Безопасна дрога или човек-биљка

Чланак представља приватно мишљење аутора и као такав није репрезент ни једне институције или фирме.

На Интернету у јавним форумима повремено се појављују мишљења да су поједине дроге БЕЗОПАСНЕ. Да ли је то тако?

Најблаже последице сталног уживања дроге

Уобичајена је заблуда која се слободно шири у јавности да су дроге у ствари једна пријатна друштвена "разонода", и да су неке од дрога у употреби сасвим безопасне. Ево најблажих последица дрога:

1. Физичко пропадање и слабљење виталних телесних органа и организма у целини;
2. Губитак мотивације за досадашња интересовања;
3. Везивање за наркоманску заједницу и избегавање контакта са ранијим друштвом;
4. Појава или увећање психотичних стања прогоњености или угрожености;
5. Снажна или неодољива жеља да се дрога поново купује и конзумира.

Ово су у ствари последице "благих" дрога.

"Безбедне" дроге претварају те у биљку

Главни пропагатор тзв безопасне дроге су гласине о безопасности марихуане.

У основи, марихуана има извесних сличности са уобичајеним пушењем дувана. Сличност марихуане са пушењем дувана и сврставање у лакше дроге даје овој супстанци лажан призвук безбедности.

Марихуана је представник канабисног типа психоактивних супстанци (у ову групу осим марихуане спада и тешка дрога хашиш). Може се сврстати у блаже халуциногене супстанце, јер је конзумент у стању да сачува вољну контролу над количином унете дроге током њеног конзумирања и јер је време њеног фармаколошког дејства краће у односу на јаче дроге.

Марихуана за уживање у друштву, или

први пут је оно што долази пре другог пута

Адолесценти могу марихуану да доживе као пријатну друштвену дрогу јер је често конзумирају у друштву. Жељни дружења и разумевања, растрзани својим проблемима и међу својим вршњацима, уз помоћ марихуане они се опуштају уз заједничко халуцинирање у коме им се чини да се осећају као један. Проблем је међутим што се након оваквих доживљаја јавља спонтана јака жеља да се ово искуство понови још само један, овог пута "последњи пут". Иза њега следи још један, па још један, и тако даље...

Дужа употреба марихуане

Континуирана и дужа употреба марихуане доводи до следећег:

• Смањење способности за учење и памћење: понекад музичари очекују веће резултате али због умањења координције покрета њихово свирање у ствари опада у техничком квалитету
• Повремене паничне реакције: психотична стања су један део плате коју конзумент марихуане плаћа свом господару - дроги.
• Смањење моторне координације:
• Губитак мотивације
• Повремене халуцинације: престанак интересовања за школу, посао, друштво, породицу, љубав.
• Деградација физичких функција организма: опадају физичке функције виталних органа и животно важних регулационих механизама у организму.

Марихуана - савршени убица

По статистици Светске здравствене организације сваки пети уживалац марихуане прелази на тешке дроге. Да ли је 20% популације мало?

Марихуана у свом саставу има отровну супстанцу ТХЦ која физички и психички оштећује организам човека. То је иста супстанца која се налази и у тешкој дроги, хашишу. Има показатеља да се овај отров кога у себе уноси сваки уживалац марихуане у свету испитује за примену у рату - као специфичан бојни отров.

Марихуана има двостуко јаче канцерогено дејство од главних изазивача рака данас - дувана.

На жалост ова опасна листа није завршена: јер пре но што дође у руке наркомана, марихуани се врло често додаје фенциклидин (ПЦП) - врло опасна и јака халуциногена дрога, тако да наркоман уместо да користи чисту марихуану у ствари конзумира мешавину дрога. ПЦП узрокује још горе последице по конзумента јер је реч о опасној и тешкој дроги, која поред низа других тешких ефеката на психу и тело човека може довести и до аката самоповређивања или убиства, о чему се обично не мисли када се говори о марихуани, "благој" дроги!

Док школе спавају дубоким сном

Није ми познато да и једна школа у Србији до дана писања овог текста има бар једну озбиљну лекцију посвећену превенцији дроге. Нисам чуо да је радикално другачије у другим земљама у свету. Разлог за чињеницу да државе у свету одбијају да своју децу обавесте о последицама употребе дрога у овом тренутну ми није познат.

Било би врло интересантно да неко самостално истраживање пружи одговор откуда потиче оваква масовна незаинтересованост држава за тако озбиљан проблем.

Последице тежих дрога

1. Озбиљна психичка обољења;
2. Тешка обољења виталних органа у организму са падом имунитета и свих других регулационих механизама;
3. Потпуна измена понашања;
4. Психичка зависност од дроге;
5. Физичка зависност од дроге;
6. Криминал;
7. Смрт.

Ко је честа жртва дроге

• Недозрела, млада особа;
• Особа склона авантурама и жељна сензација;
• Образована особа жељна откривања неких "изузетних" животних истина;
• Припадници секти који по сваку цену желе да се "духовно" уздигну
• Несигурне особе;
• Психички поремећене особе;
• Врло емотивне особе, уметници.

А шта ако неко стварно проба само један пут?

Први пут нико не гарантује да неће бити оног другог пута! Али свеједно, ако први пут конзумент дроге не буде послужен смртоносном дозом, и ако је дрога без опасних примеса (много "ако" услова!), онда остаје завршна провера: на тесту је специфичност вашег генетеског материјала!

Поједине особе су без довољне количине неких хормона важних за одржавање равнотеже животних процеса организма. Ако оваква особа проба дрогу, она може постати "природно" зависна јер јој ова дрога обезбеђује привремено знатно бољи осећај али зато везује ову особу за опасну супстанцу са свим трагичним последицама које из тога проистичу.

Има индиција да су поједине особе и генетски склоне везивању за дрогу.

Ако нека од ових особа проба дрогу само један пут, трајно везивање за дрогу је далеко вероватније него што је то случај са осталим људима.

Уместо закључка - зачарани круг опијата

Опијати (опијум, морфијум, хероин) спадају у тешке дроге, које изазивају не само психичку већ и физичку зависност.

Једна од особина ових дрога која их чини додатно смртоносном је појава толеранције током вишеструке конзумације. То значи да се током времена организам адаптира на узимање ових отрова, па пријатни ефекти дроге се све више смањују, али апстиненцијске кризе остају. На овај начин наркоман који је почео да узима опијате због њиховог наоко пријатног ефекта временом изгуби овај ефекат али дрогу мора и даље да узима јер би иначе запао у неподношљиву физичку и психичку апстиненцијску кризу.

Тако се жртва хвата као мува у мрежу. Зачарани круг опијата чека следећег "експериментатора". А наивних увек има.

 

Литература:

Др Стеван П. Петровић: "Дрога и људско понашање"