Славиша Нешић

Јануар је 2018 године, али небитно. Повремено чујемo у вестима: за викенд бесплатан преглед грађанства на Општини тој и тој за дерматологију. Сјајно. Здравство замењено једним даном бесплатног прегледа на дерматологији! Лавли, џабли, радост, срећа, уживанција. Министар здравља изјавио је: "Учинићемо да здравство буде још БОЉЕ!" Али вратимо се теми.

Госпођа на крају девете деценије има ослабљен слух и јаку буку чује у глави као последица слабљења слуха. Комуникација са породицом јој је скоро немогућа, али када је у радњи тестирала слушни апарат - са апаратом чује одлично. На оба уха задовољава услове за добијање слушног помагала по основу здравственог осигурања! Госпођа формално има пуну здравствену заштиту и почиње процедуру за добијање слушног апарата. Да ли мислите да ће у овој држави госпођа остварити своја права?

Како се држава Србија односи према својим старим суграђанима у здравственом назови-систему осигурања, изложићемо на примеру процедуре за добијање тог слушног апарата. Процедура, бар у Београду, изгледа овако (бројеви одговарају поступцима које морате обавити или чекању да прође неки период):

1. -------- почетак хода по мукама -------
   госпођа одлази у Дом здравља и пријављује се на листу чекања; алтернативно моли неког да то уради за њу. Тек у новије време може да зове и телефоном, што многи не знају. (Алтернативно може да оде одмах али онда мора бити спремна да издржи бар 2,5 сати чекања у препуној чекаоници а неизвесно је да ли бити здравствено способна да издржи овај напор, не рачунајући време потребно да оде и да се врати из Дома "здравља").
2. --------- чека се до месец дана ---------------
3. госпођа одлази код лекара опште праксе само зато да би он написао упут за ОРЛ специјалисту, односно ушног лекара. Враћа се на пријемни шалтер и ту доживљава откровење да лекар специјалиста објављује листу чекања негде између првог и трећег дана у следећем месецу. Враћа се кући подупирући се штапом.
4. --------- чека се до месец дана ----------------
5. Госпођа или неко уместо ње, ако га уопште има, одлази поново у Дом здравља лекару опште праксе и тамо на своје усхићење успева да закаже посету лекару специјалисти тј. ушном лекару. Наравно, за пријем код ушног лекара ће опет да попричека...
6. --------- чека се око месец дана ----------------
7. Госпођа узима свој штап, дубоко уздахне и креће у нову авантуру са својих 88 година: коначно посета одговарајућем лекару! Лекар је прегледа, налаз је уредан, али сада треба измерити оштећење слуха, за шта у Дому здравља, у највећој општини у целој Србији - нема аудиометра нити кабине! Специјалиста зато пише упут за Медицину рада на другој локацији, који има дотични уређај и кабину: просторију са плексигласом и јаја-паковања-изолованом кабином: врх модерне технике, последња реч, можда због оних јаја. Госпођа узима папир и излази необављена посла из ординације, претходно упозорена у које време примају заказивања у Медицини рада.
8. --------- прошао је дан-два ---------------
9. Госпођа је скупила нову снагу: овога пута одлази у Медицину рада са упутом, а ако има неког свог, може тај са папиром отићи у Медицину рада и заказати одлазак код следећег специјалисте! Ко каже да не постоји здравствена служба*?
10. --------- чека се 20 дана ----------------
11. У заказано време, попивши хрпу лекова, госпођа одлази на преглед. Специјалиста ради аудиограм и исписује налаз. Сада се треба вратити код првог специјалисте! Госпођа се догега кући исцрпљена и моли неког (?) да оде код првог специјалисте са добијеним налазом из Медицине рада. Али опет треба проверити радно време овог првог специјалисте, па кад он ординира треба да јој испише свој коначни налаз! 
12. --------- прошло је неколико дана ----------------
13. Госпођа са специјалистичким налазом одлази коначно у радњу за слушне апарате. Када је смирила дисање од путног напора, тамо јој пробају апарате и она бира одговарајући. Са апаратом чује без проблема. Мислите да је то све? Наравно да није. У земљи фијока и фасцикли овај моменат зову почетак "процедуре"! Саопштавају јој да је по закону обавезна да долази још два пута у радњу. Разлог? Тражите разлог? Смешно, баш смешно. Па тако пише у Службеном гласнику. И још морате знати да је потребно да прође барем 15 дана од датума исписаног на коначном налазу да би сте могли да наставите "процедуру". 
14. --------- прошло је бар недељу дана, колико је минимално дозвољено ----------------
15. Госпођа је отишла (плаћајући такси, аутобусом, пешке...) са својих 88 година поново у радњу: то је други пут.
16. --------- прошло је опет бар недељу дана, колико је минимално дозвољено ----------------
17.  Госпођа је отишла (таксијем, аутобусом, пешке или пузећи) са својих 88 година поново у радњу: јесте, то је трећи пут! Халелуја!
18. --------- чека се да истекне 15-ти дан од датума последњег специјалистичког налаза!  ----------------
    Шта је било, ви би брже?
    
19. Госпођа опет моли некога да уместо ње покуша да добије потпис папира у Републичком фонду за здравствено осигурање. Нејасно је да ли ће они прихватити да потпишу овај папир у одсуству осигураника. Ипак треба прво пробати...
20. --------- прошао је дан у напетом ишчекивању  ----------------
21. У Републичком фонду здравственог осигурања од ране зоре направио се ред. Тамо се знате већ, добија опет папир. Али онда, чак и у случају ове госпође која има све потписане папире из чак две државне специјалистичке ординације, добијени папир је само упућивање на лекарску комисију "за вокално и тонално аудиолошко испитивање" на некој другој адреси! Комисија дакле тражи суперекспертизу очигледно сумњајући у стручне налазе и аудиометријско мерење који су апаратом извршиле њихове колеге које такође раде у државној установи исто као и они! На папиру не стоји образложење зашто једна државна установа бесмислено понавља практично исту радњу коју је претходно урадила друга овлашћена државна установа. Какво је то тајно знање којим располаже Лекарска комисија а да то знање нема ОРЛ специјалиста?
22. --------- протекло је четири месеца мање 7 дана --------------
23. Нема позива од комисије, нема ништа. Време пролази. Госпођа шаље некога (ако га има) да пита на шалтеру - када ће је комисија позвати. На шалтеру следи одговор: "Комисија има само .... лекара; сада обрађују захтеве из .... месеца... Нема објављене листе који сте по реду, нема телефона за упит, нема ништа." У преводу, значење тог одговора је следеће: "Шта, још није умрла? Штета, баш штета. Па, нека чека, ми можемо дуже да чекамо, млађи смо." 
    .......има ли ова прича крај? Има, чека се да пацијент умре. Тако је у здравству Србије ових година, тако је и у целој Србији по другим питањима. Чека се да пацијент умре. А шта ако ипак, упркос "здравству", не умре пацијент? Е, онда иде финална фаза, за тврдокорне...
    Телефон звони, јавља се љубазан женски глас и саопштава да комисија очекује госпођу сутра у толико и толико часова. Али - госпођа је отпутовала ван Београда... Добро, доћи ће. Опет трошак за непланирани пут. Тако то моћници заказују: од данас за сутра! Шта ти тек било да је пацијент болестан? Не знам, боље и да не размишљам о томе... Можда вас оставе за следећу годину?
    
24. ---------- прошао је још један дан --------------------------------------------------------
25. Госпођа уздахне својим најдубљим уздахом и себи каже: "Какво је ово иживљавање!?" Плаћа такси јер по топлом мајском времену нема физичке снаге да стигне на одредиште мењајући неколико аутобуса и додатно пешачећи. Када је прозвана улази у просторију са два "лекара" и каже наивно - Добар дан. Једнa од особа се окрену и преко рамена рече само: "Затворите врата". Тако и треба, да се зна ко је главни, ко располаже животом и смрћу! Тако и треба у шалтер земљи - Србији, која је некад давно имала многе сјајне и васпитане људе у белом.  А како се зове ово што сада има - процениће читалац ових редова.
    Тестирање је трајало кратко и госпођа доби инструкције да иде поново у Немањину улицу, где ће јој саопштити "на шта има право". Да, али има ли ишта добила? Рећи ће јој тамо. 
    Е сад следи повратак, мучан као и увек. Ако има некога, овог пута госпођа по страшну пресуду у Немањину не мора да иде лично. Каква бенефиција!
26. ----------- истог или следећег дана ---------------------------------------------
    У Немањиној поручују госпођи: "Нисте добили ништа. Прегледали су вас двојица специјалиста. Ја нисам специјалиста". 
    Добро, а зашто сте нас слали у Медицину рада? 
    "Овде су вас прегледала двојица специјалиста." 
    Ја вас не питам то, него зашто смо морали да идемо у Медицину рада? 
    "Не знам". 
    Па зашто смо морали да чекамо 6 месеци? 
    Окренута леђа, седа за сто. Изгледа да је разговор завршен...

Налаз Медицине рада. Овом специјалисти изгледа не верују?

Комисијско мерење, извршено 6 месеци касније: е овоме се већ верује!

И на крају, "попијете" решење:

Чиме је госпођа на крају девете деценије заслужила овакво шиканирање у 26 тачака? Ваљда што је (још) жива упркос нељудском систему. Срећа је да постоји могућност приговора у року од чак цела три дана. Шта мислите, драги читаоче, вреди ли да госпођа поднесе приговор?