Историја / Гаврило Принцип и Млада Босна: аустријска крађа српске архиве(5)
Сведочење Војислава Јовановића
Како наводи лист "Политика" од 7.7.2010 наш познати историчар и научни радник у свој књизи "Потрага за украденом истином" записао оно што се десило крајем 1943 године у (поново) окупираном Земуну, Петроварадину и Банату. Тада су наиме, окупатори опљачкали и послали у Бечки државни архив између 21 и 25 вагона српског архивског материјала. Од отете архивске грађе, након 2. светског рата крајем 1947 године враћен је само један вагон архивске украдене грађе.
По наводу листа, последњи пут 1973 југословенске власти су тражиле од Аустрије повратак отете архиве, али се Аустрија оглушила о овај захтев.
У истом чланку лист наводи изјаву нашег угледног научног радника и академика г-на Василија Крестића:
"Основни мотив због којег су Аустријанци и Немци кренули у организовану пљачку српских архива био је политичке природе. Оптерећени одговорношћу за избијање Првог светског рата и за сва страдања до којих је дошло у том рату, веровали су да ће у српским архивима наћи документе којим ће Србију и Русију, као и њихове савезнике, учинити одговорним за рат и за све његове недаће, а да ће са себе скинути одговорност за силне људске жртве и материјална уништавања – објашњава Крестић."
Најбољи дакле, аргумент у прилог чињенице да је историја баш онаква какву смо и знали да јесте, јесте чињеница да никада ни један документ из украдених српских архива није нигде приказан, ваљда зато што никакву епохалну нову истину нису ни могли да открију. Дакле нападач је заиста био нападач, убица је и даље био убица, онако како то и знамо у историји 1 и 2 светског рата.