Славиша Нешић

Сасвим обичан дан

-Државна телевизија: емитује филм (наравно амерички) снимљен у недовољно уништеној хавајској природи. У филму који од почетка до краја одише злом, млади парови се убијају међусобно пуцајући, бодући се ножевима или се секу секирама. Ово културно добро плаћају сви грађани Србије, ваљда да би се забавили.

- Следећи канал: амерички председник гостује у емисији преживљавања како би спасао своју непостојећу популарност и распитује се о пијењу сопствене мокраће.

- Даље: реклама - крава обојена у плаво. Ваљда да деца у држави са пропалом пољопривредом виде како изгледа некадашња домаћа животиња.

- Кување по милионити пут, прекидају га рекламе.

- Наравно америчка испразна комедија.

- Интервју са неким страним филозофом који каже: "Бицикл је био од суштинског значаја за индивидуализам и феминизам јер су жене први пут морале да обуку панталоне."

- Две наравно америчке креатуре, мушкарац и жена, потпуно голи у афричкој дивљини покушавају да што дуже издрже и прехране се од онога што нађу у природи.

- Канал који жуди за тиме да буде као сав нормалан свет, водитељка са препознатљивим опозиционим хумором каже: "Моја животна жеља је да напишем писмо Председнику."

- Реклама: "Маскаре и увијач у једном."

- Опуштајућа форензичка филмована серија: "Нека Хоџис узме кости, а ми ћемо проверити брис."

- Виртуални садржај вас позива да гледате други виртуални садржај - реклама за предстојећи наравно амерички филм који би требало обавезно гледати.

- Реклама опет: "Ви сте први човек који подиже кредит без одласка у банку."

- Филм наравно амерички са остарелим познатим глумцем који покушава да изговори неки болно тупав текст.

- Опет наравно амерички филм са опет познатим остарелим глумцем о наравно суровим и наравно злим Русима који су побили царску породицу.

- Сада следи тинејџерски наравно амерички образовни филм са голим глумцима који се ваљају по кревету.

- Документарни филм о стварним трагедијама у саобраћају са забавним питањима: "Да ли су се сударили при пуној брзини или је несрећа ипак избегнута?

- Посластица: кошаркашка утакмица неких високих клемпавих људи који би чак и са пушкицама тешко могли да прођу тест мале матуре.

- Следи фудбалска утакмица милионски преплаћених опет младих људи који пикају лопту а повремено оног који падне ишутирају у главу.

- Пикантерија су борци у октагону са правилима која су сваки пут све ређа да не би ометала крварење по рингу - буквално крварење...

- Полуголе атлетичарке по наредби власника хлеба и игара скраћују своје мајице, неке су напредне па су скинуле мајице и дошле до брусхалтера. Док ове "тортице на ногама" тако узбудљиво трче публика наравски балави чекајући да временом поскидају и то мало преосталог са себе. Тако се јасно постижу бољи резултати. Зашто да не, па и стари Грци су се такмичили голи?

- Сад по ко зна који пут ријалити шоу као скуп про-ститутки и про-стака, дакле про-фесионалаца. Прави људи за углед омладини.

- Следи цртани филм са дегенерисаним створењима из дубоког свемира. Да се деца науче лепом.

- Опет наравно америчка комедија: "Ти то имаш. Мислиш у мом џепу? Не знам о чему причаш... Ха, ха, ха." Онда следи допунски вештачки смех из лажног гледалишта како би гледалац знао када треба да се насмеје.

- Музичка емисија: згодна црнкиња у бикинију плеше сензуално у помрчини уз диско светла и неку врсту музике са уњкавим неразумљивим гласовима из позадине. Ово прекида реклама - "поверење пре пословања."

- Опет музичка емисија: интервју са гитаристом једне музичке групе о неким њиховим прадавним наступима које смело зову концертима.

- Емисија наравно америчка о женским и мушким духовима; неки човек узима марамицу и каже: "Морам да је увежем јер једино тако могу да ослободим њихове душе..."

- Певачице и глумице деле гледалишту лекције о томе шта они као безначајни мисле о ничему.

- Опет емисија о кувању милион и други пут: "Додамо кришку поморанџе и добили смо диван мексички десерт."

Ало људи, има и лепог, није све толико црно

Да, има. По једна емисија на њих десетак, двадесетак, тридесетак, како кад. Шта радити са овим остацима лепог: квалитетна музика, нормалан људски говор у вези са животом људи у Србији, нормална расправа малог броја преживелих интелектуалаца у земљи и слично? Телевизијски посленици их емитују веома ретко или у касним ноћним сатима, ваљда да се осигурају да их види што мањи број људи.

Ти остаци лепог на ТВ изгледају као кад у сред пустиње у по бела врела дана капнете неколико капи кише. Жедна земља их упије и ни једна биљка не израсте због тога.

Нормалан садржај на ТВ толико је редак и неубичајен да је постао надреалан и непримерен јер је смештен у сред телевизијске клоаке. Трагање и налажење прихватљиве емисије на ТВ је исто као кад би неко до врата потопљен у септичкој јами покушавао да пронађе тањир своје омиљене супе и са уживањем је конзумира. Телевизија је постала ђубре.

Телевизија као представа у свести

Телевизија већ одавно није наивна разбибрига, пригодна дечја занимација током дана, нити средство за успављивање увече. Телевизија/америковизија постала је веома агресивно психолошко средство деловања на гледаоца!

Приликом гледања ТВ (америковизијског) програма гледаоцу се у свест уграђују слике: силовања, убијања, мучења, неморала, примитивизма и слично. Најједноставније речено - на пример силовање које гледате на вашем пријемнику, без обзира да ли је оно само по себи привукло вашу свесну пажњу или не, без обзира шта ви о томе свесно мислили, неизбежно пролази кроз ваш мозак у тренутку посматрања америковизије. Станите у овом тренутку са читањем овог текста и на кратко се упитајте - да ли ви заиста желите у овом моменту да гледате баш такве сцене знајући да та сцена улази у вашу свест? Ово није све: те сцене остају у вашој подсвести!

Да ли сте приметили да након гледања ТВ програма ујутру устајете лошије испавани или слабијег расположења? Ако нисте, направите експерименте и установићете ову занимљиву чињеницу. Све што сте гледали те вечери, тј неизбежне сцене америковизијског дивљаштва, неизбежно улазе и остају недефинисано дуго у вашој подсвести! Снови иначе најчешће обрађују и користе скорашње искуство човека. Tако се у вашу свест у суштини имплантира америковизијски програм стимулишући у  вашој подсвести управо оно што гледате те вечери на ТВ пријемнику. Сцене ужаса, туча, пуцања и другог се зато уграђују у ваше снове! Ујутру се тога најчешће нећете сећати, али све што гледате уграђује се у вашу подсвест, без обзира шта ви о себи мислили. Шта вам је чинити, знајући ово што сам рекао?

Ако је одговор на било које од горњих питања НЕ, одмах промените канал или искључите ТВ. Дакле: америковизија се мора гледати АКТИВНО, а не пасивно примати идиотски садржај који вам се пласира.

Закључак

Заједничко за све канале и огромну већину америковизијских/ТВ програма је да немају апсолутно никакве везе са вашим животом нити са животом људи у Србији. Ови програми су потпуно безвредни за ваш живот и вашу личност, за ваше навике, за ваше потребе и за вашу егзистенцију.

Што је много горе, сат који сте поклонили ТВ-у је сат отргнут од вашег живота и бачен у клозет. Тај сат нисте посветили ни себи, ни породици, ни другим људима па чак ни псу на улици. Ви сте тај проведени сат  пред ТВ-ом просто бацили у ништавило. У основи сат времена пред ТВ-ом је исто толико скраћење вашег живота слично као да сте вегетирали у коми у болесничком кревету.

Крајње је време да на ТВ, ако смо се превише навикли на њега, окачимо лист папира на коме пише упозорење ако нам падне на памет грешка да га укључимо:

Има ли ТВ било какве везе са вашим животом и да ли од ТВ-а имате макар најзанемарљивију корист?

30.12.2015