Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Историја / Богаћење земаља: Далеки исток

Како су се неке земље кроз историју обогатиле

- чланак седми -

Интересантно је размотрити разлике у две најважније земље далеког истока како међусобно тако и у односу на европски развој.

 

Стара Кина и сиромаштво

  • претерана надменост спречава учење и не води ка богатству. Стари Кинези доживљавали су своју земљу као центар света. Странци и њихова технологија су доживљавани као супротност установљеном кинеском поретку. Док су европске државе училе од свакога ко је могао да им пружи нешто ново и корисно, стари Кинези су инсистирали на изолационизму. Овакав став узроковао је изразито заостајање Кине на свим пољима и много векова одложио напредовање земље.
  • цар је доживљаван као божанско биће са највишим атрибутима деспотске власти. У ранијем тексту је већ назначен негативан утицај апсолутизма на напредовање нације у дужем временском периоду.
  • Традиционално су поједини аспекти живота били резервисани само за одређене више класе или цара, што није добра основа за богаћење. На пример мерење времена и календар су се сматрали божанским категоријама које припадају цару или двору, а никако обичном људима. Писменост је била потпуно недоступна широким народним масама.
  • у старој Кини није било континуиране акумулације знања. На пример Кинези су још у 13. веку правили топове, да би њихова производња била укинута и практично заборављена. Из традиционалних и конфучијанских побуда стари Кинези нису акумулирали знања у обиму коме су то чинили Европљани.
  • стара Кина скоро да није имала образовне институције. За разлику од Европе, Кина није желела да има критичку мисао која би изнедрила нова открића, нити да се владајући поредак на било који начин доводи у питање.
  • индустријска револуција је била знатно укочена због традиционалног одбијања жена да раде изван куће. Већ смо указали на негативан утицај појединих страна традиције на напредовање земље.
  • индустријска револуција је такође била одложена због недовољног притиска околности. Наиме, у земљи која има толико многољудно становништво не постоји довољно инспирације да се ствара нешто што ће заменити људски рад - лакше је било ангажовати људе.
  • Енглеска је спроводила уносну продају опијума Кини, која је учинила зависним огромне масе Кинеза и гурала земљу у додатно сиромаштво.
  • уместо да генерише и усмерава промене у својој земљи, стара Кина је допустила да је из њене многовековне изолације и учмалости тргне тек звук европских топова пред њеним вратима. Било је то 1839, када су енглески ратни бродови спровели уобичајену европску насилничку политику и наметнули Кини неповољне трговачке уговоре.

Претходни параграфи односили су се само на стару Кину. Аутор Џон Лендис није чак ни поменуо модерну Кину, што је за велику осуду, јер књига са темом богатства дефинитивно треба да помене земљу највећег привредног раста у свету. Модерна Кина свакако представља земљу потпуно другачију од оне која је описана у књизи Џ. Лендиса. Данас је ово земља највећег светског привредног раста и инвестиција, са модерним усмерењем и са изразито напредним адаптираним социјалистичким системом. Каква ће бити будућност ове велике и врло просперитетне земље остаје да се види у деценијама које долазе.

Стари Јапан и прича о успону

Слично као и стара Кина, и некадашњи Јапан је био изразито аутократска држава са царем на врху пирамиде власти. Ипак, знатна разлика постоји између ове две државе већ на самом почетку: царска власт је била божанска само за обичан свет, док је у реалности сваки властелин имао сву аутономију у оквиру своје државице.

Стари Јапан је био под великим утицајем Кинеске културе. Упркос томе, Јапанци су се увек понашали надмено према кинеском суседу, сматрајући се надмоћнијим у сваком погледу.

  • Јапанци су рано формирали своју нацију, јединствен језик и културу, што је погодовало напретку.
  • јапански осећај надмоћи у односу на остали свет је супротно уобичајеном ставу подразумевао учење од свих који знају боље и више, и ово је погодовало њиховом богаћењу. Уместо да као Кинези буду опседнути собом и одбацују све што виде код других, Јапанци су са великом пажњом учили од других. Овакав интелектуалан став обезбедио је метеорски успон Јапана у моменту када се Јапан више отворио према свету (моменат прве половине 19. века током рестаруације Мејђи).
  • Јапанци су врло рано разумели циљеве покрштавања и улогу хришћанских Цркава у томе и одмах су спречили њено деловање а самим тим разарање здравог ткива јапанског друштва. Када је покрштавање у Јапану достигло цифре које се мере стотинама хиљада покрштених Јапанаца, шогуни су ове вернике приморали да се одрекну новог учења; они који су оклевали да ово учине били су мучени док се нису одрекли хришћанске пошасти или им је по кратком поступку одсечена глава.
  • дуготрајни изузетно крвави грађански ратови успорили су развој средњевековног Јапана и осиромашили га.
  • након периода грађанских ратова у Јапану је 250 година царовао мир, што је изузетно погодовало напретку друштва.
  • негативне традиционалне појаве као строга раздвојеност друштвених класа и окамењеност обичаја нису погодовале напретку Јапана.
  • Јапанци су примењивали европска знања и боље и пажљивије акумулирали своја сазнања у односу на Кинезе.
  • јапанска изолација је била слична кинеској, али док су Кинези били непромењени, Јапанци су се мењали унутар своје изолације тако да су били знатно ближи индустријској револуцији него Кинези када је дошло до већег отварања према свету.
  • Јапански трговци су доживљавали свој постепени успон, испољавајући дубоко неповерење према лажљивим европским странцима, и наоружани својом храброшћу и изузетном штедљивошћу.

  • за разлику од Европљана који су развили љубав према новцу, Јапанци су капитализам прихватили као посвећеност послу. Посвећеност послу је била у складу са зен учењем, док је посвећеност новцу била исправно протумачена као похлепа и зло за људску душу.
  • Јапан је рано успоставио врло повезано тржиште и монополи нису могли дуже да опстану јер су у условима конкуренције цене морале да се прилагоде, што је погодовало напретку друштва. Као што је познато, на дуге стазе посматрано монополи су зло које осиромашује друштво.
  • Јапан је у својој историји имао и изузетан људски капитал који су своје каријере подредили државним интересима и помогли напретку друштва. Оваква ситуација је била изражена у периоду рестаурације Мејђи. Јапан је постао прва и најјача индустријска земља ван Западног света. Јапански стручњаци су се за разлику од својих страних колега након школовања у иностранству враћали у своју земљу да помогну њен развој својим знањем.
  • У Јапану је и осећај групне солидарности врло јак; Јапан је имао изузетно сиромашне и невероватнео вредне раднике повећене раду у групи и породици. Д. Лендис цитира јапански уџбеник из 1930 године: "Патриотизам се најлакше исказује кроз свакодневну самодисциплину, одржавање редау породици и поотпуну посвећеност послу".
  • Јапанци су традиционално изузетно штедљиви. За традиционалне Јапанце смисао живота је рад и увећање имовине, док је за западњака смисао живота стицати новац ради куповине личног задовољства.

 

Литература:

"Богатство и сиромаштво нација " - Дејвид Лендис, Стубови културе, 2004

1.6.2005.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: