Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Србија претворена у финансијску колонију

Овде нећемо улазити у проблематику осталих колонијалних аспеката Србије, нити ћемо у целини разматрати финансијску колонизацију Србије. Чланак је претежно заснован на иступању економисте Бранка Павловића на порталу Спутњик поводом продаје Комерцијалне банке словеначко-америчкој банци.

srb bankaУ Србији је последњих деценија од 47 банака остало њих 26, број пословница смањио се неколико пута, а број запослених је смањен у непознатом броју преко 10.000. Портал “Данас” објавио је 18.4.2017 да у 2016 години стране банке држе 70% целокупног банкарског сектора, државни удео је само 15,8%, а приватни домаћи удео тек 5,5%. Практично целокупан капитал 2016 године (тачније 91,2%) искључиво се налази у банкама, тј до капитала привреда може доћи искључиво преко банака. Портал наводи још следеће: “Осим банака сектор осигурања чини 6,1 одсто финансијског сектора са 216 милијарди динара, добровољни пензијски фондови 0,9 одсто са имовином од свега 33 милијарде динара, а сектор лизинга са 66 милијарди динара је чинио 1,9 одсто финансијског тржишта. Инвестициони фондови у Србији су толико занемарљиви да су на нивоу статистичке грешке....Међу страним банкама доминирају две италијанске банке, Интеза и Уникредит, са укупно 24,8 одсто тржишта, затим три аустријске Рајфајзен, Ерсте и Адико, са 13,9 одсто. Најбројније су грчке банке, а њих четири држе 11,3 одсто тржишта. Значајно учешће имају још и три француске банке са 9,2 одсто тржишног колача.” [https://www.danas.rs/ekonomija/stranci-drze-70-odsto-finansijskog-trzista-srbije/]

Видљиво је како Комерцијална банка заузима 13% тржишта 2016 године, њеном продајом суштински скоро целокупно финансијско тржиште Србије предато је у руке странаца. Колико се из овога свега може разумети, Србија је у целини изгубила финансијски суверенитет.

Шта значи прелазак банака у стране руке

Бранко Павловић, економиста: Наравно да продаја тих банака битно отежава пословање целокупне привреде, зато што странац неће хтети да прати ни један пројекат наше привреде који би угрозио њихово тржиште, ни њихово тржиште унутар Србије јер смо ми на жалост продали унутар Србије предузећа које своју профитабилност заснивају на тржишту Србије, а нарочито не у извозним пословима. То их у опште не интересује."
srb branko

Смисао банака је да помажу привреди да могу нормално да реализују своје пројекте.

 Када имате стране банкеНИКАДА наша привреда неће имати подршку да може да 

се развијаа све оно што су странци (заинтересованиони ће директно комуницирати

 са својим централама из иностранства

 [https://www.youtube.com/watch?v=jrv6Gz0R8ZA]

 

Цео проблем продаје финансијског сектора је у томе што дозволиш страницима да они држе у поседу паре твојих грађана и депозите твоје привреде, а онда неће да финансирају (српску) привреду....”

Једно тумачење термина: Степен капитализације банке је количина средства изнад прописаног минимума који стоји банци на располагању за сигурну употребу (давање кредита грађанима и инвестиционе кредите привреди). То је у извесном смислу вишак капитала банке када се покрију њене обавезе и дугови. Дакле, преведено на једноставнији језик, то би у случају појединог грађанина било као вишак пара који има у џепу који му остаје кад плати инфостан, струју, храну и неопходне потребштине за текући месец. Тај вишак пара банке зове се “коефицијент адекватног капитала”, или ниво капитализације банке.

Павловић наводи да се народна банка хвали да су наше банке високо капитализоване. То у ствари значи да банке неће да улажу у наш развој ни за мала, ни за средња ни за велика предузећа и да не прате српску привреду. Нпр наше грађевинарство мора да прави конзорцијуме банака да би га уопште пратило на пословима у иностранству. “Па како ће то они да ураде са страним банкама?” Како Павловић показује на примеру, ни једна страна банка неће одобрити домаћој грађевинској фирми инвестицију за посао у иностранству где је угрожен посао иностране грађевинске индустрије или било који други инострани интерес! Ако се ово може опет даље тумачити, јасно је да то важи и за све друге инвестиције - Србија у потпуности има блокаду српских инвестиција, осим ако се те инвестиције не подударају са страним потребама.

Павловић истиче да у Америци, Француској, Немачкој, Јапану нема учешћа страних банака, док ММФ управо то саветује Србији. Одавде закључујемо да ММФ дакле саветује Србији оно што нико на Западу ко има стабилну привреду и држи до себе не чини.

Како Павловић наводи, цена по којој је продата Комерцијална банка једнака је коефицијенту адекватног капитала, односно расположивог новца Комерцијалне банке изнад њених обавеза. Тако је Комерцијална банка, у стварности са овогодишњим уделом од 11% удела у банкарском тржишту Србије, продата за нула динара!

Наступајућа економска криза и Србија

srb kriza

Са продајом Комерцијалне банке, српска врхушка постићи ће да странци поседују 85% банкарског сектора Србије. Како наводи портал biznis.telegraf.rs, Србија остаје власник још једино Поштанске штедионице. Аутор емисије Мира Тркља на Спутњику поставила је веома битно питање: економски стручњаци се слажу да наилази глобална економска криза, посебно данас у ситуацији извесног пада привреде због корона вируса, турбулентних додатних политичких криза Блиског истока, односа ЕУ и Америке, држава са само једном банкарском фирмом Поштанске штедионице - какву шансу има у наступајућој кризи?

По мишљењу Бранка Павловића, све наведено су окидачи, који додатно уздрмавају кризу из 2008 која још увек траје јер је повећање јавног дуга и упумпавање новца у посусталу привреду “још увек на снази”. Када се страни фактор буде “контраховао”, Србија ће се стрмоглавити у рецесију. То и јесте разлог зашто никоме на Западу не пада на памет да другоме остави свој банкарски сектор на располагање. “Ово што ми радимо је тужно и забрињавајуће, зато што смо то имали прилике да видимо 2009 године. Сад смо у горој позицији него 2009 године...”.

 

Привредни “циклусизападне економије

Проблеме са кризом 2008 није имала Пољска која је имала око 50% својих националних банака. Поучен тим искуством, Орбан у Мађарској је опорезовао стране и докапитализовао домаће банке, тако да и Мађарска одржава око 50% националних банака. “Земље које нису у систему западног управљања уопште нису имале проблем; само они привредни системи који се 100% заснивају на финансијском капиталу - који онда прави хаос.” Кризу не изазива производња роба и услуга, већ финансијски капитал и деривати новца, само они праве циклусе где прво пљачкају, па пропадају, и “они то називају привредни циклуси”. Кина 40 година има раст БДП 9% и никакве кризе. Кризе и прича о циклусима везана је само за системе у којима је финансијски капитал доминантанsrb ambis 

 

Куда иде Србија данас?

Одговор је јасан сам по себи.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима:
Europe, Belgrade