Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Филозофија / Кина / Конфуцијанци (други део)

Елементи старе кинеске филозофије

Конфуцијанци - део 2

Конфуцијанци и Додатак књиге промена

Иако је веровање у Књигу промена наведено у ранијим чланцима као део Јинјанг школе, ово не треба схватити власнички. Књига промена била је прихваћена и коришћена и у разним другим школама, које су такође одобравале гатање по овој књизи.

Конфуцијанци су уписивали у Додатку књиге промена нека своја тумачења. Тако су увели и појам тао (овде са малим словом), који се разликује од будистичког Тао (са великим словом). Док будистички Тао јесте врхунско начело које се не може именовати, тао конфуцијанаца је начело које управља одређеном ствари, атрибутом или категоријом. Тако рецимо владарска позиција има свој тао, отац свој тао, син свој тао, тврдоћа има свој тао и слично.

Конфуцијанци су увели и неку своју варијанту будистичког Тао. Конфуцијански Тао се објашњава настанак свих ствари. Овај Тао састоји се из раније поменутих Јина и Јанга. Јин и јанг својим деловањем стварају ствари. Ствар А може бити Јин према некој ствари Б, али исто тако ствар А може бити Јанг према некој ствари В. На пример отац је јанг према свом сину који је јин, али је тај отац у ствари и јин према свом оцу.

Конфуцијанци наглашавају у Додатку да су све ствари увек у процесу сталног и вечног мењања. Како све ствари у себи укључују и своју супротност, мудар човек то увек мора имати на уму: "Човек који не сметне с ума опасност, задржаће свој положај. Човек који има на уму пропаст, преживеће...Зато човек вишег реда не заборавља опасност кад је све мирно. Кад дела, не заборавља пропаст." Значај скромности се изразито истиче, јер иначе: "Начин је Земље да руши надувене, а утире пут скромнима. Човеков је начин да мрзи надувене, а воли скромне. Нашавши се на високом положају, скромност му даје сјај, а на ниском положају не може проћи непримећена."

Конфуцијанци и Доктрина средине

У делу Доктрина средине конфуцијанци се залажу за умереност у осећањима, посебно жеље, задовољства, гнева, радости или туге. Они допуштају да се осећање појави али не допуштају да осећања навру сем у "доличној мери". Конфуцијанци кажу да се ширењем овакве хармоније увећава и хармонија у целом друштву.

Оваква хармонија потекла од појединаца, омогућава избегавање сукоба у друштву, у коме: "Све ствари расту заједно, не повређујући једна другу. Сви токови иду без судара."

У Доктрини се каже да Тао прожима све основне људске потребе, односе и морал, без којих човек не може. Многи (мали) људи остварују своје потребе, али нису свесни Тао-а у њима. Каже се: "Оно што даје Небо назива се природом. Слеђење те природе зове се Пут (Тао)."

Споредна напомена: на известан начин, последња реченица може да има своју паралелу у екологији и може се узети као дефиниција екологије будућности. Она је управо супротност онога што се данас ради у свету.

Или, још једна изрека: "Међу људима нема ни једног који не једе и не пије, али је мало оних који стварно осећају укус."

Споредна напомена: модерни човек у бескрајном претеривању, жаљама и отимању, губи укус онога што себи прибавља. Са њиме губи и сврху овог отимања а његово делање добија карактеристику настраности.

Спиритуална култура се састоји по конфуцијанцима у освешћивању човека да препозна Тао у свом деловању, и то у свим па и најуобичајенијим стварима. Такође, спознаја Тао-а у деловању није могућа без реалног упражњавања тог деловања, као што ни савршено деловање није могуће без разумевања Тао-а као његовог начела. Ако бих банализовао ову тврдњу, рекао бих да је ово потврда онога што се често чује: теорија и пракса су неодвојиве једна од друге у човековом усавршавању. Неко би могао да схвати да је спиритуално конфуцијанско усавршавање налажење начела, система, виших истина у целокупном људском деловању, или откривање мудрости кроз деловање.

Човек који себе (конфуцијански) усавршава способан је да то исто учини и са другим људима, уздижући тако и њих, а тако помаже и преображаје ствари. Тако по конфуцијанцима човек образује тројство са Небом и Земљом.

Конфуцијанци и "Велико знање"

Књига "Велико знање" је била још једно од дела на које су се Неоконфуцијанци позивали. Полазећи од своје традиције, конфуцијанци констатују да је лично усавршавање немогуће без поштовања личних обавеза у друштву. Они подржавају модерну изреку да пре но што критикујеш комшију прво почистиш своје двориште. Тако Конфуцијанци кажу да пре но што се среди држава мора се средити сопствена породица, пре породице сопствена личност, пре личности њен ум, пре ума мисао, пре мисли лично знање, док се лично знање своди на испитивање ствари.

Усавршавањем на овај начин, по Конфуцијанцима, човек чини добро и држави и целом свету.

Референца:

Историја кинеске филозофије, Фунг Ју Лан, Нолит, 1992

4.6.2011.

Europe, Belgrade