Друштво / Опадање глобализма, блокада партократије и могуће решење
Неколико уводних термина: демократија и партократија у модерном свету
Да би смо изложили могуће решење и одговор на светску политичку клоаку у којој се налазимо, морамо дати праве дефиниције речи демократија и партократија, пре но што се посветимо њиховом поправљању и формирању новог неокапиталистичког друштва.
Демократија: изборни процес којим већина бирача остварује своју власту своју корист.
Стање демократије у свету: већина бирача данас гласа у корист мањине! Мањина се доминантно служи научно заснованом манипулацијом да преотме власт од већине и присвоји је. Као што видимо демократија није ни предвиђена у модерним државама. Реч демократија данас се погрешно употребљава за потребе глобалистичког система ратова и пљачки у њиховом манипулативном речнику.
Партократија: систем у коме се професионално неписменим групама људи препушта управљање државом.
Стање партократије у свету: партократија је директно супротстављена демократији. У модерним државама, партократија је уобичајен начин управљања којим се бирачи увлаче у блато посредничке демократије. Посредничка демократија функционише по принципу: бирач А одриче се непосредног одлучивања у корист партије Б. Партија Б надаље суверено располаже добијеним бирачким гласом као својим неограниченим власништвом у вишегодишњем временском периоду; партија Б у другом кругу изборног процеса своје гласове удружује са партијом В и тако формира политичку групацију Г. Крајња политичка групација Г формирана од отуђених политичких субјеката, не мора да има никакве суштинске везе с изборном вољом својих бирача! Чак и када нема другог изборног круга, победничка партија на изборима, када добије глас бирача на изборима, слободна је да прекрши било какво предизборно обећање. Партије немају никакав уговорни однос нити реалну законску одговорност како према својим бирачима тако и према јавности.
Скупштина = масовни дебатни клуб у коме партократска већина прегласава мањину, одобрава и објављује законе по својој вољи. 
Стање скупштина у свету: у модерним земљама скупштинска партократија прави већину и потом простим прегласавањем партократске мањине доноси правно обавезујуће одлуке за све грађане.Скоро све скупштинске дебате су са унапред одређеним резултатом а већинска партократија у главном не уважава разлоге мањинске партократије.
Масовни медији = средства за масовну манипулативну тј преварантску контролу јавности у корист власника масовних медија, тј данас глобалиста.
Мањина и већина у изборном процесу
Мањина људи контролише изборни процес. Манипулативни методи обезбеђења мањинске власти над већином данас су пре свега:
- Манипулација масовним медијима.
Приказује се лажна стварност у коју већина грађана верује. Лажни приказ стварности спроводи се свим доступним научним и практично доказаним средствима манипулације као што су: изостављање битних чињеница из информација, чињенице се преуреде на посебан манипулативан начин, фабрикују се делимично или потпуно лажне чињенице, закаснело објављивање догађаја, вештачки се производе реални догађаји у манипулативне сврхе, и многе, многе друге технике.
Сви највећи светски масовни медији данас се потпуно контролишу од стране глобалиста. Суштински сви велики светски медији објављују синхронизоване манипулативне вести усмерене на превару јавног мнења у свету. Сврха модерних манипулација тренутно је опстанак глобалистичке власти изразите мањине људи. Тако манипулација постаје свеприсутна у свести грађана и они на основу ње доносе погрешне изборне одлуке, поред осталог. - Умањење броја кандидата на изборима.
Непожељни кандидати/партије елиминишу се системски/законски, физички или манипулативно. Примери: ставови кандидата/партије се јавно извргну руглу у медијима и тако се он натера на повлачење, партији или кандидату се припишу измишљене или подметнуте појаве, неке партије или ставови кандидата се прогласе друштвено непожељним под разним изговорима, кандидат се уцени итд. - Контрола над изборним кандидатима.
Контрола изборних кандидата спроводи се на сваки доступан начин - уценом, застрашивањем или законски. Тако на пример изборни кандидати пре избора морају да посете светске центре моћи и обавежу се на одређену наметнуту им политику ако победе. Без обзира који од кандидата победи у фингираном изборном процесу, мораће да следи наређени политички курс. Други веома уобичајен метод контроле изборних кандидата је моделирање кандидата
(школовање, потплаћивање, компромитовање ради касније манипулације, итд) а потом форсирање таквог кандидата у изборном процесу.
Светски најпознатији пример изборне контроле налази се у Америци. У овој земљи мањина је одредила формирање тачно две партије између којих грађани бирају. Која год од ове две партије да победи интереси мањине ће опет бити заштићени. Амерички бирачи прихватају постојање само две индентичне партије као нешто нормално. Овај пример указује колико је дугорочна манипулација медијима високо ефикасна у власти мањине над већином. Сама чињеница да мањина управља већином директно је супротна раније наведеној дефиницији демократије. Зато кажемо да је партократски систем данас у свету апсолутно недемократски.
Партократски систем без глобализма?
Да ли би партократски систем, ослобођен окова глобализма могао бити употребљив за хумано друштво? Да сумирамо зато суштину партократског система. Партије су дакле:
- Непрофесионалци
Политиканти све млађи и све мање образовани. Дилетантизам на делу. Себастиан Курц, 31 година, несвршени студент права, аустријски министар спољних послова
Партије су у својој бити групације непрофесионалаца са амбицијом да непосредно остварују власт. Чак и образовани партијци долазе на непрофесионалан начин на положаје који захтевају другачију стручност од оне коју они имају. Формално образовање партијаца није у вези са професионалним захтевом положаја који исти уживају. Зато су чак и образовани партијци у реалности испољени као потпуни непрофесионалци. - Непотизам
Осим што су сами по себи непрофесионалци, партијци након доласка на власт почињу масовно запошљавање чланове своје уже и шире фамилије, пријатеља, својих поверилаца, истомишљеника и наравно партијских другова. Сви ови новозапослени су непрофесионалци а њихово незнање погађа цео народ. Овакво запошљавање има дугорочни катастрофални утицај на државну власт. - Узурпатори власти ван непосредне контроле
Са друге стране, партије су у својој суштини узурпатори моћи и отуђени од својих бирача и народа које би требало да представљају. Након избора владајуће партије нису ничим обавезане да поштују своја предизборна или било која обећања. Партијац на власти може да јавно слаже и да након тога нема у пракси озбиљнију законску или моралну одговорност. - Апсолутна корумпираност
Партијски систем финансирања свуда у свету није ни мало или је тек маргинално регулисан. У пракси то значи да је партијски систем потпуно изложен поткупљивању. На овај начин власници већег новца остварују директан утицај на партије у власти и доношење закона у прилог власника капитала тј глобалиста, уместо у корист народа. - Отуђени интереси
Партије имају потпуно различите интересе од народа које би требало да “представљају”. Пример: владајуће партије као отуђени органи моћи изгласавају законе у прилог себи самима уместо народу који их је изабрао. Партије тако формирају законе о изузећу скупштинских посланика, дакле партијских чланова, од тих истих закона које праве за претпостављено, све грађане! Други пример: партије изгласавају ратове или рецимо приступ НАТО пакту ради интереса моћника који их финансирају а не ради интереса народа који их је формално изабрао.
Партије су дакле отуђени друштвени органи моћи без везе с народом са потпуно одвојеним и различитим интересима у односу на бираче и цео народ. Партије воде бригу о народним интересим тек онолико колико је заиста неопходно да би опстали на власти.
Чиме заменити глобализам?
Критиковати је веома лако. Чиме онда, заменити глобализам? Пођимо зато од основних смерница новог друштва.
Полазне претпоставке новог друштва
Назовимо то будуће друштво рецимо неокапитализам. Неопходни предуслов за настанак неокапитализма јесте:
- Развлашћивање глобалистичке мањине.
- Ограничење личног богатства појединца.
Неограничено лично богатство појединца суштински је супротстављено количини расположивих ресурса у природи. Тако дакле човечанство ни у ком случају не сме допустити појединцу да ужива неограничено богатство, јер се за његово остварење захтевају неограничени природни ресурси. Проблем је у томе што неограничених природних ресурса - нема. Тако не сме бити ни неограниченог личног богаћења појединца. Са друге стране, неограничено богаћење појединца директно води у неограничену личну моћ и до власти мањине над огромном већином становништва, што је супротно демократији и добробити природе и човечанства.
Лично богатство ограничено је са доње стране мером у којој су људи и даље мотивисани за рад. Нормативна граница личног богатства мора дакле бити довољно велика да људи имају воље, жеље и интереса да развијају свој посао. Са друге стране горња граница личног богаћења мора бити веома строго ограничена природним ресурсима и социјално-привредним стањем друштва коме појединац припада. У сиромашном друштву граница личног богаћења биће разумљиво нижа него у богатом друштву. Тако ће се коначно помирити разлика између уништитељског капитализма и пропалог комунизма.
- Ограничење вредности корпорације.
Садашњи анти-монополски закони у свим капиталистичким државама света су у главном симболични. У Америци као предводници капиталистичког света, негде од владавине глумца Роналда Регана, почело је масовно поткупљивање државних службеника. Ови државни службеници су утицали да се укину или обесмисле постојећи анти-монополски закони у САД. Да се нико не би досетио, овај низ саботажних мера ради заштите монопола назван је мимикријским именом "дерегулација". Тако су у САД увођењем дерегулације у суштини уведени методи масовне корупције и нефункционалних државних тела која само на папиру штите државу од монопола док се у стварности САД налази у рукама глобалиста.
У будућем неокапитализму, држава ће у сваком сегменту тржишта одредити максимални капитал поједине корпорације на том делу тржишта. Максимално допуштена вредност корпорације ће бити довољно велика да омогући лагано ширење нормалног цивилизованог бизниса који неће угрозити остале људе да остварују зараду, оснивају сопствена предузећа и учествују са осталим економским факторима у формирању цена. Са друге стране допуштена вредност коропорације ће бити довољно мала да ће формирање картела, монополистичких савеза бити практично онемогућено јер ће захтевати сувише велики број корпорација. Тако ће монопол бити онемогућен, а људи ће имати могућност да започну свој предузетнички посао без бојазни да ће их блокирати глобалистичка банда. - Један власник - једна корпорација
У новом друштву појединац неће моћи да буде власник више корпорација од једне. И ово је један очигледан начин ефикасног сузбијања монопола и њиховог штеточинског деловања.
Кратко упоређење капитализма и будућег друштва
|
садашње друштво (глобализам) |
будуће друштво (неокапитализам) |
|
Глобално и колонијално |
Национално и суверено |
|
Екоцидно |
Боље одрживо |
|
Геноцидно |
Хумано |
|
капиталистичко |
неокапиталистичко |
|
хартије од вредности |
искључиво реално покривен новац |
|
банке |
нове банке: искључена свака шпекулативна делатност, реалне камате |
|
берза |
реална трговина |
|
партократија |
непосредно селективно гласање за министре |
|
спорт мањине |
рекреација већине |
Уместо глобализма и берзанско-банкарског бандитизма неопходно је вратити националну сувереност државама јер сваки народ живи на специфичном поднебљу и окружењу па као такав мора имати искључиву надлежност над својом политичком и сваком другом слободом. Нико други осим самог народа нема већег разумевања за своје потребе и своју националну државу. Разни бриселски, вашингтонски, ротшилдовски или какви год отуђени центри моћи морају бити развлашћени и елиминисани.
Берза ће постојати у прелазном режиму искључиво као државни орган ради спољнотрговинских операција на државном нивоу, онолико колико је то неопходно. Банке ће имати прецизно дефинисану улогу у којој ће свака и најмања шпекулација бити онемогућена. Новац ће бити емитован једино и искључиво на основу реалне привреде тј реалне производње у фиксној сразмери.
Оваквим системом дакле шпекулативни капитал и банде глобалиста, финансијских и планетарних убица, извор свеколиког зла на планети, биће заустављен, а сумануто одузимање ресурса из природе и друштва усмерено на неопходне потребе људи и одржив привредни развој.
Национални суверенитет
Национални суверенитет не доводи се у питање. Све царинске баријере постављају се у складу с националним суверенитетом на билатералном нивоу детаља.
Воде, рудно богатство, бање, природна станишта од националног значаја државно су трајно власништво. Добра од националног значаја дакле неотуђива су и не могу се давати страним фирмама или другим државама на експлоатацију. Страна правна и физичка лица имају онемогућења или ограничења у куповању земљишта и других добара.
Није допуштено директно или индиректно финансирање из иностранства битних државних институција или политичких елемената, на првом месту школа и владиних институција. Партије иначе не би постојале па не би ни било опасности за њихово корумпирање!
Закони и судство
Закони важе за све грађане, и од њих нису ни по каквом основу изузети државни руководиоци. Уставни суд у случају кршења Устава аутоматски врши опозив прекршиоца, било да је то Председник државе, владе, министар или други грађанин или функционер. Судство спроводи своје надлежности без обзира о ком грађанину или функционеру се ради, без изузетка.
Патократија
Уводе се мере на свим нивоима власти да се блокира патократија.
Будући тајкуни и информативни медији
Лично богатство грађана биће ограничено на високу цифру (нпр милион евра), зависно од природних и друштвених околности. Овакви богати грађани неће моћи да утичу на информативну сферу јер ће сви информативни медији бити у надлежности државе.
Тако ће образовање и информације бити у надлежности непосредно изабране владе тј народа и идејно најнапреднијег дела народа, Академије наука. По први пут идеја Платона о функционалном друштву којим управљају “филозофи” стара миленијумима биће корак ближе својој реализацији. Уместо да друштвом управљају дегенерисане, криминалне и отуђене мањине и партије, као и безличне белосветске структуре моћи и господари ратова, глас компетентног народа и науке чуће се тамо где треба, у свакој држави понаособ.
Образовне институције
Образовање је тако суштински део заједнице да не може бити третирано као било каква роба. Акредитација образовних установа биће обавезна и ригорозна. Из образовног система долазиће неизборни министри па је то додатни разлог да квалитет образовања мора бити неоспоран. Ни једна образовна институција не сме примати никаква средства или поклоне из иностранства. Образовни програм формираће се у Образовном већу а спроводиће га Министарство васпитања и просвете.
Млади људи обучаваће се у националном и патриотском духу, а национални суверенитет и поштовање националне традиције и културе биће врхунска вредност у таквом образовању.
Спорт
У друштву ће се потенцирати рекреација намењена свим слојевима становништва. Сви спортски радници се преквалификују да пружају услуге становништву у погледу физичког развоја. Спортски велики клубови се сви расформирају а њихова огромна новчана средства трошена за прање новца криминалног сектора и за милионске трансфере играча пребацују се у образовни, инвестициони, грађевински и социјални програм надлежних министарстава. Новац одузет од наших школа и болница, вртића и здравствене заштите, вратиће се у буџетске оквире! Држава може да финансира по један професионални клуб за страна такмичења или репрезентацију; ови клубови немају одобрење да тргују домаћим и страним играчима. Борилачки спортови се ограничавају на професионална удружења (полиција, проф. обезбеђење и слично) и на посебне дозволе за особе доказано стабилне и без криминалног досијеа.
Изборни систем и управљање новим друштвом
• Категорије бирача.
Неизоставни предуслов за изборно право биће да грађанин мора поседовати бар минимално образовање (нпр основна школа). У прелазном периоду то ће наравно бити прилагођено текућем стању у друштву нпр: сви регистровани пољопривредници без изузетка, људи старији од рецимо 65 година и грађани бар са основним образовањем. 
Сваки грађанин са изборним правом биће сврстан у своју категорију бирача према професији коју обавља на свом радном месту. Тако ће просветни и научни радници биће у својој категорији и гласаће за избор министра просвете, науке и техничког развоја. Пољопривредници ће гласати за Министра пољопривреде, док ће војна и цивилна лица на раду у војсци бирати Министра војске и тако даље. Незапослени грађани спадаће у ону категорију бирача на основу своје квалификације тј последњег радног места на коме имају бар годину дана професионалног радног стажа. Грађани који због онеспособљености немају своју професију биће уврштени у одговарајућу категорију зависно од свог случаја (нпр учествоваће у избору Министра за рад и социјална питања). На овај начин ће се остварити суштина непосредне демократије у којој ће професионални бирачи тј бирачи који познају функционисање дотичног сегмента друштвеног система одабирати професионалног управљача, управо у области за коју су надлежни и једни и други. Тако ће се прекинути зачарани круг гласања за партије које постављају своје пријатеље за непрофесионалне управљаче, као и умањити гласање потпуно некомпетентих за кандидате и проблеме о којима појма немају. Као што се види, такво ново изборно право проистиче из оствареног образовања и остварене професије, дакле из суштинске улоге коју грађанин има у друштву, а не на основу рођења, пунолетства или фарсе. Сви изборни резултати тумаче се простом већином.
• Изборни министри
Изборни министар је неплаћено радно место! Једном годишње посебна комисија проверава разлику у имовинском стању министра и његове уже породице и у случају потребе подноси тужилаштву захтев за кривичну истрагу.
Кандидат за изборног министра може бити само пензионер са нпр 15 година непрекидног стажа у дотичној струци и нпр 5.000 гласова које прикупи искључиво међу бирачима своје бирачке категорије. Свој резиме и програм кандидат доставља изборној комисији на два листа А4 папира или мање, који се објављују на државном интернет порталу и државним новинама, и има право на рецимо 1 емисију на државној телевизији да представи свој програм у трајању рецимо 40 минута. И то је све!Министар издаје налоге Управи за законодавство да формулише оне законе које су надлежности његовог министарства.
• Председник владе.
Такође неплаћено радно место! Једном годишње посебна комисија проверава разлику у имовинском стању министра и његове уже породице и у случају потребе подноси тужилаштву захтев за кривичну истрагу.
Кандидат за председника владе може бити пензионер са најмање рецимо 15 година стажа у било којој професији, који је скупио рецимо 10.000 гласова грађана с бирачким правом.
Председник владе бира се на непосредним изборима. У спољној политици има протоколарну улогу. У раду владе има улогу саветника без права гласа, секретара и техничког координатора али има право одлучивања у случају неизвесног исхода гласања на Влади.
• Влада
 Владу чине изборни и академски министри. Изборни министри изабрани су на непосредним изборима њихове категорије бирача. Академски министри чланови су Академије наука са правом гласа у Влади једнаким било ком изборном министру. Влада одлучује простом већином о питањима од заједничког интереса. У случају неизвесног исхода на гласању Владе, Председник владе опредељује одлуку Владе |
• Референдум
Референдум може да покрене Председник владе, Влада или Академија наука. Сви они обавезни су да поштују резултат референдума и понашају се у складу са резултатом референдума.
• Управа за законодавство.
Бесмислена Скупштина ће се укинути и заменити се Управом за законодавство у саставу Министарства правде. Управа за законодавство по налогу Владе и Образовног већа одговорна је да састави правно валидан текст закона који одражава захтеве ових тела.
Скупштина се дакле укида са свим својим трошковима које је до сада изискивала: бескрајне дебате без смисла и користи, трошкови дневница скупштинара, енормне плате ждерачима у скупштинском ресторану који се и не појављују на многим седницама, скупштински одбори и плате за њих, пристрасни закони у интересу моћника и господара ратова, куповина скупштинара и њихових одлука - постаће мрачна прошлост.
• Образовно веће
Академија наука формира и контролише Образовно веће. Образовно веће формира стратешке смернице највишег нивоа за образовање, утврђује глобални садржај, суштину и форму образовања и васпитања. Образовно веће поставља Директора Завода за уџбенике, који извршава све његове налоге. Образовно веће издаје налоге Управи за законодавство ради формирања закона у области образовања и васпитања.
• Завод за уџбенике
Завод за уџбенике одобрава садржај свих уџбеника и стара се да тај садржај у потпуности одражава смернице Образовног већа. Завод за уџбенике доставља Министарству просвете списак уџбеника који се имају користити и може да опозове или замени било који уџбеник у употреби.
• Васпитно-просветно министарство
Министарство просвете и васпитања спроводи технички део образовања и васпитања младе популације. Министар просвете је задужен за техничко-организациону реализацију образовања и васпитања. Министар просвете спроводи одлуке Владе и Образовног већа. Влада има надлежност над политиком образовања (број кадрова, буџет, тела министарства и слично) а Образовно веће има надлежност над принципима по којима се настава и васпитање обављају и уџбеницима које ученици и студенти користе.
Институт за одрживи развој: ИОР
Глобалистичким/сатанистичким понашањем планета Земља је доведена до ивице пропасти. Глобалисти као финансијери тероризма и ратова у свету ризикују нуклеарну катастрофу све озбиљније. И без ове нуклеарне катастрофе су биљни и животињски свет, ваздух, вода и земљиште доведени су до потпуног дебаланса. Ресурси природе су редуковани, уништени или загађени за људску употребу. Већина живог света на планети је или уништена или му је озбиљно оштећен имуни систем. Као последица овога човечанство је здравствено угрожено од рака, леукемије, дијабетеса и других погубних болести. Духовни и материјални свет човека у опасности је да нестане у буквалном смислу те речи. У последњем веку све наведене појаве узроковане су суманутим поступцима мале групе глобалиста. Ове малене групе људи су у циљу свог личног и неограниченог богаћења гурнули читаво човечанство на руб пропасти.
Зато ће у просперитетној држави свакако бити формиран Институт ИОР (институт за одрживи развој). Институт ИОР ће формулисати државне смернице одрживог развоја и на основу њих моћи ће да обустави било који пројекат државног Министарства ако није у складу са његовим препорукама. Председник Академије наука истовремено је Председник ИОР.
Пољопривреда
Пољопривреда је најризичнија пословна делатност. При томе пољопривреда је делатност високог улагања и високог знања. To је базична грана која обезбеђује најважнију намирницу у људском друштву: храну. Напослетку суштински важне духовне поставке и традиција сваког народа највише су очуване управо међу пољопривредницима због самог начина њиховог живота.
Зато пољопривредници морају бити највише субвенционисани од свих других делатности у друштву, а држава мора највише својих ресурса усмерити на помоћ пољопривредницима у њиховом организовању и раду.
Академија наука
Академија наука добиће осим досадашње функције суштинске нова тела и улоге:
• Образовно веће
Академија наука формира и контролише Образовно веће, а Образовно веће има своје поткомисије за различите професионалне области. Образовно веће формира стратешке смернице за образовање, утврђује садржај, суштину и форму образовања. Поткомисије Образовног већа одређују садржај сваког уџбеника и издају одобрења Министру просвете за сваки уџбеник пре но што се он пусти у употребу и издаје налоге за повлачење уџбеника из употребе.
• Академски министри
Академија наука делегира неки број својих чланова као академске министре за рад у Влади. Академски министри имају једнако право гласа као изборни министри.
• Председник ИОР
Академија наука поставља Председника Института за одрживи развој (ИОР).
• Референдум
Академија наука може да нареди спровођење Референдума по питању које она одреди.
Идеалан друштвени систем?
У претходном тексту описан је један могући, остварљив и хуманији систем демократског управљања. Осим тога предложени нацрт система је неупоредиво јевтинији за одржавање. У њему се развлашћеном народу даје по први пут власт са остваривим елементима демократије, дакле већинског управљања. У њему су кориговани елементи комунизма, који је суштински само заменио једне јахаче другима. Кориговани су елементи дивљачког капитализма јер је лично богатство нормативно ограничено а средства враћена природи и народу. Овакав друштвени систем упркос свим његовим могућим недостацима више је демократски, природнији и хуманији него садашњи партократски корумпирани систем глобалног уништења.Од значаја је међутим имати визију оног што је потребно урадити за добробит човечанства и мање уништавање планете на којој смо. Шта и када ће се од овог новог друштва заиста остварити, зависи од људских стремљења и времена које наилази.
25.2.2017, 13.3.2017