Прилог за проучавање глобализма

део девети: финале европске глобалистичке представе

Маршалов план био је тек иницијални глобалистички обухват Европе чиме је истовремено генијално и ефикасно предупређен даљи продор социјализма на европско тле. У овом чланку погледаћемо и нека остала важна збивања на европском тлу.

 

Вештачко уништавање појма демократија и атомизација друштва

Не можемо а да се не осврнемо на чињеницу да је последњих деценија појам демократије суштински, историјски, лингвистички, психолошки и на сваки други начин извргнут руглу. Нека нам за почетак послужи пример: глобалисти су агресију, поробљавање и пљачкање ресурса поробљених народа назвали - заштитом демократских права поробљеног народа, а све против наводне тираније њеног шефа државе!

Као да им то није доста, глобалисти називају демократским правом све оно што им тренутно одговара. Ширење неукуса у култури и уметности глобалисти тумаче свачијим демократским правом на наводни сопствени укус. У глобалним медијима појављује се невероватна имплицитна или експлицитна употреба речи демократија: (демократска) права животиња, белих китова и паса, (демократска) права жена, (демократска) права деце, (демократска) права ове или оне друштвене групе, (демократско) право појединца да уради ово или оно што глобалистима одговара. Глобалисти суштински парцелишу друштво на најситније делиће, тражећи измишљена назови демократска права тог тако формираног изолованог дела. Тамо где делова нема, глобалисти вештачки креирају области, појаве или групе, финансирајући њихову егзистенцију и трудећи се да "заваде два ока у глави" како лепо каже српска пословица.

Ширењем лажне глобал-демократије постиже се ширење друштвене анархије и цепање друштва. Циљ свих ових субверзивних активности је једноставан: завади па владај. Несређено и хаотично европско друштво, са дезоријентисаним људима изгубљеним у мору такозваних демократских права али и тешким ограничењима суштинских облика слободе, са изгубљеним основним вредностима живота идеално су окружење за успостављање глобалистичке империје.

 

Европски изборни системи и демократија

Најкраће речено: демократија је власт већине у корист већине. Али да подсетимо на историјски редослед.

Први изборни системи у историји човечанства били су већински. Већински систем је онај у коме "победник добија све". Ту је у ствари реч не о самом изборном процесу већ о природи власти коју добија победник на изборима. У већинској додели власти на пример ако је реч о изборима за Владу, победник избора добија мандат да састави Владу. Основе овог система поставили су стари Грци пре више од 2 миленијума. Овај систем се у скоро неизмењеном облику користи од старине до данас, када се обично јавља у облику референдума. Већински систем су стари Грци успоставили на основу суштине појма демократије и његовог правог значења, да поновимо: демократија је власт већине у КОРИСТ ВЕЋИНЕ. Таква демократија назива се партиципативна или непосредна демократија.

Након старих Грка, државе су током дуге планетарне историје претежно биле у апсолутистичким режимима у облику тираније или аристократско-олигархијске творевине. Са појавом парламентаризма у модерном времену, природно се појавио већински систем на вишем нивоу - био је то посреднички парламентаризам са већинском доделом власти.

Владе у модерним парламентарним државама, формиране већинским системом посредничке демократије природно подржавају стабилност и сувереност својих земаља. Овакве владе су монолитно састављене из чланова исте политичке партије и интелектуалне оријентације, а њихови поступци су природно конзистентни у држави којом управљају. Већински систем посредничке демократије у политикологији сматра се јасним и директним изразом народне воље којом он, народ своју вољу на ограничено време уступа људима од поверења како би у његово име и за народну, дакле већинску корист владали државом.

Иако су глобалисти у својим историјским почецима кроз рушење аристократских ауторитарних режима помогли формирање парламентарних буржоаских држава, врло брзо су се заситили демократије. Идеја о томе да народ бира своје представнике по принципу један човек - један глас, са истом тежином гласа као пребогата елита која плива у новцу и лусузу, свакако се није могла свидети глобалистима. Непосредна демократија и већински изборни систем у Европи постали су стога жртве глобалистичке империје у настајању.

 

 Суштина демократије

Од античких времена до данас демократија је друштво у коме је изборни процес следећих особина:

• гласају сви грађани са изборним правом а њихови гласови су у моменту пребројавања анонимни.
• глас сваког бирача има једнаку изборну вредност као и глас било ког другог бирача.
• сваки гласач даје свој глас тачно једном кандидату.
• на изборима побеђује кандидат са већином добијених гласова.
• победник избора добија мандат да оствари сву власт у системски зацртаним оквирима (дакле већински изборни систем)

Како би смо међутим, назвали оне модерне изборне системе у којима се гласови бирача чији је кандидат добио мали број гласова ("испод цензуса") узимају од тих бирача и додељују математичким поступком неком другом кандидату за кога тај бирач уопште није гласао? Чиме се оправдава овакво флагрантно кршење демократских избора?

Једно често оправдање оваквог изругивања демократији јесте да глас дат кандидату испод цензуса тако "не пропадне"! Одмах се наравно поставља питање ко је тај ко је увео правило "непропадања гласова" и са којим правом тај такво гласање и такву државу назива "демократском" када она то очигледно није? Шта је са најдиректнијим кршењем изборне воље онога ко је глас уопште употребио?

Шта се десило после Маршаловог плана

Након Маршаловог плана којим су глобалисти узели под своје 16 земаља Евроазије, Европа је постепено прекривена мрежом сумњиво изабраних председника влада, министара и парламента. Да ли је то случајност или није, нека закључи читалац ових редова: све земље које је обухватао Маршалов план, од прве до последње без изузетка, прешле су на нов, такозвани ПРОПОРЦИОНАЛНИ систем избора. Овај посао измене изборног принципа био је олакшан чињеницом да су неке од тих земаља имале и пре Маршаловог плана пропорционални систем избора, па га је само требало још мало "подмазати" да боље послужи глобалистичким господарима Европе.

Ево како изгледа глобалистичка слика изборних система у случају најважанијих државних тела:

земља	коментар
Аустрија	пропорционални систем, партијске листе
Белгија	пропорционални систем, партијске листе
Луксембург	пропорционални систем, партијске листе
Данска	пропорционални систем, партијске листе
Француска	пропорционални систем, партијске листе, уведен 1958
Немачка	пропорционални систем са мешаним бројем
Грчка	пропорционални систем, партијске листе, уведен 1974 после диктатуре
Исланд	пропорционални систем, партијске листе
Ирска	пропорционални систем са једним прелазним гласом
Италија	пропорционални систем, партијске листе
Холандија	пропорционални систем, партијске листе, уведен још 1917 године
Норвешка	пропорционални систем, партијске листе
Португал	пропорционални систем, партијске листе, уведен 1975 после диктатуре
Шведска	пропорционални систем, партијске листе
Швајцарска	пропорционални систем, партијске листе
Турска	пропорционални систем, партијске листе
Енглеска	пропорционални систем, партијске листе и разне друге варијанте

Шпанија, иако није била обухваћена М. планом увела је пропорционални систем 1976 после диктатуре.

 

Зашто су глобалисти усвојили пропорционални изборни систем

У пропорционалном систему избора формира се слаба нејединствена влада састављена од разнородних елемената из различитих природно супротстављених партија. Пропорционални систем избора у пракси не доводи до формирања озбиљне владе јединствене по фундаменталним државним питањима. Слабост пропроционалног система додатно долази до изражаја у време криза или озбиљних размимоилажења између политичких субјеката.

Да ли је данашње време - време криза? Ако јесте, зашто су све европске земље сложне у примени управо пропорционалног изборног система који је озлоглашен по својој неефикасности?

Пропорционално биране владе идеалне су за корупцију и производњу нестабилног стања у држави. Овакав систем избора зато има особину због које је врло примамљив глобалистима: пропорционални изборни систем може много боље да послужи за глобалистички притисак на власт и тајну глобалистичку контролу власти, подстиче бројност партија у земљи, нејединство у држави, и помаже развој политиканства као бављење политиком из личне и искључиво личне користи.

Владе формиране по пропорционалном систему лако се опструирају глобалистичким средствима моћи, јер се у њима увек може пронаћи човек, партија, интересна група, као и погодан тренутак за притисак и манипулацију осталих чланова Владе а тиме и целе државе. Пропорционалне владе у пракси зависе од консензуса свих владајућих партија, па зато и најмање партије у власти могу уценити владу рушењем парламента и Владе ако се не поступи по њиховом диктату. Постоје и тако невероватни случајеви у којима на пример партија са 5-10% освојених гласова контролише власт у земљи, правећи потпуно неприродне коалиције које по својој природи воде у хаос корупције.

На овај начин глобалисти могу да коришћењем малих партија и уз минималан утрошак средстава за подмићивање, контролишу много веће политичке структуре, остварују контролу стабилности земље и уцењују овом моћи произвољне субјекте европских друштава.

Пратећи бесмисленост изборног система, парламенти европских држава су достигли сумануте размере, па тако имамо у главним земљама ЕУ Француску са 577 посланика, и Немачку са чак 622! Да ли је уопште потребно нагласити да скупови овако обесмишљених величина парламента имају само минорну оперативност и брзину у својим пословима, а у случају озбиљних расправа шансе су равне нули да се у таквим мамутским организацијама дође до националног јединства.

Тако су европске државе организационо дотучене и уништена им је реална прилика да управљају саме собом.

 

Европска унија као тројански коњ глобализма

Стварање ЕУ послужило је глобалистима као тамница народа у којој умиру суверенитати европских држава, успоставља се контрола над државама, спроводи се атомизација и контрола свих државних и друштвених институција, организација, појединаца и група. Истовремено плански се нарушава фина и драгоцена структура породице. Верски, национални и традиционални ослонци европских друштава разбијени су у парампарчад спровођењем "демократије" по школама. Плански је упостављен страховити јаз између скоро свих друштвених група у Европи.

Људима су свесно сасечени сви традиционални, национални, културни, морални и било какви други психолошки ослонци. Вештачки је генерисана потреба људи да се повуку у себе, подбадају се све постојеће друштвене групе да стално узбуњују целу државу тражећи своја права, и кад је то оправдано и кад није. Подбадају се све мањинске групе против већинских, али исто тако подстичу се на побуну чак и деца против родитеља, наставника и друштва. Жене се подбадају против мушкараца на разне начине од којих је само један затварање жена у "сигурне" куће као да се ради о логорашицама. Уместо да се истински решавају људски проблеми, европска друштва као да се замлаћују лажним решењима и маргиналним проблемима.

Са друге стране глобалисти вештачки производе језиве економске проблеме недостатка радних места, док се истовремено у свим медијима педантно уништавају живци становниства најморбиднијим извештајима из глобалистичких ратова. Свуда се испирају уста са глађу у свету и проноси атмосфера свеопште неизвесности. Људима који су одавно на ивици могућности психичког трпљења, збуњеним данашњицом и са још неизвеснијом сутрашњицом, приказује се живот као неподношљиви терет, јавности се нуде празне фразе глобал-демократије о наводним напредовањима у овим или оним мировним процесима и са спортско-гладијаторско-певачком телевизијском баруштинином. Културни и интелектуални део елите индивидуализован је, изолован, изопачен новцем до крајности и претворен у пасивног посматрача друштвених догађаја и времена, усмерен је на пуко преживљавање и служење глобалистичкој елити.

Коначно, глобалисти приводе умртвљену Европску унију њеном тужном крају прилично једноставном стратегијом: подстичу узимање дугорочних зајмова земаља чланица, њихове банке интензивно хватају становништво у зеленашке или шпекулантске кредите и изазивајући циљане шпекулантске друштвне кризе широких размера пуне своје џепове срозавајући још више исцеђену европску и светску економију.

Коментаришући глобализам и либерани капитализам у целини, могло би се  парафразирати овако: никада раније у историји човечанства, једна тако мала група људи није учинила тако велико зло једној тако великој групи људи!

 

Последице глобализма у Европи

Као последица глобалистичке политике у Европској унији прво су колабирале најслабије и најсиромашније земље, а то је у ствари целокупан оквир земаља ЕУ окупљен око Француско-Немачке осовине. Сви делови Европе: Југ и Север, Исток и Запад, грцају од неефикасности и презадужености. Европска заједница народа личи на дрво које се суши целом својом кором, и која ће пре или касније доћи до свог језгра, Француске и Немачке.

Рушење европских држава припрема је за завршни чин скупе европске представе: формално преузимање власти од стране глобалистичке империје. У овом чину остаци власти нестабилних европских држава предаће формално узде власти измученог и слуђеног становништва на управу најбогатијим људима планете, да с њоме раде шта хоће, а и више од тога: за то ће чак добити и подршку својих бирача. Тај догађај означиће почетак званичне власти глобалистичке елите и њених мултинационалних компанија са далекосежним последицама не само по европске народе већ и по остатак наше планете.

Наредни чланак из теме глобализма: рушење вредности.

---

Референце:
'-Глобализација и нови светски поредак, др Војислав Мићовић, Чигоја, 2002

23.10.2011