Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Глобалистичка агресија

Глобализам / Како су упецали Европу

Прилог за проучавање глобализма

- део осми: како су глобалисти упецали Европу-

 

Како су глобалисти упецали Европу

Након 2. светског рата Европа се нашла у тешкој економској ситуацији. На пример италијанска индустрија је била уништена 30 процената, 40 процената пруга су биле разорене, а извоз је износио само 10% предратног. У Француској је процењен губитак од 21 милијарде долара. Ни друге европске земље нису биле у много бољем стању. Растурени и уништени људски ресурси нису се могли преко ноћи надокнадити. Недостатак угља као главног средства за грејање људи током зиме потекао је од исцрпљености ресурса током рата, губитка људи, губитка територије Шлезије која је припала источном блоку (Пољска), застарелости машина и ниске продуктивности произвођача услед исцрпљености људи и одсуства младих радника. Претила је криза ширих размера.

 

Озбиљна опасност по капитализам и глобалисте

Тешка послератна ситуација на широком европском континенту могла је да се претвори у бунт осиромашених маса против њихових влада.Уздизање социјализма на истоку, који је обећавао да ће средства узурпирана од богаташа вратити народу, могла је да буде ватра која ће потпалити пожар социјализма и Совјетском блоку без опаљеног метка предати у руке исцрпљене европске земље. Ово је био највећи страх глобалиста, који се морао спречити по сваку цену.

Ево неких делова говора тадашњег америчког државног секретара 5. јуна 1948 одржаном на Харварду, говора који ће касније постати познат под именом Маршалов план:

за људе ове земље (Америке) .... тешко је да разумеју неприлике и последичне реакције људи који су дуго патили, и последице оваквих реакција на њихове владе.

...могућности да дође до немира као последица очајања тих људи...

...Америка треба да учини све.... без чега неће бити политичке стабилности нити обезбеђен мир.

Ситуација није била обећавајућа ни у самој Америци. Захуктала америчка привреда запошљавала је огроман проценат радне снаге у ратном сектору, који је преко ноћи постао непотребан! Било је неопходно хитно пронаћи нове ратове или пласирати америчку робу на нова/стара тржишта. Ако ово не би успело, Америку би захватио талас отпуштања и рецесија огромних размера.

Амерички глобалисти пронашли су епохално решење за све ове наизглед нерешиве проблеме: био је то поменути Маршалов план.

 

Маршалов план

После другог светског рата, по диктату глобалиста Америка је понудила европским земљама зајам. Овај зајам назван је Маршаловим планом по горе поменутом америчком државном секретару Џорџу Маршалу. Док су се европске земље руководиле потребом да хитно обнове своје растурене привреде, Амерички глобалисти су међутим имали сасвим другачије циљеве, на првом месту блокаду ширења социјализма по Европи, али ништа мање ни уједињавање Европе под америчким патронатом и пуну контролу европских земаља.

Послушајмо шта нам о стварној сврси плана говори Џорџ Маршал лично:

"It's purpose should be the revival of a working economy in the world so as to permlt the emergency of polltical and soclal conditions in which free institutions can exist."

То јест: његова намена би била оживљење виталне економије у свету на такав начин да омогући појаву политичких и социјалних услова у којима могу да постоје слободне институције".

На основу ових речи дефинитивно можемо закључити да Маршалов план нема никакве директне везе са хуманошћу нити са добром вољом Американаца, већ сасвим прагматичним разлозима.

План зајмова-помоћи понуђен је и источном блоку, али је Совјетски савез то одбио. Шта су Руси мислили о Маршаловом плану, види се из једне старе руске карикатуре коју је објавила Известија, на којој амерички капиталиста буздованом руши суверенитет европских земаља.

Без обзира да ли су Руси исправно или погрешно разумели Маршалов план, они свакако нису могли да не примете бар једну важну појединост: Американци су са европским земљама упоредо са билатералним економским споразумима истовремено правили и војне савезе од којих је убрзо настао НАТО. Да су Руси заиста то уочили, видљиво је из друге карикатуре објављене у Чехословачкој, у којој амерички генерал дели засебан самар свакој појединој европској земљи а уз самар следи и оружје; карикатура има и јасан наслов: "Маршалов план у пракси".

Смисао уговора које је 16 земаља Европе склопило са Американцима по Маршаловом плану, као и пракса која је уследила иза ових уговора, била је следећа:

  1. Америка и њене фирме су били искључиви испоручиоци свих ресурса за опоравак европских земаља. У случајевима где Американци нису имали довољно ресурса за испоруку, као што је случај са нафтом, скупо су наплатили провизију Европљанима испоручујући Венецуеланску нафту, а тако наравно и за све друге производе.
  2. Американци су ресурсе испоручили делом у виду наводне помоћи а делом у виду зајмова. Отплата је урађена тако да европска земља мора да издвоји локалну валуту у одговарајућој противредности робе коју добија.
    Није јасно како се тим фондом даље управља јер прецизније појединости о томе нисам пронашао.
  3. Расподела пристиглих ресурса је била у рукама Американаца да их квалитативно и квантитативно расподеле по својој одлуци у сваком посебном случају.
  4. царинске тарифе пре свега за америчку робу су релаксиране, утирући пут заједничком европском тржишту и Европској унији.
  5. појединачни уговори, ако их је уопште било, између Америке и других земаља у смислу интересних стопа за отплату, као и бројне друге појединости, нису познате.

Ни на Интернету нити у литератури до сада нисам успео да пронађем ни један текст уговора који је 16 европских земаља склопило са америчком страном по Маршаловом плану. Појединости о томе колико је Европа у целини морала да плати наводну америчку "помоћ" не могу се зато поуздано оценити.

Наравно да овакав след догађаја у којима економска зависност прати и војну зависност, није могао бити случајан, па је јасно да је Маршалов план планиран у смислу заштите виталних интереса глобалиста после 2. светског рата.

 

Европљани спаковани и послати брзим глобалистичким возом

Маршалов план је трајао само 1948 до 1951, у ком периоду је у европску привреду упумпано бар 13 милијарди долара, што би данас било еквиваленто деветоструко већој суми. Оваква количина новца била је мера глобалистичког страха од социјалних и социјалистичких револуција у Европи и Америци. Није извесно да је цифра заиста толико "мала" јер је нпр часопис Форчун у јуну 1947-ме јавно позивао америчке биснисмене са пројекцијом да ће током 50 година моћи да уложе и целих 100 милијарди долара у растурену Европу, и то, како је навео, "не због неког алтруизма, већ због светске политике и профита"!

Без обзира на тачну своту уложеног новца до 1951 и после те године, он је учинио да је Европа убрзо после 2. светског рата имала привреду за више десетина процената јачу него 1938 године! Споља гледано било је то економско чудо. Грађани источне Европе су са завишћу гледали развијени Запад и са све већом подозривошћу гледали на сопствени систем и његове резултате, што је такође био велики добитак за глобалистичку политику.

У позадини овог великог сјаја Запада, поставља се међутим питање да ли су Руси исправно проценили да је Европа платила свој тренутни стандард својом политичком, војном и економском самосталношћу? Данас је тешко било шта прецизно тврдити о овоме јер прави економски рачуни нису јавно приказани.

Након оваквог импулса и одјека Маршаловог плана, Европа као да је ушла у експресни воз у коме су се брзо низале све веће интеграције, као и војни и економски савези. ECSC (европско удружење за угаљ и челик) било је прво такво европско удружење које је већ 1951 године окупило шест најјачих европских земаља сем Енглеске, која је тада привремено успела да заштити своју сувереност бар на краће време. Врло брзо установљене су заједничке европске институције, које су преко Европске економске заједнице водиле Европљане у Европску Унију.

Хашки конгрес 1948

Глобалисти су са разних страна диктирали формирање Европске уније. УЕМ (United European Movement) је организација настала још 1947 године, са циљем формирања уједињене Европе. 1948 године УЕМ се састао у Хагу и поставио основе за формирање ЕМИ (European Movement International) који постоји и данас.

Хашки конгрес је установио следеће:

  • јасно ставља до знања Европљанима да морају да се одрекну "једног дела својих суверених права"
  • Немачку ће интегрисати заједно са осталим земљама региона
  • позива на стварање Европске скупштине
  • позив на припрему заједничких документа будуће ЕУ
  • позив на формирање Врховног суда будуће ЕУ
  • објављује да је креирање ЕУ основа за креирање уједињења целог света!

Последња наведена ставка заслужује нашу посебну пажњу јер је исказана на следећи начин:

"DECLARES that the creation of a United Europe is an essential element in the creation of a united world."
Превод: "Декларација: стварање Уједињене Европе је основни елеменат КРЕИРАЊА УЈЕДИЊЕЊА (ЦЕЛОГ) СВЕТА"

Наравно, декларација не објашњава у чијем ће интересу бити остварено наведено уједињење целог света и на који начин...

"Креирање уједињења целог света" !

И тако, уз раније поменуту партију таблића и наводно лажне теорије завере, далеко догураше наши чланови Глобалистичке владе и Билдерберговци.

 

Како је могуће да далеке 1948 године, једна висока европска група у једном пројекту европског нивоа, употреби у реченици "креирање уједињења целог света"? Ако спојимо овакво изражавање о уједињавању целог света (!) са муњевитошћу војно-политичког удруживања свих региона Европе у Европску унију, више него отвореног новчаног импулса да се све то и догоди, онда имамо савршено јасно деловање Глобалистичке владе.

 

Наредни чланак из теме глобализма: докусуривање европских држава.


Референце:
'-Глобализација и нови светски поредак, др Војислав Мићовић, Чигоја, 2002
-The True Story of The Bilderberg Group, Daniel Estulin, TrineDay, 2007

27.08.2011