Утицај ТВ на децу

Овај чланак је у целини лично мишљење његовог аутора и као такав не представља званичан став било какве организације или институције. Чланак објашњава психолошке и социјалне механизме поразаног деловања телевизије на људску психу и тело.

 

Како телевизија васпитава децу

Цртани филмови обилују карикатурним ликовима животињског царства. Пси, медведи, лавови, мачке, мишеви, патке и вероватно све друге животиње нашле су места у цртаним филмовима за децу. Људски ликови су врло ретки. Уместо да се уче људскости и борби за лични идентитет, стваралаштво и хуманост, деца се идентификују са животињама. Наказна прасица Мис Пиги из Мапет шоу луткарског серијала служи као идеал новим генерацијама девојчица које се не васпитавају као некад на балету, култури, књигама и уопште личним вредностима, него на наказама произишлих из радионица деформисаних медијских манипулатора.

Играни филмови такође имају животиње као главне јунаке, који су паметнији од људи, побеђују лоше људе, и штите децу. Поново је циљ исти: да се деца идентификују са животињама.

Филмови документарног типа из животињског царства величају и наглашавају да жива бића убијају да не би била убијена. Убиство је услов преживљавања. Онај ко је опаснији и убојитији преживљава. Приказују се чак и специјализовани документарци о методама које животиње користе да би убијале друге животиње!

Роботизовани јунаци типа Трансформерса и многих других приказују роботе у међусобним борбама на живот и смрт. Циљ је искључити емоционалност и поистоветити се са роботима.

Наказе у цртаним и другим филмовима постоје у изобиљу. Зомбији из којих миле црви безразложно јуре и убијају људе. Вампири и вукодлаци, уместо да су нестали у прохујалим вековима никад нису више присутни него данас. За какво нас то друштво припремају медијски магнати кроз васпитавање деце?

Убијање људи на телевизији се приказује појединачно, групно и масовно. Детаљи убијања могу се видети са највећом прецизношћу, па се негде чак приказује и унутрашњост ткива жртве кога раздире метак при уласку у тело. Убиство се механизује, приказује као ритуал, као задовољство, као прекраћивање времена, као обичај, као традиција, или просто као потпуно бесмислен гест. Има ли бољег позива на убијање него што је овај? По овој особини телевизија има исто дејство као и сатанистичке секте.

Серије о полицијским форензичарима и отварању људских лешева могу се често видети на телевизији. Ту деца гледају како се људски леш сече и анализира уз редовно испијање кафе у мртвачници.

 

У сцени из америчког "Тhe Buckbrier Trail" серијала млади гледаоци могу да уживају у тучи песницама двојице људи окружених посматрачима. Један од посматрача прилази и с леђа и удара једног од двојице противника који пада онесвешћен на земљу. Потом други противник узима пиштољ од посматрача и са великим задовољством са неколико метака убија онесвешћеног човека. У овим старим серијалима нигде се не види крв, пошто је циљ да гледалац што неосетније добије своју "подуку" и прихвати убиство као део свог живота. У истој серији један од актера узима као таоца неког човека држећи га испред себе као штит. Противник међутим, пуца свесно и хладнокрвно убијајући заједно и свог друга и киднапера.

У модерним филмским "креацијама" као што је филм "Убиј Била" секу се мачем делови људског тела током бескрајних борби на живот и смрт, а гледалац може да ужива у млазевима крви који шикљају из пресечених људских вратова, руку и ногу. Читав филм посвећен је суманутој освети.

У јапанском филму пљачкаш банке упада у банку где узима као таоце све присутне клијенте и раднике банке. Опкољен у банци, он наочиглед свих силује једну од жена које су се ту затекле држећи јој нож под грлом, туче је а потом уринира по њој. Сви од присутних су до крајњости покорни и понизни према пљачкашу.

 

Ренесансни идеал лепоте замењује се ружноћом

У цртаном филму "Рен и Стимпи" један од наказно ружних јунака виче: "Научићу ваше баке да сисају јаја." Потом се удара чекићем у главу све док му се не деформише шлем који носи. Затим оба јунака играју вичући: "Радост, срећа, радост срећа - уживанција!"

У једном другом цртаном филму исте серије, уз главне јунаке Рена и Стимпија појављује се Смрдља, персонификација смрада из Стимпијеве задњице. Цртани филм се састоји од тога да Стимпи "рађа" Смрдљу али га отера због великог смрада, а потом растужен његовим одсуством трага за њим годину дана. У међувремену Смрдља покушава да се настани у задњицама бескућника али га они отерају од себе опет због његовог великог смрада. На крају се Смрдља враћа Стимпију и они се срдачно грле.

Циљ оваквих и огромне већине других цртаних и играних филмова јесте да се деца од малена науче и усмере ка наказном и ружном. Некадашњи идеал лепоте и склада из ренесансе, у модерном времену замењен је његовом сатанистичком супротношћу - примитивизмом, ружноћом, нескладом. Од малих ногу осетљиви дечји мозак упија наказне сцене. Оно што је дете упамтило у најранијем периоду у највећем броју случајева остаће трајно уграђено у психу и обележити његов живот.

 

Структура цртаних филмова за децу

Амерички цртани филмови су од својих почетака до данас задржали скоро непромењену шему утицаја на дечју психу. Већ површна анализа лако открива елементе из којих се састоји класичан амерички цртани филм на примеру у коме миш удара мачку, која се онесвешћује, а потом почиње да јури миша како би му се осветила. У овом примеру садржани су сви елементи класичног америчког цртаног филма:

• ударање или туча
• аутоматска и максимална освета (сатанистички елемент)
• онесвешћивање другога
• јурњава, потера

У новијим цртаним филмовима, као што је речено у претходном параграфу, појављују се нови елементи или актери, који уводе скоро искључиво примитивизоване, неестетске и дубоко нехумане елементе у дечији цртани филм. Анализа овог опуса би свакако изашла изван оквира овог чланка, али је јасно да наказни цртани филмови спроводе језиву обуку деце за недемоктратско и дубоко нехумано глобално људско друштво у формирању.

Литература:

www.alternativescentral.com/turnoffyourtelevision-part1.htm - L. Volf

9.7.2005.