Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Друштво / Човечанство као диносаурус

Диносауруси су у своје време били доминантни предатори. Својом снагом, распрострањеношћу, величином и адаптацијом на природне услове контролисали су свој животни простор, слично као данас човек. Ипак, променом услова живота диносауруси су нестали са планете. Њих су замениле друге, боље адаптиране живе врсте.
Оно што је за диносаурусе била њихова величина то је за људску врсту људски разум. Диносаурусе није спасила њихова величина, а да ли ће људе спасити разум?

Људски ум и појава свести

krajLjudiCovekSpavaОфицијелна еволуција истиче људски ум као опредељујући фактор људског напретка. Наука дефинитивно и чак без икакве сумње наглашава да је људски разум искључиво људска особина и да човека разум ставља изнад животињског света. Уобичајено је становиште, како научне тако и лаичке јавности да је супериорна људска свест, тако ефикасна у производњи моћних технолошких и других решења, оно што човека ставља на неки замишљени пиједестал над свим живим врстама.

Филозофи и обични људи стално се изнова одушевљавају новим чудима која човек ствара: авиони и возови, роботи и аутомобили, зграде са више од сто спратова, виолински концерти или било које друго остварење људског ума као да су неки крунски доказ супериорности људске расе над свим осталим живим врстама на планети.

Људски разум у последња два миленијума

Уобичајено је мишљење такође да људски разум омогућава стални напредак људске врсте. Сва технолошка чуда као да потврђују да је овај евидентни континуитет у напретку цивилизације и све већа људска моћ да мења природу сигурна потврда моћи људског разума.

krajLjudiPravosudjeАли направимо сада кратки осврт на друштвене струке! Погледајмо шта је рецимо правна струка постигла у последњихkrajLjudiGlava 2000 година? Да ли су основе правне струке значајно измењене од Римског царства до данас? Како то да је управо римско право саставни део модерне правне струке поред толиког напредка људске мисли управо у последњих 2000 година? Имамо ли и данас судове, тужиоца и брањеног? Имамо - веома слично као и у време Христа.

Друштвена сфера људских постигнућа

Погледајмо другу друштвену науку: филозофију на пример. Тешко је наћи и једну модерну филозофску теорију која своје елементе, корене па и читаву своју мисао нема садржану у теоријама старих народа. Како је могуће да филозофија, наука која проучава неке од најапстрактнијих феномена до којих допире људски мозак, није учинила неки суштински заокрет последњих 2000 година?

Погледајмо сада верска учења: управо су “модерна” верска учења стара око 2000 година! Како то да у тако дугачком временском периоду људски ум, доказано динамичан и неуморан, није произвео ни један нови шире заступљени верски правац?

Шта је са друштвено-економским системом уназад 2000 година? Упркос огромној разлики у снази производних снага које су човеку на раполагању, данашњи друштвени системи су исто тако засновани на експлоатацији једних људи над другима, богаташима над сиромашнима, као што је то био случај пре 2000 година! Мислите ли да смо напредовали у друштвеном систему - онда одговорите: по чему се данас разликује положај модерног глобалисте, на пример власника хиљада хектара земљишта на коме вредно раде за њега многи радници, од неког римског латифундисте са поседима у некој од римских провинција пре више хиљада година? Или у чему је разлика између сиромашног занатлије некад од истог таквог у некој од данашњих занатских струка, од којих је први сањао да купи каруце а други сања да купи бољи ауто? Социјалне разлике данас су много веће јер је продукција данас неупоредиво већа него пре 2000 година, тако да смо у извесном смислу и назадовали.

Најкраће речено: неоспорни технолошки напредак људског рода само заварава ум и скрива исто тако неоспорну чињеницу да људска мисао изван технолошке сфере, као на пример у друштвеним наукама суштински није ни мрднуо од својих полазних основа које су наши преци поставили пре 2000 година или још раније.

Међутим нису само друштвене науке остале на својим почетним миленијумским позицијама, постоје и друге особине човека везане за његово социјално понашање које се не мењају и које одређују судбину и завршницу човечанства.

Људски ум и пљачка

У друштвеној сфери веома запостављена научна тема је покретање ратовања, освајање и пљачкање кроз људску историју. krajLjudiAtilaОва три елемента: рат, освајање и пљачка саставни су део друштвене свести човечанства. Они дакле нису само пука историја, досадна прошлост, већ много више од тога: део су континуираног деловања генетски ограниченог друштвеног ума човека.

Жеља за ратом и покретање ратова се ни најмање нису променили из периода родовског уређења до данашњег дана! Овим се више него јасно доказује наш полазни став да је друштвени ум дефинитивна еволутивна дисфункција човека, људско еволутивно ограничење које се не може кориговати чак ни у еволутивним дугим периодима и које предодређује судбину целог човечанства.

Освајачи

Колико је пљачка важан део људске свести односно природна последица закржљале друштвене свести види се по образовном систему. krajLjudiVojniciУ свим школским системима у свету, на пример, Наполеон није назван освајачем, пљачкашем, убицом, већ као “цар” или “војсковођа” или као неко ко је напредовао од скромног чина у војсци и “уздигао се до...”. Овако се мимикријски позитивно приказује историјска личност Наполеона злоупотребљавајући терминологију. Што је још чудније, таквим особама посвећују се споменици, а њихова убијања славе се на националним празницима и уздижу у литератури.

krajLjudiNapoleonПо чему се суштински освајања Наполеона разликују од рецимо освајања Атиле Хунског у средњем веку, или Хитлерових освајања, енглеских колонизатора или америчких савремених освајања? Ако размотримо идеолошке разлике свих ових пљачкаша, видимо да су те разлике у суштини небитне јер идеологија у свим случајевима служи истој ствари: да оправда пљачку. Намере свих тих људи служиле су управо истом циљу: да ратом освоје територије и да их (о)пљачкају. У серији чланака о богаћењу народа писало смо и раније: није случајно што су католички попови пратили шпанске конквистадоре у освајању Јужне Америке; свакој власти увек треба циркуска шатра идеологије да оправда њихове праве циљеве. У случају освајача то је увек суштински - пљачкање. Идеологија је ту само да оправда злочине и неправду, смири страсти после учињених злочина освајача и омогући незаконито и неправедно владање поробљеним масама.

Пљачкање је према томе саставни део друштвене свести и оно много доприноси да се човечанство и планета уништавају, долазећи до свог логичног краја - уништење уништитеља, тј човека.

Технолошка свест и друштвена свест

krajLjudiPrivreddaРазвој људске мисли у технолошкој сфери је по свој прилици суштинска особина човека слично као што се животињски свет прилагођава рецимо крзном против хладноће или већим перајима за брже пливање. У еволутивном развићу, живи свет се прилагођава физиолошки, морфолошки и на већи број сличних начина, док се човек скоро искључиво прилагођава својом технолошком свешћу. Остала еволутивна прилагођења која човек прихвата несразмерно су мања од моћи коју човеку прибавља његова технолошка свест.

Видели смо да се не-технолошке сфере људске свести, назовимо их друштвеном свести, скоро уопште не мењају током новије људске историје. Природно закржљала друштвена свест човека је немоћна да определи човека да створи квалитетнији друштвени систем у коме би живео у већем складу с природним окружењем.

Људски ум је дакле подељен на технолошки ум и друштвени ум, између којих постоји дубока разлика. Док је технолошки ум бритак и способан, друштвени ум је на релативно скромном нивоу еволутивног развића, закржљао и недовољан да омогући опстанак човека.

Технолошка свест човека је дакле суштинска еволутивна особина људске врсте у целини. Човек је технолошком свешћу, поред неопходних средстава за производњу, развио и ратну машинерију способну да многоструко побије сав живи свет на планети, укључујући и његовог творца - човека.

Људи мањкавог интелекта и Људи развијеног ума

Глобалистички моћници, полу-луди од огромне моћи коју им пружа деформисани друштвени систем богаћења, сваке секунде униште огромну количину природних ресурса и екосистема. Читави институти и светске глобалистичке институције производе вакцине, лекове, пестициде и сву силу отрова избацују сваког дана по свим деловима планете. Болести се множе и погађају цео живи свет, и самог човека, болнице се пуне, а здравствени систем умањује или укида.

У интелектуалном погледу модеран човек је сличан беби која се потпуно несвесна опасности игра обарачем ручне бомбе. Велика количина интелектуалног деформитета у људској популацији такорећи гарантује да ће се раније или касније појавити "каубој" нервозан на обарачу а сувише интелектуално мањкав да схвата последице својих поступака.

За разлику од Људи мањкавог интелекта, у свету свакако уочавамо и "нормалне" људе, који не жртвују планету и своје саплеменике због богаћења. Ови људи бар донекле разумеју да није добро ни мудро сећи грану на којој се седи, воле природу и пристали би да нешто учине за њу када би то могли. Суштина је на жалост, да овај позитиван генетски материјал нема владајући утицај на планети, јер је закржљали друштвени ум човечанства формирао деформисан систем управљања у коме власт држе Људи слабог интелекта.

Последица еволутивно неприлагођеног човечанства

krajLjudiMisticЗбог системске закржљалости друштвеног ума, људи су осим развоја ратних средстава угрозили планету и на други начин: кроз неадкекватну и претерану не-еколошку производњу. Преостале адаптибилне способности човека које он има мимо технолошке свести - а то су способности које имају и остале живе врсте, не долазе нарочито до изражаја зато што су људи доспели до “тачке без повратка” у којој ратови и уништавање планетарних еколошких ресурса незадрживо напредују. У еволутивном смислу, човек има претерано развијену способност технолошког ума кога прати неадекватни и потпуно закржљали друштвени ум, неспособан да заузда свог “подивљалог колегу”. Тако постоје веома солидне шансе да је човечанство дошло до свог еволутивног краја!

Уображени став “човек је центар свега” нема дакле никакво утемељење у реалности - ни по каквом критеријуму.

Врста Икс

Врло вероватни крај људске еволуције одређен је дакле човековим суштинским недостатком - одсуством друштвене свести односно друштвеним умом или његовом неусаглашеношћу са техничким разумом. Закржљали друштвени ум доводи до тога да ће човечанство само себе врло вероватно ликвидирати на планети што директно ратним средствима, што уништавањем природних ресурса на планети које ће повратно елиминисати човека. Неразвијени друштвени ум, као главна кочница развоја човечанства, нема више расположивог времена за еволутивни развој, због тога што га у безизлазну ситуацију доводи управо необуздани технолошки ум.

Упркос увреженом мишљењу да је човек центар света, након што нестане човечанство какво познајемо, извесна је појава неке друге врсте, која ће се развити или од остатака садашњег човечанства, или ће еволуција морати дуго да сачека поновну појаву разумнијег бића уравнотеженије свести. Тако ће Врста Икс градити на рушевинама пропале људске цивилизације и створити једно паметније, боље и еколошки мудрије друштво.

 

12.1.2018

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима:
Europe, Belgrade