Србија Српске категорије чланака глобализам Србија / Антологијски говор о Србији и глобализмуСрбија / Антологијски говор о Србији и глобализму
Овај чланак преузео сам са јутјуб презентације говора кога је Саша Радуловић, председник партије ДЈБ одржао 2020 на редовној Скупштини своје партије/покрета у Сава центру. Име било ког политичара и назив партије веома нерадо наводим јер мој сајт није везан ни за какву партију ни формално нити у било каквом другом смислу, па навођење политичара аутоматски формално претвара овај мој чланак у политичку рекламу за њега или партију. Али ова реклама је привидна а не стварна. Читалац ће разумети да у навођењу туђег текста немам право да изоставим име његовог аутора. То је једини разлог зашто сам (морао) да наведем име аутора, јер он то свакако заслужује ауторством овог текста. Након читања говора увидећете да је садржај говора довољно изузетан да заслужује да остане записан бар на овом сајту ако не и шире. На свом сајту желим да промовишем истину, и зато ћу то учинити и овога пута иако је ту истину рекао неки политичар.
Говор
Могли сте вероватно да приметите, ови говори до сада да су много трезвенији, много спорији, и много озбиљнији него говори које смо имали до сада на скупштини. Хоћу на почетку да вам кажем да нам задатак данас није да подижемо енергију, да креирамо оптимизам, пошто нема много места за оптимизам. Оно што покушавамо да урадимо данас, и овај мој говор ће бити такав,је да мало уведемо трезвеност, да се мало замислимо, да добро размислите о томе шта се дешава у Србији. Мислимо да је то јако важно поготову у овом тренутку. Тако ће мој говор бити такав, и покушаћу полако, за мене је до душе и врло емоционалан зато што доживљавам ово о чему ћу данас говорити лично. Погађа ме као човека, као оца, као члана друштва, као човека, као Србина, као некога коме је ово домовина. Волео бих да ово што ћу испричати није истина. Волео бих да нисам у праву. Волео бих да сви ми данас нисмо у праву, јер било би много боље за све нас, да ми грешимо, да ја грешим, и да ово што видимо и о чему говоримо није истина. Бојим се да то није тако, и оно што очекујем од свих вас је да, дате дужну пажњу овоме, и да размислите и формирате сопствено мишљење јер се заиста озбиљне ствари дешавају. 
Србија нестаје пред нашим очима. Човек по човек, породица по породица, док вас више уопште овде неће бити. Нећемо нестати као појединци, нестајемо као народ и нестаје нам држава. Годишње из Србије одлази готово 50.000 људи. Додатно са КиМ одлази око 30.000 људи. највећи проценат исељавања у односу на број становника на Балкану је у ствари на КиМ. И нису само Срби. Тамо је остало мање од 700.000 људи. Са Србијом нестаје и цео Балкан, и све земље на Балкану, и БиХ, и Македонија, и Црна Гора, и Хрватска, и Бугарска, и Румунија. Ово се дешава пред нашим очима, и људи ћуте.
Председник Србије рече пре око годину дана пред камерама Танјуга, да има решење, за нестајање Србије. 
У том говору је казао да ће се насељавати имигранти у Србији. Ово нисам ја казао, ово је казао председник Србије пред камерама Танјуга. Казао је да до 2028 године, број људи и миграната, који ће се насељавати у Србији, не пролазити кроз Србију него насељавати у Србији, ће се изједначити са бројем наших људи који напуштају земљу.А од 2030 године на даље, број миграната ће бити већи, него број наших људи који напуштају земљу. Да вам срачунам ово, кратко, за наредних 20 година. То значи око милион наших људи ће напустити земљу. Око милион људи ћемо изгубити кроз негативан природни прираштај, више људи умире него што се рађа сваке године у Србији то је сад преко 40.000 људи годишње, и насеће се преко милион миграната. Онда имамо заменицу, односно подпредседницу владе Славицу Ђукић Дејановић, која је задужена за демографију, која већ јавно прича где год стигне, да треба да се навикнемо на то, и да треба да планирамо да се наша деца и унуци, удају и жене са мигрантима.Ја бих волео да ово није истина.
Прво да кажем, мигранти нису криви за ово, јер претпостављам да сви знате, њима није циљ Србија. Где су пошли? Па пошли су у Немачку. Не знам да ли знате, али кад мигранти уђу у Грчку, па преко Македоније, Бугарске, Румуније дођу у Србију, да од тих држава не добију ни један једини папир, да су прошли кроз њих. Прва земља која им да папир, са печатом државе, на којој пише ја тај и тај, имам намеру да поднесем захтев, за азил у Немачкој, тај папир им даје држава Србија. До 2017 године то је било 620.000 људи по званичном допису министарства унутрашњих послова, значи толико смо потврда издали. До сада је тај број сигурно преко 800.000. Сад већ крију те бројеве.
Чему служи тај папир? Па када Немачка или Аустрија одлучи да врати мигранта назад, враћају га у земљу порекла, ако тамо не може онда у земљу првог уласка. Шта мислите која је земља првог уласка? Па то је она која је дала папир. 
Без тог папира мигранти не могу даље. Ни кроз Мађарску, ни кроз Хрватску, не могу нигде даље. Мигранти су жртве, и алат који се користи за уништавање суверених земаља Европе. Бомбардовали су њихове земље, направили им хаос тамо, подржавали аутократе на власти, зарад различитих интереса, говорим о светским силама које ово раде. А онда су покренули огромне миграције и план им је да населе све земље Европе. 
Моје питање је, зашто моја влада, зашто мој председник владе, председник државе, министри, учествују у овом пројекту? Због чега у овом пројекту виде решење? Јако је могуће, ја претпоствљам, сви ми претпостваљамо, да људи који су у влади, да и елита, и сви људи које гледамо по медијима, да и они воле своју земљу као што ми волимо своју земљу. Како јемоугће да нам се ово овако дешава?
Ја онда постављам питање а како смо дошли до овде? Пошто то би по мени требало да буде прво питање. Кажу вам често историја није важна. Ко ће сада да гледа шта је било раније. Да вам кажем, народ који не познаје своју прошлост, не може да разуме своју садашњост, не зна како је дошао овде, и нема будућност. Орвел у `84, чувеном роману који говори о тоталитарном режиму, који се у ствари успоставља данас на светском нивоу, каже онај ко контролише прошлост, контролише будућност, а онај ко контролише садашњост, контролише прошлост. Због овога је историја важна. Морамо да знамо шта се десило.
Погледајмо мало историју Балкана. Ја ћу покушати пар једноставних ствари да кажем. Позивам вас све да мало истражите то, јер историја која нам је пласирана није тачна, и у помоћ стиже генетика, пошто када пишете историју папир трпи све, то разумете, и онда званична историја ако мало погледате изгледа овако, говорим о хиљадама година уназад. Долазе неке најезде разних народа, и бришу народе који живе овде. Не знам да ли знате за људе који живе на целом балканском полуострвру, имате кроз историјске књиге око педесет различитих назива. Педесет. И теорија иде овако: дође неки освајач и почисти све људе, и онда настану неки нови људи, некако, и њима дамо ново име; онда дође освајач и почисти све њих, па онда дођу неки нови, па њима дамо ново име, и тако педесет пута. Ово вам је званична историја и немојте мене да узмете за реч, проверите мало. Међутим, напредовала је генетика, проверава ДНК људи, а то већ не можете да фалсификујете, можете да проверите. Можете да се вратите у историју јер имају негде кости се проналазе од људи који су живели на овом простору, па можете да проверите тај ДНК, и замислите: сви људи који живе на овом простору, на целом Балкану, у свим овим државама и нацијама које су настале, имају исту генетику, то вам је исти род. Исту генетику! И замислите, та генетика је она генетика која је била пре десет хиљада година. Ово вам не кажем ја, ово вам каже генетика. Па покушавају да нас исмејавају. Бранка је причала о томе. 
Причате сад о најстаријим народима, овде нема народа, ово су људи који носе генетику. Народ и нације су производ модерног доба, они нису били раније. Ми носимо неоспорно исту генетику. Живели смо у племенима десет хиљада година, исти људи који су живели гентски исти људи који су живели у време лепенског вира, у време Винче, живе и данас. Прича о досељавању словена на Балан је потпуна измишљотина.
Е сад, та племена која су живела на Балкану, живе ту и данас. Начин на који је то радило на овом простору, људи су коегзистирали једни са другима, били су упућени на себе, и та племена су живела и напредовала сама са собом, у сарадњи са другима.
Е сад, погледајте исту ситуацију у Немачкој у 19. веку. Немачка је у 19. веку имала много племена, који су живели на великом подручју Немачке, која су имала различиту религију, живела на различитим територијама, чак говорила различитим језиком. И шта су успели да направе од њих? Једно царство. 1871 године од свих тих племена која су живела на том подручју једно царство. У исто време шта су радили на Балкану? Од свих племена који су живели на оваом простору, за сваку територију су направили једну нацију, за сваку религију су направили једну нацију, а сва та племена говоре истим језиком. А онда су успели и да их заваде једне против других, тако да мрзиш највише свог комшију. Ово вам је као у огледалу да гледате, обрнут процес од онога што раде код куће, онога што су радили на Балкану. Тако рецимо би могли да очекујемо, у настајању нових нација, да ће и од других територија ако им то буде требало правити нову нацију. Рецимо, имате Херцеговину, па имате Шумадију, па Банат, па да не причам даље. А зашто не рецимо Истра или Далмација или Славонија, пошто је исти принцип? Негде одговара, негде не одговара. ово вам је колонијална политика, у овоме живимо.
Све светске силе су колонијалне силе. Све до једне. Ни једна није пријатељ никоме. Све имају искључиво сопствене интересе које прате. Рецимо, кад погледамо 19. век, нестајало је османско царство и ту су биле две велике силе, које су гледале како да стекну утицај на овом простору. Са једне стране Аустроугарска, са друге стране Русија. Ако мало погледате историју, ни једна ни друга нам нису били пријатељи. Е сад да вам кажем још једну ствар, руски народ, људи су пријатељи, ми са њима осећамо блискост. Говоримо сличним језиком, разумемо се боље. Међутим, држава и власт и народ су две различите ствари.Држава има другачије интересе. Исто важи и за све остале силе. Е сад, те колонијалне силе колонизују негде зарад нечега, зарад неких ресурса, и ти ресурси су рецимо нафта, ко колонизује за нафту? Велика Британија, Америка највећа сила на свету, колонизује за нафту, негде за руде. У последње време имамо нову, робу за колонизацију а то су људи,јефтина радна снага. Ако слушате мало немачку канцеларку чућете од ње, јасно каже немачкој индустрији су потребни људи. То је оно што раде. Е сад када погледамо мало, у каквом свету данас живимо, дешавају се велике промене, Бранка је поменула те промене. Ми смо до сада живели у једном глобалистичком свету, цео западни свет је био у функцији глобализма. Често ми кажу Америка је урадила ово, Америка урадила оно. Јел` знате колики је дуг Америке? Као државе? 100% БДП-а. 100% величине њихове економије.То вам је 22 трилиона долара. 22 хиљаде милијарди долара, толико је дужна Америка и њени грађани. Па када рецимо погледамо по Европи, Велика Британије је дужна 85% своје економије, Србија само 50%, Француска 90%, Белгија 100% БДП-а, Италија 130%, Јапан 200%. Грчка - ту смо изгубили бројање. Када саберете дугове суверених земаља света, дођете до цифре од 70 трилиона долара.Кажите ми ко има толики кеш да позајми сувереним земљама света? Коме могу суверене земље света, које имају могућност да штампају новац и контролишу новац, да буду дужне толики новац? Да вам кажем, у последњих 50 година, у Америци је то кренуло од 1913 године, на целом западном свету постоје три места где се штампа новац, то вам је амерички ФЕД, европска централна банка и банка Јапана. Та три места контролишу сав новац у овом западном свету. И у ствари ту је моћ, и то је онај део који управља и политичарима, доводи их на власт, и скида их са власти, и ту је уствари контрола. Ми то зовемо банкарски глобализам. Е сад, у том и таквом свету дешавају се неке промене.
Појавила се једна велика земља која је почела да игра, ову глобалистичку игру боље од банкарских глобалиста. Кина. Били смо у Америци недавно Хана и ја, идемо поново, тамо из извора у разговору са њиховим политичарима, сенаторима и другим људима, сазнате у ствари шта се дешава. И даћу вам још једно предвиђање: Америка и Русија ће почети да сарађују. Русија више није непријатељ Америке. Велике силе гледају да држа баланс међу собом, да ни једна од сила не постане прејака, јер ако неко постане прејак, онда може да контролише све остало. Сила која постаје прејака је Кина. Има 4 пута више становника него Америка, њена економија ће у величини прерасти америчку. Цео свет се сада окреће око те нове реалности. Основ сукоба је у ствари Америка и Кина. Оно што се дешава са Европом, Европа постаје мање битна, јер пре смо имали Америка-русија и ми смо били у средини, ми смо или добро топовско месо за решавање и за подстицање различитих конфликата.
ЕУ ће нестати, евро ће нестати. ЕУ је пројекат банкарског глобализма, чији је централни циљ, односно центар онога што ради је да свим сувереним земљама Европе узме монетарни суверенитет. Узме им валуту, и да у стври европска централна банка која седи у Франкфурту, у ствари контролише сву економију на нашем континенту.
Ево овде (указује на мапу) можете да видите шта је Европа, а шта Европска унија. Европска унија су Брисел, Стразбур и Франкфурт. У Франкфурту је европска централна банка, и тамо седе неки политичари, тамо седе неки људи које финансира банкарски глобализам, који у ствари одређују све. Е сад , шта се дешава са тим банкама које контролишу у ствари цео свет? Они су вам власници и војне индустрије, и нафтне индустрије, и фармацеутске индустрије, и прехрамбене индустрије, и медија. Свих медија.
Е сад, оно што им се дешава у Европи је да имамо депопулацију Европе. Смањује се број становника, а њима се то не допада, јер губе тржиште и губе снагу, па ваља то ојачати, а како су смислили да ојачају то, па тако што ће направити кризе, креирати талас миграната, и тим живим људским месом попунити Европу, зарад сопствених корпоративних и банкарских интереса. 
Тако да мигранти су жртве тога, а и ми сви заједно. Е пошто се на ову чињеницу да се ово дешава, и да користе мигранте да би направили кризу у Европи, и побрисали суверене земље Европе, буде се све те земље и јавља се суверенизам о којем Бранка говори. Десио се Брегзит, смејали су нам се када смо им то говорили пре две године, да ће се десити, а они су рекли то неће никад, десио се Брегзит зато што иза свега тога што се дешава, стоје неки токови око коих на жалост, наши људи не размишљају, наши медији не говоре, наша елита појма нема. А када мало погледате ко вам је елита, онда видите да су у ствари један те исти калуп људи, који вам је промовисан преко медија, на основу којих мислите да су ти најпаметнији међу нама. А у ствари најпаметнији међу нама не могу да добију простор да вам се обрате. И онда добијате исту поруку, ЕУ нема алтернативу, Србија треба у том правцу. Шта нам се десило на том правцу погледајте у последњих 20 година. Ми смо потпуно опљачкани, разорена земља, без институција система, са једним аутократом на власти, који је наставио оно што је радила претходна власт, под будним оком ЕУ. Под будним оком тих "демократа". Е па када схватимо да ти људи који су тамо, у ствари обмањују сопствене народе, раде у интересу корпоративног глобализма. Неки су и довољно непаметни да су и поверовали у то, да је то добра ствар.
Значи, да вам поновим још једном, Русија и Америка постају савезници, зато што и Русија процењује сада, Кина је ојачала и јача, и ваља правити баланс против тога. Да поновим још једном, велике силе немају љубави ни међу собом, ни према било којој другој малој земљи. Имају само интерес. Када је Америка била најјача, интерес Русије је био да сарађује са Кином. Када се то промени онда се и политика мења.
Тако исто и са Немачком, тако исто и са Француском и са другим земљама. 
Немачка је под окриљем ЕУ напредовала, и практично постала најјача земља у Европи, са најјачом индустријом. Не знам да ли знате, Немачка има планску привреду, значи не тржишну него планску. Све оно што вам говоре да не ваља, Немци раде. И под тим окриљем банкарског глобализма су успели да дођу ту где јесу данас. ЕУ је параван за немачку колонијалну политику у Европи и на Балкану пре свега. Ни једна европска држава се не бави целим Балканом, не само Србијом, осим Немачке. Шта раде у Србији?
Ви знате да, 60% уџбеника за нашу децу штампа немачка компанија Клет. Размислите само на пар секунди о овоме што сам рекао. Уџбеника за нашу децу! Тамо можете да пронађете на пример, да је данак у крви, био једна прилика за нашу децу да напредују на друштвеној лествици османског царства у то време. Тамо можете да пронађете да смо се доселили у 6 и 7 веку, тамо можете да пронађете све фалсификате, наше историје.
Да ли знате да наша национална служба за запошљавање, има програме запошљавања наших људи у Немачкој. Од сваке ваше плате се одваја 1,5% који иде националној служби за запошљавање да финансира свој рад. Она има пројекте запошљавања деце у Немачкој. Уводимо дуално образовање по немачком моделу. Законе пишемо по немачком моделу. Сви извештаји унутар ЕУ о Србији пишу односно контролишу Немци. То смо сазнали кад смо ушли у институције. У ЕУ парламент, у Савет Европе, у све остале институције.
Немачки интерес на Балкану је колонија јефтине радне снаге. 
Нашу децу вуку у Немачку, а овде им је план да запошљавају мигранте. То је дугорочан план за овај простор. Е сад неки кажу: Па добро, они имају интересе, раде оно што им је у интересу. Па то вам је као да кажете: Па добро, лопов има интересе да украде. Криви сте ваљда ви што не пазите. Или "па добро, трговац људима има интересе." Или рецимо робовласник има интересе. Па да ли то значи да свака колонизација која се десила у свету, а дешава се тако што велика сила троши огроман новац, купује људе унутар те земље и тако гради власт, утицајем и онда пороби неку земљу, да је то у реду? Није, драги моји. Крив је робовласник, крив је трговац људима, крив је лопов, крив је онај који има лоше намере и те своје намере спроводи. Није крива жртва. На нама јесте да схватимо како смо постали та жртва и на који начин одржавамо то стање? И Ганди вам каже: "Наш највећи непријатељ није окупатор и колонизатор, ваш највећи непријатељ је ваш сународиник кога храни окупатор." Ја знам да је тешко у Србији са овим, пошто толико година смо добијали ову причу а сад вам говоримо нешто што је тешка, гола, црна истина. Па људи кажу - па то није тако, па то је до нас, до наше партократије, до наших људи, до нашег менталитета, ми смо криви, нису они криви. То би било тако, да нам се диреткно не мешају у демократију, да нам не купују медије, да нам не подржавају накарадну власт. Да нису у договору са влашћу. Шта могу да понуде: па могу да понуде оно, знате "Србија иде у добром правцу". Сваки пут кад дођу овде. То није лицемерно и није да они не знају, они добро знају шта се дешава, међутим није им у интересу да кажу другачије.
Е сад, ми смо покушали од 2016 године, прво нисмо ни били свесни дубине проблема. Ја нисам био свестан. Освестио сам се у последње време. Неки људи ми кажу ма то је зато што видите гласове како они кажу популизмом, па сте кренули ка тим гласовима, па сад причате, само да би добили те гласове. То је наравно могуће, ја не могу да вам докажем да је другачије, ми смо искрени у овоме што вам говоримо. Ми не јуримо никакве гласове. Ми се бојимо за судбину земље и народа и то вам говоримо искрено, директно, као што смо то увек радили. Е сад да би побегли од чињеница о којима говоримо, онда нам говоре о томе да су нам намере овакве или онакве.
Па смо онда покушали да објаснимо људима кроз анализу буџета, кроз анализу економије, кроз анализу укупног стања, да је могуће променити Србију, да нам нико не треба и да можемо сами. Јел` се сећате тога? Ми то и данас мислимо, осим што смо научили да нам не да колонизатор. Колонизатор у овом случају то је Немачка у јагњећој кожи Европске уније, да колонизатор жели баш овакав Балкан какав имамо данас. 
Да жели баш овакво стање у медијима, баш овакво стање у привреди, да жели овакву елиту, да жели овакву корупцију, да жели овакво застрашивање грађана, намештање избора, да све то жели, јер им то одговара, одговара њиховом циљу, а циљ је да вас све убије у појам. Да сви мислите да ништа не може да се промени, да смо готови, да дигнемо руке и да постанемо њихова колонија јевтине радне снаге. Па, хоћемо ли? (из публике - Никако)
Па смо онда кренули, причали гласачима од 2014 па надаље знате, Србија је богата земља. Не знам да л` знате, 4 милијарде евра годишње се нелегално извуче из ове Србије. Ово није мој број, ово вам је Global integrity се зовое групација која ради за... Потражите на интернету. Ради за готово све земље света. 4 милијарде годишње, то вам је 10% економије Србије. За 10 година из Србије је извучено, односно извлачи се, за сваких 10 година, 40 милијарди евра. То вам је једна економија, цео БДП Србије. На субвенције страним инвеститорима и којечему, бацамо милијарду евра годишње. Партократију на власти, која нема посла, која добија радна места у јавном сектору, где нема довољно столица за њих да седе, они не иду на терен да раде, рецимо у комуналном предузећу, него има канцеларијски посао. То нас годишње кошта милијарду евра. Да ли да почнем да сабирам ове милијарде?
Па онда кажемо људима слушајте, па ми морамо да подстакнемо домаћу привреду. Морамо да смањимо порезе и допирносе. Морамо да направимо добро окуружење са малом бирократијом, да би наши људи могли да стварају нове послове, да развијају НАШУ индустрију. Морамо да уведемо универзалну социјалну заштиту. Да свака породица која остане без примања има социјалну помоћ из буџета. Па на пример трочлане породице добијају 25, четворочлане 30 хиљада динара месечно. Док траже посао, толико можемо, ми смо израчунали. Па смо им причали о независним институцијама система, како спровести слободне изборе, како имамо довољно паметних људи, како је могуће све променити. Па смо причали да морамо да увдемо бесплатне уџбенике за сву децу, да то можемо да платимо. Не само уџбенике, него и превоз деце до школе, и топли оброк, да морамо да вратимо спорт у школе, драмске секције, значи да морамо поново да инвестирамо у нашу децу. Ви знате да је инвестиција у образовање, инвестиција у будућност. Она вам се не исплати онда кад инвестирате, него за известан број година. Да вам кажем, ако не инвестирате, последице су катастрофалне. Па ако не мислите на будућност, онда и не инвестирате.
И причамо људима о томе како све може да буде и је л` знате шта нам кажу бирачи? То неће никад бити у Србији. Или кажу - па јесте, можда би то и могло, али ви никада нећете доћи на власт. Или кажу - дивно причате сада, ал` кад дођете на власт сигурно ћете као и сви остали потпуно другачије. С друге стране, кад разговарамо са бирачима сазнајемо да им је много важније, код већине, да можда може да буде и горе. Размислите мало о овоме. Велики број људи себи кажу - ово је овако како је, ал` може и горе, боље да ћутимо. Сад кад погледам цело бирачко тело, у бирачком списку имамо 6,8 милиона људи. Толико је у бирачком списку. Имамо око 5 милиона личних карата, али шта да радимо? Бирачки списак нам каже тако! Па рецимо ја сам пронашао лично, да гласају мртви, да гласају људи који нису били у земљи када су били избори. Лично, значи не неко ми рекао. Међутим, не могу да усликам то, не дају вам, него могу само да поднесем кривичну пријаву, што сам и урадио и наравно тужилаштво ћути о томе. И онда такав нам је бирачки списак, и негде око 30% људи нам је ван земље, или су мртви, значи у тој некој категорији. 30%. Око 20% људи не излази на изборе о њима су говорили Хана и Бранка. Апстиненти. Око пола бирачког тела из бирачких спискова излази на изборе. Од тога око 30% гласа за власт, нешто мало више и око 20% гласа за опозицију, нешто мало мање. И сад је питање ако хоћемо да направимо промену, од ових 20% који свакако гласају против овога, па можемо да се окрећемо у круг ту са њима, морамо некако да добијемо барем део од ових 30% јер ако то не урадимо, нећемо ништа променити, а шта они кажу, тих 30%, већина - ћути може и горе. "Било је горе, хајде сада ја да видим да се снађем у овоме, да не мењамо ништа, пошто су научили, истренирани, да је све исто". 
И сад разговарам са једним бирачем у Сурчину. Ставили смо штанд у Сурчин, најавили да долазимо испред општине. Тамо нас је сачекала армија СНС-а. Само су изашли из зграде Општине са једно 5-6 штандова, запослени из општине, који су ставили преко пута улице, и да направе тај баланс, ми имамо један штанд, они су тамо сила. Прилази ми жена једна, неких 70-75 година и каже: "Шта ви причате против Вучића, ви га нападате". Ја реко - Мајка, нећемо ми Ђиласа да вратимо, немамо ми везе са њим. "Ђилас је лопов". Ја реко: "Мајка, Ђилас ће одговарати за оно што је урадио, међутим хајде да причамо шта се дешава овде". Она наставља: "Ви јадног Вучића, оћете Ђиласа". Ја реко - Мајка, немамо ми везе са Ђиласом, пустите Ђиласа,него каква вам је власт овде уопште? Каже жена: "Ау, лопови." Реко -како мајка лопови? Она се окрену: "Ено, онај је запослио некога, онај је украо тамо, онај се уградио овде..." Зна све жена. Па реко - Како добар Вучић, а ови његови што их је пооставио, погледајте шта раде. Каже жена: "Па шта ће он јадан, он се труди, он ради даноноћно." Ја не карикирам и да вам кажем, мени није смешно. Жена каже: "Даноноћно ради, лопови су око њега и ови његови су лопови, он се бар труди, покушава некако, ето тако је како је". Мислите о овоме. "Он се труди, ради". И сад јој испричате, шта се дешавало у Крушику и кажем сад јој испричате шта се дешавало у Крушику и како се злоупотребљава фирма, пљачкашким приватизацијама, па о Вршачким виноградима, па о ономе што су они радили, па о куповини Коперникуса, је л` се сећате тога? 200 милиона евра су дали, да купе то да би контролисали медијски простор. Жена на сваку од ових ствари каже: "Шта ће он, јесу лопови око њега, али он се труди и колко толко то држи под контролом." Па кажете Савамала, па кажете отимана приватна имовина, па кажете плагирани докторати, па купљене дипломе, а она каже - Па то је увек било, ал` шта ће он јадан, око њега лопови, он се труди". Ни једна од оних тема које ћете пронаћи на Н1, у Данас-у, у опозиционим медијима, не дотичу Вучићевог бирача.
И ја онда кажем, причали смо више од 5 минута, и ја онда кажем - Мајка, Вучић спроводи немачку политику у Србији. Жена стане и каже: "То није истина". Али не каже ми: "А то није истина". Него онако, забринуто мало, већ смо спустили тон. Ја реко - Мајка ја бих волео да није истина, на жалост јесте. И онда испричам све ове ствари и немачке фабрике за мотање каблова и уџбеници и све што се дешава у Србији и на крају рекао - Мајка има договор са Немцима насељаваће овде мигранте. Жена каже: "Лажеш!" Из душе каже - Лажеш. Ја реко - Мајка, ја бих волео да лажем за све нас би било много боље да лажем, али се бојим да је истина. Па реко - Мајка гледајте мало и пратите шта се дешава, има задатак да прода Косово и Метохију, да насели мигранте и да растури Србију, прихватио је то зарад останка на власти, јер без подршке ЕУ то не може. Жена је отишла на неких 10 метара и није отишла даље, стала је тамо, чекала је, ја сам разговарао са пар људи, вратила се узема ме за руку, овако са обе руке и рекла: "Синко, ако је то тако, пропали смо". Ово су теме, драги моји, ово су теме које интересују све грађане Србије. Не популистичке теме, истините теме. Ово је заиста оно што нам се дешава.
Е сад, кажу нам, па зашто бојкот, не можете бојкотом да промените власт. Бојкотом нико није променио власт. Да вам кажем, замислите имате боксерски меч. Да ли би прихватили да изађете на њега са везаним рукама и везаним ногама? Да вам кажем, нико није освојио титулу шампиона без да је учествовао у боксерском мечу. Е то вам је тако и са изборима. Имате везане руке и ноге. И да вам кажем, ти услови за изборе нису били добри никада у Србији. Ни за време претходне власти, али морамо да кажемо никад нису били гори него данас. Да лизнате, док ми овде седимо армије СНС-ових људи зову људе по Србији, траже од њих капиларне гласове да би задржали своје радно место у јавном сектору. Морају да пописују људе који ће изаћи на изборе, је л` знате то? Овако за сваке изборе. Да ли знате да за изборе са џиповима бз таблица обилазе места и истерују људе који у страху иду да гласају?
Не траба да говорим о контроли медија која постоји. Е сад, под таквим условима, то је као да су вам везане руке и ноге. Па шта ми онда кажемо. Ми у томе нећемо учествовати. Е сад људи кажу: "А како ће то да донесе промене?" Па већ даје резултате, погледајте мало шта се дешава: сви се уврћу, ко чварци су се уврнули и ЕУ која спонзорише власт и власт, да некако ублажи тај бојкот. Чак и цензус смањују, не би ли угурали своје мале странке да их подрже у томе шта раде. Чега се боје? Па боје се Скупштине у којој ће бити само СНС, СПС и папазјанија. Те Скупштине се боје, јер онда не могу да се сакрију иза никога. Имају празну Скупштину и све је на њима. Све одлуке које доносе су на њима. Издаја Косова и Метохије је на њима. На СНС-у и на СПС-у. Е сад смо већ на мало тежој ситуацији.
Зашто се ЕУ, односно Немачка пре свих, ево погледајте, Вучић сад иде у Немачку, пошто му је дата сагласност да може овако да изађе на изборе, сад иде тамо да добије рачун. Да му се каже колико то кошта. Бојкот је пут и то једини пут до фер и поштених изборних услова. Бојкот није уперен против власти, бојкот није начин да дођете на власт. Бојкот је начин да дођемо до фер и поштених изборних услова. Другог начина нема. Ти фер и поштени изборни услови требају да буду у интересу свих грађана. Зато кад говоримо о бојкоту не треба нападати власт, негообјаснити грађанима да њима требају фер и поштени избори, да би онда могли нормално да бирају, јер није нормално да их неко шиканира, по кућама и истерује на изборе. Зато бојкот.
Шта очекујемо од бојкота, често кажу, а шта ћете после? Па није питање за нас, питање је за власт и ЕУ спонзоре. Шта ће они после? Имаће нелегитимну Скупштину у којој нема опозиционих представника. То ће бити видљиво свима. Имаће Скупштину у којој ће излазност, на тим изборима, бити испод 40%. Сами прорачуни власти кажу, да могу максимално да добаце до 37%. Максимално, са свим овим застрашивањима, истеривањем људи. Према томе овај бојкот ради, међутим треба га радити паметно, треба га објаснити грађанима и објаснити им зашто им је у интересу да остану код куће. И на овај начин се и заиста мења Србија.
Е сад да се вратим на почетак овога како смо кренули, обећао сам вам један тежак и не тако радостан говор. Није ми циљ да вам унесем енергију. Апатија у друштву је велика. Ја претпостављам да ви то сви видите. Видите свуда око себе и треба себи такође да признате и у вама је апатија велика. Неко безнађе је завладало. Људи мисле, ово је готово. Да вам кажем то ће се окренути - овако (пукнуо прстима!). Ја не могу да вам кажем тачно тренутак када ће се окренути, али ће се окренути. И у реду је да се осећате тако како се осећате. Нема енергије нигде у друштву, то је и био циљ ове кампање, циљ је био да људе доведе у ово стање. Па шта би требали да радите? Па покушајте да размислите о овоме што сам рекао. Ја бих волео да нисам у праву, али јесам у праву. Ја бих волео, јер много би боље било за све нас. Шта можете да урадите, па мирно, сталожено, као што смо ми на овој скупштини урадили без великих речи, без еуфорије, покушате да објасните својој родбини, својим комшијама, својим пријатељима у каквој се ситуацији Србија налази. Да вам поновим, Србија нестаје пред нашим очима. Човек по човек, породица по породица, док нас више не буде било. Е сад да вам кажем, Србија није наша прћија и нисмо је ми стекли. Неко нам је дао да је чувамо. Хоћемо ли? Хвала.
Говор Саше Радуловића на Скупштини његове партије 2020, Сава центар.