Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Филозофија / Кина / Основна хронологија филозофских догађаја

Елементи старе кинеске филозофије

Основна хронографија филозофских догађаја

Уједињење Кине извршено је 221 г.п.н.е, када је држава Ч`ин на западу Кине покорила преосталих 6 држава које су се простирале у правцу југ - север на истоку од ње. Држава Ч`ин покорила је "вертикални савез" истока агресивношћу, напреднијим ратарством, напреднијим ратовањем, као и употребом "пете колоне".

Људи који су склони да историју примењују на садашњост, могу да примете да су многе напомене о старој Кини применљиве и на данашње време.

Због своје агресивности, држава Ч`ан није дуго остала на челу Кине: сменила ју је династија Хан, за чије је власти Кина доживела даљи државни напредак.

У периоду 220 гне до 589 гне, период познат као период "6 династија", Кина је преживела упаде варвара и нестабилност. Након тога смењују се кинеске династије Суи, па после ње Т`анг.

На горњој временској скали овај период кинеске историје не графички прегледно нацртан.

Кина је дакле, била уједињена 221 г.п.н.е. и таква остала око 2000 година, са изузцима појединих нестабилних периода, као што је био период 6 динстија. Оваква фантастична дуга историја омогућава Кинезима да многе догађаје из садашњости препознају у својој сопственој историји. Тако се реченица "историја као учитељица живота" заиста показује на делу када је о Кини реч.

 

Династија Ч`ин

Ова ратоборна држава, како смо напред казали, била је ујединитељ Кине, и то је њена највећа улога. Упркос томе, постоји бар још једна занимљивост везана за ову династију.

Први министар нове Кине предложио је цару да уништи списе свих школа осим оних из државе Ч`ин, списи "сто школа", као и скоро сву књижевност. По овом предлогу, поседници ових дела би морали да литературу предају властима, која ће их спалити!

Овај министар се звао Ли Су. Његов предлог је био само разрада раније легалистичке школе, у којој Хај Фен Цу каже: "У држави паметног владара не постоји литература књига и записа, већ закони служе као поуке. Нема изрека ранијих краљева, већ званичници делају као учитељи."

Мишљење легалистичке школе и покушај Ли Суа необично подсећају на период фашизма, а личе и на бројне друге групе људе који су долазили или ће тек долазити у будућности на исте идеје.

 

Династија Хан

У династији Хан, због суровости претходне династије Ч`ин, легалистичка школа доживела је свој пад. Наиме династија Ч`ин ослањала се на мисли легалистичке школе, и тиме је ову школу асоцирала на себе, па је пад династије Ч`ин значио и опадање популарности легалистичке школе у корист конфуцијанаца.

Једна од занимљивости династије Хан је увођење кинеског испитног система за државне службенике, које се приписује Тунг Чунг Шу-у. По овом систему, државни службеник се примао независно од његовог порекла или богатства, већ на основу резултата показаних на испиту! По овом систему кандидат је морао да познаје основна конфуцијанска дела па чак и коментаре ових дела. Овај систем остао је у важењу много векова у Кини.

Занимљиво је да "племенито порекло" није било улазница за положај државног службеника у Кини. Како је та појава почела још оквирно од 206 године пре нове ере, неизбежна је поновна констатација о светској престижности цивилизације старе Кине.

Тунг Чунг Шу је осим кинеског испитног система повезан и са покушајима обједињавања конфуцијанске и јинјанг школе. У филозофији историје, уместо да повезује владање династија са сменом 5 елемената као неки његови претходници, он уводи три врсте владавине: Црна, Бела и Црвена, које по начину своје владавине, необичне личе на три модерна облика владавине: фашизам, капитализам и комунизам. Као што би неки рекли - историја се понавља, понавља, понавља...

Династија Хан није покушала да настави активност династије Ч`ин на уништавању дела разних школа. Она је дала предност конфуцијанском учењу кроз кинески државни испит, али није забранила ни друге школе нити њихова учења.

Крај династије Хан означила је појава РЕЛИГИЈЕ таоизма. За разлику од учења таоизам, религија се појавила касније и била је национална реакција на ширење будизма, који је у Кину стигао из Индије. Док је таоистичка филозофија узимала елементе будистичке филозофије, таоистичка религија јавила се као супротност будистичкој.

Време династије Хан било је и време појаве апокрифа, дела која су уместо додавања свог тумачења покушавала да своја тумачења представе као део Конфуцијевог учења, или чак његових мисли. Разлог за ову појаву је значајан углед који је уживало конфуцијанско учење. Овакви апокрифи уздизали су Конфуција до статуса бога. Ипак, традиционални конфуцијанци реаговали су осудом и конфуцијански апокрифи нису заживели. Да су апокрифи заживели, вероватно би и конфуцијанство постало религија као и друге религије.

 

Референца:

Историја кинеске филозофије, Фунг Ју Лан, Нолит, 1992

25.6.2011.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: