Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Манипулација / ТВ: механизми привлачења

Механизми привлачења

Овај чланак је у целини лично мишљење његовог аутора и као такав не представља званичан став било какве организације или институције. Чланак објашњава психолошке и социјалне механизме поразаног деловања телевизије на људску психу и тело.

Лични осећај гледања ТВ програма

Какав је осећај након гледања телевизије? Млађи узрасти могу повремено бити усхићени након гледања појединих емисија. Одрасли међутим, гледање телевизије завршавају углавном равнодушни и још више празни него пре почетка гледања, понекад су успавани, или су понекад усплахирени.

У случају одраслих гледалаца јасно је да на плану личног доживљавања телевизија не пружа ништа због чега би се после гледања телевизије они осећали боље него на почетку гледања. Сетите се како се осећате непосредно после полусатног или дужег гледања телевизије: да ли сте били раздрагани или једноставно - тупи?

Из овога стичемо идеју да одрасли гледају телевизију због неке тренутне везаности за укључен телевизор која траје само дотле док се телевизор не искључи. Након тога наступа најчешће само осећај празнине.

 

Механизам привлачности телевизије

Дакле шта је то што нас држи заковане уз ТВ екран? Привлачно дејство телевизије је засновано је на следећим елементима:

  1. ТВ своди физичку активност човека на минимум (јер се посматра углавном седећи или лежећи). Физички изморен човек ово се доживљава као физичко олакшање тренутних тегоба.
  2. Аудио - визуелни сигнал је најефикаснија комбинација надражаја чула коју највећи број људи најбоље запажа и памти. Друге врсте надражаја: мирис, непокретне слике, самосталан звук и друго много се мање запажају.
  3. брза изменљивост слика (једна сцена траје просечно око 3,5 секунде) и немогућност човека да контролише ове слике или да физички реагује доводе психичку активност човека на минимум и преводи његов мозак у алфа-стање. Фрустриран и психички изморен човек ово доживљава као значајно олашање.
  4. телевизија има привлачно дејство због побуде чула, тј смењивости разноврсних или драматичних сцена које не допуштају досаду. Човек је склон тражењу нових чулних стимуланса а телевизија му то врло ефикасно обезбеђује.
  5. гледање телевизије не захтева значајан утрошак енергије. Свака алтернативна активност која би могла да узрокује сличан ефекат (ако постоји) била би далеко напорнија него седење или лежање испред телевизора.
  6. након гледања телевизије можете причати о ономе што сте управо видели и са потпуним страницма јер телевизија служи као вештачка заједничка култура која пружа заједничке теме за разговор чак и са потпуно непознатим људима. На овај начин телевизијска реалност, иако врло далека од објективне истине и објективне реалност, ПОСТАЈЕ ВЕШТАЧКА РЕАЛНОСТ и егзистира у психолошком ткиву друштва.
  7. телевизија ствара привид боравка међу људима приказујући локалне догађаје у информативним емисијама што доводи до лажног задовољења потребе човека да се осећа делом заједнице иако никакав друштвени контакт није остварио гледањем ТВ програма.

Одавде се наслућује зашто се гледалац враћа телевизији тј одакле настаје полазни импулс за гледање телевизије сваког дана: човек повезује свој физички и психички одмор са телевизијом по Павловљевом закону, а исто тако и задовољава нагонске потребе за друштвеношћу и стимулацијом чула. Тако је телевизија гледаоцу постала исто што и дрога наркоману. ТВ ствара психо-физичку зависност. Зато се човек увек изнова враћа гледању телевизије.

Одлука за гледање телевизије је импулсивна и рефлексна. Ово је зато што је она по принципу Павловљевог закона потсвесно уграђена у мозак.

Хипнотичко дејство алфа-стања у телевизији се користи као психолошка улазна врата за рекламирање, што и јесте једина сврха модерног телевизијског програма. Тврдње о такозваном лошем квалитету телевизијског програма су бесмислица, јер телевизија и нема никакву другу намену осим рекламирања па квалитет приказаног размишљања овде нема никакву улогу.

Зашто се уопште верује у телевизију

Гледаоци телевизије заступају необичну претпоставку да је оно што виде у медијима истина јер то сви гледају/читају/чују. Телевизија није изузетак од овог правила. Приказ земље у којој ће вам коментатор са лица места приказати "ексклузивни интервју са жртвом етничког чишћења" често има исто толико везе са реалношћу као и прича да ће Патак Дача и Душко Дугоушко ове године решити проблем глади у свету.

У суштини наивност телевизијских гледалаца заснована је на неверици да би неко смео да лаже тако велики број људи. За ове наивне људе још је мање вероватно да би оваква лаж могла да дође од неке "званичне" институције.


Литература:

www.alternativescentral.com/turnoffyourtelevision-part1.htm - L. Volf

9.7.2005.