Природа / Срозавање пчеларства, лажни мед и пчеларски логори

Привид нетакнуте природе

Није важно да ли се бавите пчеларством или немате никакво знање о томе, погледајте прво један занимљив парадокс.

Када сам почео да се бавим пчеларством, размотрио сам потенцијал своје парцеле на којој сам намеравао да поставим кошнице које сам управо произвео у својој радионици. Одабрао сам место удаљено само неколико метара од багремара (багрем = најважнија пчелиња паша у Србији). На парцели сам већ имао засад лешника (извор најквалитетнијег полена у раној фази пчеларске године). Раније на тој страни брда није било кућа, било је доста воћњака; сада су међутим прве куће подигнуте до моје парцеле. Свеједно, шареноликост околних винограда и наоко зелена природа остављале су утисак сигурне оазе за моје мало пчеларско царство! Како сам намеравао да одржавам само мали број кошница (5-10) очекивао сам да чак и у слабом случају пчелиње паше буде сасвим довољно хране за моје пчеле. За очекивати је било да ће мали број кошница у том зеленилу бити сигуран извор меда за потребе скромне породице.

На први поглед, сигурна инвестиција и добра претпоставка, зар не? 

pcele mapaSrbije

Србија - црна рупа пчеларства

У Србији су формиране неке карте цветања биљака за пчеларе. Такође појединци су радили вишегодишње анкете пчелара да утврде где има пчеларске паше у Србији. На овим последњим картама, међутим Србија више личи на црну беспашну површину са веома раштрканим и сиромашним пчеларским пашама. Откуда вам онда мед у продавници кад су пчеларске паше тако ретке?

 У Србији новине су објавиле да је највећи део меда у радњама неисправан. То значи најчешће мешан са вештачким шећером. Неки медији у Србији процењују да је 70% меда у продавницима ФАЛСИФИКОВАНО. То се типично ради додавањем шећера. 

Зашто се пчеле хране вештачким шећером

Пчелари хране пчеле вештачким шећером типично у следећим околностима:

  • да би пребродиле зимски период
  • да би дочекале прву пролећну пашу
  • током паше
  • пчелари који селе кошнице: у периоду између селидбе кошница.
  • пчелари који имају само једну главну пашу: од главне паше до септембра месеца

Неке од ових околности храњења су више препоручљиве од других, неке су легалне, неке служе за фалсификовање меда, неке су са ограниченом препоруком. Пчелари сами одлучују када и како ће прихрањивати пчеле вештачким шећером. Теорија постоји, али свако ради како хоће. 

Горе сам навео типичне околности додавања шећера пчелама, али зашто се шећер уопште додаје? Упростићу одговор: шећер се додаје зато и само зато што пчеле немају довољно хране у природи. Фалсификатори се не би излагали раду и трошковима када би пчеле саме доносиле велику количину меда. Он би тада био врхунског квалитета. Али зашто пчеле не доносе довољно меда? Како су пчеле преживљавале кад није било човека и кад их нико није хранио шећером?

Пре сто година десет пута већи принос

Старе пчеларске књиге помињу узгредно принос меда: 100 килограма по једној кошници! Нове књиге се хвале приносом меда: 20кг по кошници. У Србији последњих година 7-10кг меда по кошници је принос који се најчешће реално чује. Пчелари који селе кошнице имају нешто другачије цифре, али имају и велике трошкове. Не морате бити доктор математичких наука да разумете да је очигледно природа десеткована у задњих 150 година. Некада се пчеле нису селиле у већој мери, а данас је селидба пчела уз велике трошкове и организацију постала већином неопходна, али је и ово последњих година све мање изводљиво и из године у годину све слабије исплативо.

Пчеле налазе храну у природи пре свега у облику полена и нектара са цветова. Чињеница да је пчеларски принос данас десет пута мањи него што је био раније на највећем броју локација, значи следеће: број врста биљака је знатно умањен, број цветница је знатно мањи, лучење полена и нектара је значајно умањено због климатских промена, пчеларски поступци (активности пчелара, држање пчела у вештачкој кошници уместо у природи итд) и бројне активности човека у екосистему, сатрле су биљке, сатрле пчеле, сатрле природу. Једноставно тако.

Прихрана пчела и шта се у ствари ради

Пчелари хране пчеле вештачким шећером у главном из једног од следећих разлога:

  1. да надокнаде недостатак хране у природи.
  2. да надокнаде храну коју су отели пчелама.
  3. да фалсификују мед.

У пчеларској теорији рећи ће вам комплексније одговоре, али суштински се они своде скоро увек на ове разлоге. Пчелар који додаје шећер пчелама доводи до стварања фалсификованог меда, који ћемо за потребе овог чланка звати "шећерни мед" како би раздвојили технологију од намене. Овако формиран шећерни мед пчелар може да употреби на неки од два начина: 

  1. може да га одузме из кошнице ("врцање меда") и прода на тржишту. То је тек један од типичних начина фалсификовања меда.
  2. може да га остави пчелама за храну уместо правог меда. То се зове прихрана пчела.

Сада сте разумели, дакле, да шећерни мед пчелар опредељује или за фалсификовање меда, или (и) за прихрану пчела.

Прихрана пчела и пчеларски логори

pcele zicakosnicaНа први поглед: ако одбацимо фалсификовање меда и овакво криминално понашање, да ли је прихраном пчела човек решио несташице пчелиње хране у природи? Човек увек надвлада природу, зар не?

Ништа није даље од истине у горњим претпоставкама! Размислите о следећем: замислите да сте у логору где вам уместо нормалне исхране на коју сте навикли ви и ваши преци, дају рецимо само хлеб и воду, и ништа осим тога, и тако месецима, и тако годинама. То вам је слично као кад пчелар даје прихрану пчелама које немају довољно хране у природи: даје им шећер и воду. Пчелама се дакле, биолошки вредна храна замењује извором чисте енергије без друге нутритивне вредности. Уместо меда, који оне скупе за само неких тридесетак дана живота испуњеног непрестаним активностима до смрти, пчелар вади прави мед који су пчеле скупиле и односи га за своје потребе, а пчелама оставља - шећер.

Шта значи кад пчелар отме пчелама мед и замени га шећером? Размислите и сами: осим шећера, прави природни мед има хиљаде супстанци од којих су само неке откривене. Мед има невероватан број минерала и микроелемената - много фосфора, гвожђа, калијума, натријума и других елемената.  У меду постоји мања количина лако сварљивих беланчевина, али зато има веома бројне киселине од којих су неке откривене органске као млечна, винска, оксална, јабучна, лимунска, мравља, глутаминска, аспарагинска, или неорганске као фосфорна и сона киселина. У меду су високо сложене ароматичне органске супстанце цветова (у неким врстама меда нађено је 120 ароматичних супстанци које одређују арому тог меда!). Потом следе органске боје које такође имају биолошка дејства а не само боју. У меду је извесна мања количина али битних витамина Ц, Е, Б3, Х, Б2 и др. Мед потом садржи бројне ферменте са значајним и бројним деловањем на дигестивни тракт. У меду су фитонциди и бактерициди тј мед има антибиотичка својства.

Вратимо се драги читаоче на почетак параграфа - шта онда значи кад пчелар у несташици природног нектара подметне пчелама вештачки шећер? То значи исто као кад би вама у оном логору опет чувар донео хлеб. Ово је главни разлог зашто пчеле масовно обољевају. Пчелари онда одговарају хемијским препаратима који онда улазе у мед и долазе у вашу теглу меда а онда у ваша црева, крв, органе.

Пчелама се тако подмеће лажна храна који им даје чисту енергију, али од које пре свега слаби њихов имуни систем. Уместо витамина, минерала, органских супстанци и свега што мед садржи пчеле добијају - ђубре.

Како се подаци о приносу меда измишљају

Сваки пчелар увек има причу о томе да је са кошнице приходовао неку количину меда. У овом погледу пчелари се не разликују од риболоваца: свако је уловио сома од 150кг. Тако се и пчелари хвале приносом меда. 

Оно што вам међутим ниједан пчелар неће рећи то је количина шећера коју је накрцао у кошнице да би потом отео чист мед за себе, а пчелама га оставио - вештачки шећер. Шта значи кад пчеле треба да своје легло, дакле своје младе хране таквим шећером уместо медом, не треба причати. Узмите само аналогију са људском бебом коју, по аналогији са људским логором, храните само хлебом и водом? О томе смо већ говорили.

Даћу вам практичан пример како то изгледа у нашој пчеларској пракси. Пчелар из Неготина, подручја које још има релативно квалитетну пашу, има 25 кошница. Пчелари кажу 25 друштава. Само у месецу августу, овај пчелар је на тих 25 кошница додао 180 килограма вештачког шећера. То чини 7,2 килограма шећера по једном друштву током само једног месеца. Ако знамо да у зрелом меду има 18% воде то значи да су пчеле од тог шећера направиле 8,8кг деградираног шећерног меда. Овај пчелар пријавио је 16кг меда приноса по једном друштву. Иако је реч о стационарном пчеларењу (кошнице се не премештају), овај пчелар пријављује багремову пашу, ливадску пашу и сунцокрет. Међутим, треба знати да август није једини месец када се додаје шећер, па је одавде јасно да је сав изврцан мед (16кг) у ствари УКРАДЕН ПЧЕЛАМА И ЗАМЕЊЕН вештачким шећером. Ако овај пчелар није фалсификатор он неће угрозити купца шећерним медом, али овде је проблем што ће УГРОЗИТИ ПЧЕЛЕ. Како је пчеле хранио у другој половини маја, јуну, јулу и августу то значи да је овај пчелар у ствари подметнуо 24-30кг шећерног меда пчелама а отео им 16кг правог меда. То даље значи да на дотичној локацији недостаје око 8-14кг прикупљеног меда по кошници да пчеле преживе у природном пчеларењу без шећера!

Пчелари великом већином уопште нису схватили да је време пчеларства за већину њих - прошло! На примеру овог пчелара из Неготина, види се да он сматра да има "принос" по кошници, и чак је "задовољан" пчелињом пашом, а годишње у просеку добије 400кг меда! Истина је супротна: природно пчеларство на његовој локацији је НЕМОГУЋЕ. О последицама његовог постука на пчеле да и не говоримо. Огроман број болести, слабост пчела, скраћени животни век, употреба хемијских препарата итд. Ко је напрашивао пчеле да их заштити пре 100 година? Ко је хранио шећером пчеле пре 100 година? Запитајте се то.

Мој пример и математички утврђена неодрживост пчеларења на типичној локацији

На горе описаној локацији поставио сам 6 кошница и током доброг дела године пратио релативну тежину кошница са друштвима. Мерења сам обављао мојом плеларском вагом коју сам сам конструисао и чије планове имате на овом сајту. Главна мерења извршена су у 2018 години. Имао сам багремову пашу и ливадску пашу.  У оваквој поставци направо сам експеримент: након багремове паше у мају месецу (главна пчеларска паша у Србији), нисам прихрањивао пчеле. Пчелама сам оставио целокупан мед који су прибавиле током целе године.

Имао сам багремову пашу која је по мојој процени имала тек нешто већи принос (1-2 рама више) од онога који је потребан за презимљавање кошнице. Када би такво друштво ушло у зимски период оно би веома солидно зимовало. Међутим...

Проблем је наступио у експерименту јер на мојој локацији ливадска паша је таман довољна за одржање кошнице у истој тежини током јуна месеца и јула месеца. У августу је међутим, наступио оштар пад тежине. Знатним радом, удруживањем кошница где треба, прерасподелом хране, кошнице су припремљене за зиму и дочекале пролеће 2019 живе али ослабљене и без грама приноса у меду за пчелара, тј моје маленкости.

Једноставно, прибавио сам на неки начин личну пчеларску карту моје локације. На њој се може написати: неадекватно за природно пчеларење. Овакву карту у Србији практично пчелари не праве јер интензивно пчелама гурају шећерне погаче и сирупе. На овај начин јасно је колико се моја локација, тако идеално описана с почетка овог чланка - суштински пчеларска пустиња

Пчеле као прави индикатор стања

pcele nacvetu1Пчеле су савршен индикатор стања природе тј екосистема. Важно је уочити да је Србија, као и многе друге земље, на типичној локацији само пчеларска пустиња. Овим се даље доказује да је природа у Србији девастирана до невероватног нивоа. Сама чињеница изложена раније да је принос меда сада само 10% приноса меда раније више него очигледно показује пропаст коју је људска рука, по свему судећи, проузроковала.

Немојмо заборавити и неке еколошке параметре везане за живот пчела. Наиме човек је из природног станишта - дебла дрвета неколико метара изнад земље, у сигурности и добро изоловано, изместио пчеле у кошницу чији зид је од чамовог хладног дрвета дебљине 20мм, а ретко до 30мм, зависно од мајстора који вам прави кошницу (ја сам их сам правио 20мм). Онда је таква кошница избачена на ветрометину на пољану или уз шумарак, изложена најчешће мравима, волухарицама, мишевима, ветровима, пчелару који их отвара с времена на време, а све то одвојено са танких 20-30мм дрвета од спољне стредине. Онда се овакве пчеле прскају свакаквим отровима, третирају хемијским препаратима у храни, и коначно хране чистим шећером уместо њиховог природног меда који им је некада служио за формирање здравих младих пчела и штитио њихов имуни систем.

Сада можете разумети моју констатацију са почетка овог чланка: зеленило које видите на многим местима у Србији вара људско око и није права процена "природе". То шта је природа а шта је зелени привид, то вам говоре пчеле. 

Некадашњи пчелари често нису ни знали да раде са пчелама, они су једноставно отишли да узму мед, а да се целе године и нису се нарочито бавили кошницама и пчелама. Тада је природа била - природа. Пчеле су дакле  прави индикатор који ће на жалост вероватно нестати незнањем и небригом човека.

Промена климе

Само ћу укратко рећи: у Америци у пределима где је багремова паша главна (као у Србији), багрем тек сваке пете године донесе принос! У Србији последњих година је то, можда сваке 3-4 године. Права статистика за ово не постоји, сваки пчелар ће вам рећи другачије. 

Статистика се не може направити и зато што свако различито пчелари. Пре свега потпуно је различито стационарно пчеларење, које брзо ишчезава због уништене природе, од селећег пчеларења. Селеће пчеларење је међутим везано за професионализам, знатне трошкове, посебна места за пчеларску пашу која се све чешће мењају јер брзо постају пчеларске пустиње. У оваквом начину пчеларења немогуће је направити научну статистику зато што се услови стално мењају онако како се мењају и места за пчеларење.

Лажни пчеларски професионалци и загађење природе

 Занимљиво је да се у пчеларским друштвима масовно позивају нови пчелари. Нигде се озбиљније не сагледава да је у суштини наступио почетак краја пчеларства! Али то није све. Министарство пољопривреде и државне службенике у пољопривреди једва да вреди помињати.

pcele mraviНа пример један професор специјалиста  пољопривредног факултета  јавно тврди да пчелињак на Аутокоманди у Београду, чији мед је тестиран "у немачкој лабораторији" нема штетних материја нађених у меду и изводи закључак "да су пчеле очистиле све нечистоће"! Изгледа да професор не зна да свака лабораторија има веома ограничен скуп супстанци које испитује, а такође не зна да је концентрација штетних материја у ваздуху Београда ових дана на пример 5 пута већа од максимално дозвољене концентрације у Европској унији, на пример. Оваква количина незнања професионалног кадра у Србији је такорећи невероватна.

Загађење природе директно погађа и пчеле. Помори пчела услед прскања у пољопривреди су обично оно што се наводи као проблем, али ово је само један део проблема. Загађење ваздуха достиже огромне вредности. Сва загађења погађају цео живи свет директно и индиректно.

Крај пчела

Негде се тврди да пчеле имају бар милион година еволутивног развића више од човека. Толико су се наиме година раније појавиле од човека. Да ли је ово њихов крај? Наравно да јесте. Смањење врста биљака и цветница узроковано човековим делатностима доводи до смањења пчела. Сматра се да су пчеле главни опрашивачи. Нестанком пчела нестеће и цветнице које се опрашују пчелама, и обратно. Са цветницама нестаје и добвар део воћа на пример. Са нестанком воћа нестаће и многе друге врсте које чак не можемо ни да утврдимо унапред.

Шансе за опоравак?

Нема их. Ово је права истина, коју вам нико неће рећи. Од пчелара ћете добити само хваљење њиховог најчешће лажног меда, од некомпетентних државних службеника позиве на пчеларење младим пчеларима, а од професора да је мед чист на Аутокоманди у сред прљавог Београда.