизијског програма је најдаље од сваке реалности.

Традиционални механизам које сви рекламери користе као основни градивни материјал за формирање лажне стварности је појединачни клише. Тако на пример постоји клише успешне жене, клише мачо мушкарца, клише америчког маринца, клише терористе, клише тинејџерског спортисте, клише ратника за правду, клише мафијаша, клише домаћице итд. Сви фини детаљи који човека чине специфичним избачени су из филмова и реклама. Појединачни клише је најчешћа алатка свих рекламних агенција.

Новији механизам који се користи за стварање лажне стварности на телевизији је СИСТЕМ КЛИШЕА уместо појединачног клишеа. Креатори оваквих система су грански делови привреде, организације и институције. На пример спортске фирме у својим индивидуалним рекламама користе исте принципе стварања појединачних клишеа, па све њихове рекламе удружено креирају систем спортског клишеа у коме се подразумева да за бављење рекреацијом морате имати патике, спортску мајицу, појас за дизање тегова, тренажну кућну справу, итд.

Што је жељени циљ већи, већи је и систем клишеа који треба изградити за потребе заглупљивања јавности и боље продаје. Систем клишеа могу створити само свесно или несвесно удружени власници великог капитала.

 

Значај лажне стварности

Лажна стварност је полазна за рекламну и сваку другу манипулацију. Без лажне стварности не би била могућа продаја производа (клишеа) и животног стила (систем клишеа). Овде су на делу у ствари измишљање и компоновање нових људских потреба свих врста. Као што Рон Кауфман наводи у свом чланку: детерџент не продаје више чистоћу, он продаје белину и бренд. Новоизмишљене људске потребе се манипулаторски усађују у мозак маса људи и тако се формира потрошачко друштво.

Зато је телевизија тренутно најјачи адут потрошачког друштва, мада ће у будућности њена улога бити вероватно замењена глобалистичком манипулацијом масама и потпуним клише - системима.

Лажна стварност основа је и за бројне психо-физичке деформације човека. У следећем тексту ћемо се позабавити и овим дејством телевизије.

Литература:

www.alternativescentral.com/turnoffyourtelevision-part1.htm - L. Volf

9.7.2005.