Утицај радијације на људско здравље - јонизујућа зрачења

- део трећи -

У овом наставку серијала о радијацији биће приказано дејство Сунчевог зрачења, јонизујуће зрачење и дејство електромагнетног спектра посредством атмосфере тј ваздуха.

 

Сунчево зрачење и соларијуми

Сунце је најјачи извор природног зрачења укупно на нашој планети. Иако Сунце неоспорно има и позитивна дејства на човека, у овом чланку биће поменуто његово негативно дејство.

Сунчаница и опекотине су последице дејства инфрацрвених сунчевих зрака. Људска кожа је врло пријемчљива за упијање оваквих зрака.

5% сунчевог зрачења отпада на ултраљубичасте зраке. Ови зраци имају своја позитивна дејства на организам, али и своја негативна дејства: изазивају сушење и старење коже, негативно утичу на очни вид, повећавају могућност појаве катаракте и повећавају вероватноћу настанка рака коже. Ултраљубичасто зрачење има снагу да разбија хемијске везе у молекулима и тако може да промени структуру ДНК ћелије.

У нашем индустријском свету сваке године се све више појачава дејство ултраљубичастих зрака потеклих од Сунца. Повећано дејство ултраљубичастог зрачења узроковано је уништењем озонског омотача који је некада давно апсорбовао већи део ултраљубичастог зрачења. Ово је разлог зашто последњих година све више осећамо да Сунце није "оно што је било" и да нам боравак на Сунцу више не прија као у што је то било пре једне или две деценије.

Соларијуми још више доприносе оваквој ситуацији и представљају дивљачки атак на сопствено здравље. Из љубави према препланулом телу, модерне незналице беспотребно увећавају негативно дејство ултраљубичастих зрака.

С друге стране, мањак сунчеве енергије узрокује депресију, од које по наводима Јањића пати чак трећина становника Аљаске.

Овим се не исцрпљује негативно дество сунчевог зрачења: постоји и његово јонизујуће дество.

 

Јонизујућа зрачења од Сунца и других извора

 

Јонизујућа зрачења су она која (поред осталих својих ефеката) узрокују јонизовање ваздуха. Ова зрачења треба поделити на природна и вештачка јонизујућа зрачења.

Природна јонизујућа зрачења потичу највећим делом од природног гаса радона и од једног дела ултраљубичастог зрачења Сунца. Радон је растворен у подземним водама, а нормално се налази у већим количинама само у урановим рудама. Распадање уранијума узрокује формирање горе поменутог гаса радона, који се сматра другим узрочником рака плућа после дувана. Укупна годишња доза озрачености човека из природних извора по наводима Д. Јањића је 320 милирема у нормалним околностима. Ова доза озрачености човека расте са надморском висином.

Вештачка јонизујућа зрачења у нормалним околностима производе око 40 милирема годишње озрачености и односе се на Икс зраке коришћене у рендген апаратима, зраке које производи нуклеарна медицина, неки индустријски производи широке потрошње и друго. Захваљујући глобалистичким ратним агресијама у којима се користи муниција са осиромашеним уранијумом, вештачко зрачење је изузетно појачано у подручјима погођеним овом агресијом. Нека од првих запажања локалних медицинских радника показују огроман пораст канцерогених болести после агресије коју је НАТО пакт извршио на СР Југославију управо у бомбардованим подручјима.

 

Аеројони

У ваздуху заједно са неутралним молекулима природно постоји нека количина позитивних и негативних јона (јонова). Нормалан однос негативних и позитивних јона у ваздуху на копну је уобичајено у односу 1,2 : 1 у корист позитивних јона јер је површина Земље негативна и привлачи позитивне јоне а одбија негативне [А. Кругер]. Ваздух има 1500 до 4000 јона по кубном центиметру ваздуха. Дејство ових јона на човека остварује се удисањем и преко коже.

По мишљењу Јањића, аутора књиге "Истине и заблуде о зрачењима", човек се пријатније осећа када је у контакту са већом концентрацијом негативних јона у односу на количину позитивних јона, и то у односу 5:4 у корист негативних јона. По наводима истог аутора, оптималан ваздух за човека има 2000-3000 јона по кубном центиментру, док у градским срединама људи су у контакту са ваздухом који има десетоструко мању вредност јонске концентрације. Низак ниво јонске концентрације у ваздуху узрокује депресију, повећан крвни притисак, главобољу и смањење радне способности. По наводу аутора, топли ветрови такође мењају јонску концентрацију и повећавају депресију.

 

Експериментална истраживања о аеројонима

Како човек дневно удахне бар 10,000 литара ваздуха дневно, могло би се помислити да је утицај јона на човека значајан. Иако је концентрација јона у ваздуху је далеко мања у односу на број неутралних молекула ваздуха научна испитивања указала су да и позитивни и негативни јони узрокују уништење или успорење развоја бактеријских култура.

Жирардов експеримент са културом ћелија људског срца установио је трајно увећан ниво размножавања када су ћелије биле 14 дана изложене повећаној концентрацији негативних јона, а привремено смањен ниво размножавања када су ћелије биле изложене повећаној концентрацији позитивних јона.

Експерименти са рашћењем неких биљака показали су повећање раста и при вишку позитивних и при вишку негативних јона у ваздуху, и то до 50% при 10,000 јона по кубном центиметру. Слични закључци постоје и у вези са неким ларвама.

Занимљив је резултат истраживања које показује да висока концентрација позитивних јона у ваздуху, или исто тако и врло ниска концентрација јона уопште, значајно увећава проценат смртности пацова инфицираних гљивичним инфекцијама или вирусом грипа. Висока концентрација негативних јона је умањила овај ефекат. Ови резултати су међутим важили само када је вирус унет наношењем у нос тј пролазио кроз горње дисајне путеве, а када је ово заобиђено јонска концентрација није имала утицај на проценат смртности.

Истраживања на пацовима показују да увећање концентрације негативних јона смањује ниво неурохормона серотонина у крви и мозгу, подстичући тиме ефекат смирења. Утицај повећања позитивних јона је био супротан.

Други експерименти показали су да и повећање јонске концентрације упоредљиво са нормалним концентрацијама знатно умањује брзину људске реакције. На сличан начин је показано увећање чира на желуцу изгладнелих пацова.

 

Варирања аеројонске концентрације у природном окружењу

Руски извори препоручују 2000 јона у затвореним просторијама. Природне концентрације могу бити мање или веће од ове вредности.

Биполарна и униполарна варирања јонске концентације у природи могу бити релативно значајна. Неки експерименти су показали да 24-36 часова пре значајнијих промена у ветровима, влажности и температури долази до укупног скока јонске концентрације са 1500 на 2600 јона по кубном центриментру, док је однос позитивних према негативним јонима скакао са 1.2 на 1.33. Овим се могу објаснити појаве узнемирења људи пре климатских промена. Симптоми који се везују за ове појаве су: несаница, узнемиреност, главобоља, дрхтавица, осећај хладноће, вртоглавица, дијареја. Ови симптоми су нестајали када су се третирали блокаторима серотонина или негативним јонима.

У експерименту у соби са четри човека током 14 дана, концентрација позитивних јона је падала током дана на само 34 позитивна и 20 негативних јона по кубном центиметру. Централно грејање, ер-кондишн уређаји, пушење, усисавање просторија, кување и присуство статичког електрицитета у просторији умањују концентрацију јонова у ваздуху у просторији. Загађивање ваздуха утиче да се јони везују за агенсе у ваздуху постајући психофизиолошки неактивни. Концентрација јона у четврти Сан Франциска мерено далеке 1959 године и у условима лаке индустрије показала је само 80 јона у кубном центиметру ваздуха, упоређено са 1500-4000 јона у чистом незагађеном ваздуху. Експеримент рађен 1939 године показао је да при истом нивоу угљен диоксида, влажности и температуре у просторији, људи су осећали теже дисање и слабије расположење када се умањила концентрација јона, и боље и нормално када се ова концентрација вратила на нормалу. Сличан резултат добијен је и у данашње време у експерименту извршеном над радницима једне швајцарске банке у њиховим службеним просторијама.

Експерименти на људима рађени су често са врло високом негативном јонском концентрацијом од чак 10,000 јона у кубном центиментру.

 

Аеројонизатори и бесмисленост њихове употребе

Покушај да се комерцијалним аеројонизаторима коригује јонска концентрација за сада је само у домену мамљења новца. Постоје бројне непознанице које треба решити пре примене аеројонизатора. Наиме, ако Жирардов експеримент указује да се размножавање ћелија увећава аеројонизатором, онда то исто важи за ћелије рака, чију вероватноћу појаве свакако не желимо да увећамо. Генерално људи који имају зачетке неких болести могли би, хипотетички речено, имати негативне последице од примене аеројонизатора, а управо су то људи којима се најчешће препоручују аеројонизатори.

Осим производње јона, аеројонизатори углавном производе и високе концентрације озона и других гасова, чиме се превазилазе нормалне и оптималне количине ових гасова у ваздуху, што има недовољно испитан и могућ негативан ефекат на здравље.

Аеројонизатори раде без контроле свог интензитета. Ови уређаји раде стално на свом максимуму. Уместо оптималних 2000 јона по кубном центиметру, концентрације које се помињу у проспектима аеројонизатора износе 60,000,000 јона по кубном центиметру! Овакве енормне концентрације, очигледно комерцијално и аматерски максимизоване да привуку кориснике својом ефикасношћу, представљају скоро сигурну опасност по људско здравље, јер су равно 30,000 пута јачи од оптималне јонске концентрације за хуману средину.

Дужи живот и рад у стерилној средини коју прави аеројонизатор вероватно производи навику органа за дисање и успављује одбрамбени механизам човека. Када стицајем околности такав човек буде принуђен да се дуже задржи у загађеној средини која нас свуда окружује, успаване одбрамбене снаге могу бити фактор лаког обољевања. Иако је ова теорија тек у домену претпоставки, чињеница је да ефекат јонизатора на отпорност човека није испитан.

Ако аеројонизатор увећава "опијеност" човека, тада његова чула и моћ расуђивања нису оптимални. Питање мерења концентрације јона остаје потпуно ван домашаја комерцијалних аеројонизатора, јер би минимално конципирани систем морао да има не само један већ више мерача који би у просторији мерили неку просечну концентрацију јона у ваздуху и одређивали интензитет рада аеројонизатора. Ови мерачи би морали да мере и однос позитивних и негативних јона, што би још више поскупело израду аеројонизатора. Није ми познато да је нека научна институција конструисала овакав уређај нити потрврдила његову медицинску примену.

Коначно укупан ефекат промене јонске концентрације је ван домашаја садашњих сазнања науке иако су рађени бројни појединачни експерименти. Тешки случајеви астме можда имају аеројонизаторе као неко помоћно средство. Ипак све наведене чињенице показују да је стављање аеројонизатора у ваш стан врло сумњиво решење за здравље здравог човека.

Разлог зашто се не конструишу квалитетни аеројонизатори је сасвим једноставан: глобализам не посматра човека као свој приоритет, већ покушава да максимизује профит мале групе људи (глобалистичка олигархија). Уместо да се решавају прави проблеми као што је загађење атмосфере глобалистичком суманутом производњом, продају се уређаји који ће вам наводно решити проблем! Глобалистички богаташи максимално користе необразованост маса са циљем максимизарања свог профита а по цену људских живота. Зато се здравствена истраживања на овом пољу не продубљују нити се праве адекватни аеројонизатори.

 

 

Литература:
"Истине и заблуде о зрачењима" - Душан Јањић, Београд 2005.
http://www.csicop.org/si/9807/magnet2.html
Medical College of Wisconsin, Prof John Moulder (http://www.mcw.edu/gcrc/cop/static-fields-cancer-FAQ/toc.html)
"Air Ions and Health", ALBERT P KRUGER AND DAVID S SOBEL, Spartan Enterprises, http://www.ionizedwater.com/negions_n_health.htm
http://www.wave-guide.org/library/studies.html
http://www.wave-guide.org/archives/emf-l/Mar1999/(Curry)-Some-more--blue-world--cell-phone-measurements-----.html
http://www.globalchange.com/radiationlevels.htm

 

 05.8.1999., рев.01.12.2005