Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Поправка звука виолине

Ако свирате виолину вероватно сте се суочили да чињеницом да више скоро  нема добрих мајстора за поправку виолине. Чак и ако имате срећу да вам је у близини добар мајстор, веома је неизвесно да ли ће такав мајстор наћи времена и расположења да у потпуности истражи квалитете ваше виолине и омогући најбољи звук. Мајстор за виолину не зна ваш музички репертоар нити начин вашег свирања, и не познаје звук који ви волите да чујете. Све што такав мајстор може је да у расположивом времену које има прилагоди приближно инструмент у најопштијем смеру, онако колико сте успели да му пренесете у разговору. 

Ако сте вешти са рукама не само на виолини него и шире од тога, и спремни да се суочите са изазовима, онда је овај чланак пример који можете да следите. Као и све друге чланке и активности описане на овом сајту, ја сам и овде лично прошао пут поправке звука мог инструмента и желим да поделим своје скромно искуство из ове авантуре. Одмах да вам кажем да сам успео преко сваког очекивања да од инструмента кога користим 50-так година направим "принцезу". О томе какво задовољство имате кад чујете најбољи звук који инструмент има, не треба ни објашњавати. 

Ако не желите сами да се упустите у процес поправке звука, веома је пожељно да прођете овај мали скраћени курс поправке, како би сте умели да мајстору правилно објасните шта желите од инструмента.

У овом чланку приказано је само моје приватно мишљење. Ја нисам ни професионални виолиниста, ни мајстор за виолине...

Почетни услови за поправку звука виолине

Као прво, можда ваша виолина има већ најбољи могући звук за своју конструкцију. У том случају - ништа! Барем пазите да све вратите како је било и то је то. Ово је додуше редак случај, јер виолина скоро никад није подешена онако како би сте баш ви желели.

Ако имате веома скуп инструмент, онда ћете вероватно тражити мајстора без обзира на све, јер је ризик сувише скуп да би сте улазили у овај подухват. Шта да вам радим, ко вам је крив што сте богати или што сте велики професионалац. Онда плаћајте :-)))

Треба да знате да сваки инструмент има свој карактеристичан звук на свакој од четри жице. Постоји могућност да звук који баш ви желите није могуће подесити, јер и не постоји на дотичној виолини. Али фантастична могућност јесте да мењајући звук ви сами можете да закључите укупне могућности вашег инструмента, што никако не можете кад виолину дате мајстору на подешавање. Невероватно је колико ће се ово сазнање одразити и на ваше свирање.

Ако је виолина напукла, ипак је морате однети мајстору да поправи напуклине. Ово некад значи да ће морати да одлепљује делове виолине, а то је већ сувише озбиљан рад да би сте се на њему учили.

Као што добро знате, жице су разапете између чивија које се налазе у кутији за чивије, прелазе преко прага, прелазе преко кобилице (мостића) и завршавају у кордару, који је најбиже вама. Ако је тастијера (црна закривљена плоча по којој се прстима притискају жице) оштећена (бразде), или је пражић оштећен (жице утонуле), онда такође треба да виолину однесете код мајстора на поправку. Пражић би сте наравно могли и сами да урадите, али ја то нисам радио (само сам залепио поново свој пражић јер се одлепио). 

Даље, за овај рад требаће вам следећи алат:

 alati2

Одозго надоле:

метални метар;

лед лампа за осветљавање код постављања звучног стубића;

мерач висине звучног стубића који користите кад правите нов звучни стубић;

вадилица за звучни стубић

постављач за звучни стубић

игласта турпија 0,3мм за урезивање жлебова за жице на кобилици

резбарски фини нож, веома оштар

креда за чивије, омогућава глатко померање чивија

размерник за горњи лук кобилице: то ћете направити сами од кредитне картице или картона

мерач растојања звучног стубића: такође сами правите од рецимо провидне савитљиве пластике од разне амбалаже.

ситнозрна турпија за метал, овде је користимо за дрво

alati3

 

резач за чивије;

држач за кобилицу: сами га правите са удубљењем за кобилицу; обогућава лакше рендање кобилице;

развртач за чивије: њиме проширујете рупе за чивији на кутији за чивије;

мање ренде користимо за моделирање кобилице.

 

Шта обухвата нашe подешавање виолине?

Подешавање се састоји из:

  1.  моделирање кобилице
  2.  постављање звучног стубића
  3.  моделирање чивија
  4.  замена кордара по потреби

 

Почетак

Припремите виолину:

03violinaPocetak

Креп трака је залепљена да означи доњу линију постављања кобилице, а оловком је забележен на траци почетак кобилице тј положај палца кобилице (кобилици почиње доле са два стопала, унутрашња страна стопала је пета, спољашња страна је палац).

 

Моделирање кобилице

 04kobilicaMilo tastijera

Кобилица је механички филтар за звук. Савијену кобилицу обавезно мењате. Најбоље је да моделирате нову кобилицу. Нову кобилицу купујете у радњи. Најбоља кобилица је Milo Stam (купите Royal класу), следећа нешто нижег квалитета је рецимо Aubert.  

 Оно што вам нигде неће рећи на Интернету, то је ово. Измерите висину горњег дела тастијере у односу на горњу плочу. Висина тастијере је 18 - 20мм. Ако је висина ваше тастијере близу 18мм, можете размислити о тражењу посебне врсте кобилице са ниским срцем (low heart = coer bas). То је код мене био случај за моју тастијеру висине 18,5мм.

 

 

Где да нађете све остале детаље којих нема у мом чланку

Поступак за детаљно моделирање кобилице имате на сајту мајстора Давиде Сора из Кремоне у одељку Bridge.

 

Корак први: моделирање кобилице по интернет упутству мајстора Соре

Стране кобилице изрендајте тако да кобилица кад се стави на виолину и гледа са стране прага виолине има пројекцију тастијере тачно преко њених ивица, или бар потпуно симетрично. Задња страна кобилице је она окренута према извођачу, предња према прагу. Овде имате како је метод господина Соре изгледао у мом аранжману.

05kobilicaMiloStopalo

 Припрема за рендање пете стопала

 

06kobZadnjaStr



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Рендање задњег доњег дела

07kobZadnjaStr2

08kobZadnjaStr3

провера нагнутости задње стране, као скоро раван кров куће на две воде

 09kobZadnjaStr4

 

 10kobPrednjaStrDonji

 
Шмирглање рендане површине Сада рендамо доњи део предње стране   

 

11kobStopala1Indigo

 

12kobStopala2

 
Овде видите парче индига. Почетак најважнијег дела моделирања кобилице: прилагођење табана кобилице кривини горње плоче виолине. Радимо оштрим ножићем веома прецизно. 

Предњи изглед стопала након прилагођења.

 

 

13kobStopala3

 

14kobStopala4



Провера кобилице: стављена да сама стоји има угао од савршених 90″ на задњој страни према горњој плочи.  Провера кобилице: са предње и задње стране стопала морају савршено да належу на горњу плочу.  

 

15kobStopala5

 

 

 

 

Ово је завршан изглед исправно формираног табана кобилице: размазан индиго отисак по целој  површини оба табана. 

 

 

16kobLuk1

 

 

   

 

 

 

Ево користи и за оне који из знатижење гледају овај поступак. Сваки виолиниста би морао да зна колики је његов жељени полупречник лука кобилице. Овај лук се креће у распону полупречника од 38,5 до 43мм. Ако вам се превише мешају жице при свирању то може да значи да је полупречник лука ваше кобилице сувише велики.Ја користим полупречник лука од 39,5мм.

Жице се постављају на размаку ое 43мм (А - Г), симетрично на кобилици.

 

 

17kobLuk2

 

 

На слици је штапић за размеру кога сам заборавио да убацим у почетну слику са алатима. У продужетку тастијере, на одређеној висини помоћу овог штапића означићете крајње почетне тачке горњег лука кобилице, помоћу шаблона за лук исцртаћете горњи лук и турпијом обликовати овај лук. Тако добијате следећи облик:

18kobLuk3

 

 

19kobLuk4

 

20kobLuk5

 
Помоћу шаблона за лук одређујемо положај жлебова за жице. По потгреби користимо лупу. Јесте, и она није била у алатима.  

 

21kobLuk6

 

 

22kobLuk7

 
Жлебове за жице Г, Д и А урезујемо игличастом турпијом. Специјалном турпијицом или ножем урезујемо жлеб жице Е. Постављамо кобилицу, жице монтирамо и меримо висину жица изнад тастијере.  

 

23kobLuk8

 

24kobLuk9

 
Можда сте ви геније, али немогуће је из прве погодити положај горњег лука. Зато овде радим другу итерацију. Обратите пажњу на две линијице испод жица Е и Г. Оне означавају нови лук.  Ево новог лука кога ћемо обликовати турпијом.  

 

25kobLuk10

 26kobLuk11  
Још једна итерација за лук.  Ево зашто је било потребно у мом случају урадити три итерације горњег лука: погледајте како је положај жица прецизно усаглашен са шаблоном, и у сваком случају жице су савршено прецизно монтиране симетрично на кобилици.

Од тога како ово урадите зависиће ваше свирање помоћу ове кобилице.

 

 

27kobPrednjaStrGornja

Рендање горње предње стране кобилице.

   

 

Процена квалитета звука

Процена тона са уметничке стране је једна ствар, а процена тона са конструкцијске стране је сасвим друга. Ако нисте радили померање звучног стубића, скоро је извесно да не умете да процените квалитет звука инструмента са конструкцијске стране. Процена квалитета оваквог тона захтева извесно искуство и личну субјективну оцену. Како је реч о субјективном систему процене, најбоље што вам могу рећи је да понудим пример сопствене оцене како би сте сами могли да установите сопствени систем оцене квалитета.

Мутан тон је мумлајући. Ако је на свим жицама онда је начињена тежа грешка у постављању инструмента. Мутан тон је апсолутно неприхватљив на свим, чак и на школским инструментима.

Сиви тон је у главном везан за жице А и Д. Овај тон је неубедљив, помало пригушен. Вероватно је реч о слабљењу вишег спектра звучних фреквенција на дотичним жицама.

Висок тон се односи на доминацију Е и А жице. Инструмент са високом тоном је неуједначен у корист Е и А регистра.

Звоњење се типично односи на Е и А жицу. Ово је био случај мог инструмента. Ово звоњење можда може у неком периоду да изазове оштећење слуха извођача.

Дубок тон је неприродна дубина тона пре свега на доњим жицама, а у тежим случајевима лошег подешавања може бити на свим жицама. Дубок тон се у почетку док немате искуства може лако заменити за нијансиран, богат тон, пре свега на Г и Д жицама, што је озбиљна грешка у процени. 

Метални тон среће се на већини инструмената, чак и врло квалитетним. Метални тон типично постоји на сваком инструменту са јаком пројекцијом тона. Дакле ако инсистирате на најјачој снази инструмента, скоро је сигурно да ћете морати да прихватите извесну количину металног звука, пре свега на горњим жицама. Како лично не волим метални тон, подешавањем сам урадио појачање звучне снаге инструмента до оног максимума који још увек не производи метални тон.

Брзина одзива наравно није врста тона, али је везана за сваки тон који произведете. Веома је битно, посебно за солистички инструмент да ова брзина одзива не падне испод неке прихватљиве. Генерално рекао бих да постављање инструмента са отвореним и јаким тоном води и бржем одзиву тако подешеног инструмента.

Вучје завијање (волф) је веома лоша специјална мана понеког инструмента. Ако је присутан налази се типично на нижим жицама, али искусни мајстори кажу да може бити на било којој жици. Вучји тон је кад повучете гудалом неки одређени тон добијате нестабилан тоне сличан  мумлању. За разлику од мутног тона горе описаног, ово мумлање је на одређеном тону, или врло узаном опсегу тонова. Некад се може смењивати са нормалним тоном. Може бити узрокована и неадекватним подешавањем, форсирањем звучног стубића у превише натегнути положај.

Пуцање тона је такође врло лоша особину неких инструмената, који могу бити и скупи инструменти. То је ситуација да кад радите фортисимо на типично Е жици, са максимално снажним реално могућим акцентом у репертоару, чујете крчање. То је знак да је инструмент испао из опсега. Претпостављам да такав инструмент не би требало купити и нисам уверен да је реално очекивати да га звучним стубићем можете исправити без губитака перформанси инструмента.

Као што видите, скоро је немогуће да ће мајстор за поправку виолине учинити напор да испуни све ваше захтеве. Мајстор нема појма какву брзину одзива ви желите, колико је за вас прихватљив метални тон, шта желите у свим аспектима вашег инструмента. Огромна већина мајстора не зна да свира уопште или веома мало, па не уме да тестира финије аспекте резултата подешавања и лако пропушта да открије специфичне мане инструмента, као нпр завијање или пуцање тона. И у том погледу је лично подешавање инструмента и учење овог поступка је од непроцењиве важности. 

Оно што сте научили у овом поглављу, применићете у следећем кораку, а то је постављање звучног стубића.

 

Основна метода за звучни стубић

stubicKoor 

 

 

 

Звучни стубић је као што знате критичан део за подешавање. Од свих променљивих делова тон виолине највише зависи од звучног стубића. Позиција звучног стубића мери се од десног стопала кобилице у равни горње плоче инструмента.Х и Y координате односе се на одстојање обима стубића од десног палца кобилице. Стране кобилице одређујемо са позиције извођача. 

 stubicPolozaj

 

 

 

 

 

 Црвеном бојом на слици приказан је оригинални положај стубића који сте затекли у свом инструменту, и то је положај А. Означићете у унутрашњости виолине кроз Ф прорез тај положај на доњом плочи инструмента. Овај положај биће основа за померање вашег стубића, типично 1-3мм у било коју од 4 стране.

Положаји изван положаја А су на слици приказани са великим размаком због видљивости. Међутим, у пракси сви ови положаји се преклапају и разликују од положаја А тек за неки милиметар!

Кад сте означили положај стубића, запишите опис тона који добијатеу позицији А. Потом следи учење како се стубић вади и како се поставља у инструменту. На Интернету имате велики број видео презентација како се то ради. Требаће вам извесна вежба за ово. 

 

 

01stubicOrig

 

 

 

Ви ћете прво извадити оригинални стубић и проверити његов квалитет. Након корекције оригиналног стубића, поставићете стубић редом у положај АД и АГ, записујући какав тон добијате у сваком од ових положаја. Tиме сте одрадили линију А стубића. 

02stubicPocetakRada

 

 

 

 

Прављење нових стубића мораћете такође да усвојите. На слици је приказан почетак прављења новог стубића, поред је оригинални стубић. Д означава доњи део будућег стубића. Цртица означава правац пружања влакана у стубићу и та цртица је паралелна са Y осом.

 

 

stubici

 

 

 

 

 

За сваку линију правићете засебан стубић: за линију А можете користи оригинални стубић ако је био прихватљив, за линију Б нов стубић и за линију Ц нов стубић. Пример како то изгледа је моја колекција стубића.

Када сте за сваку позицију (најмање 9) записали какву тоналну слику добијате, одлучујете да ли ћете проширити слику додавањем нове позиције или новог стубића. Када сте добили потребан списак одабирате најповољнију комбинацију и ту радите завршно постављање стубића. 

После тога уживате у тону, наравно.

 

Подешавање чивија

Подешавање чивија је описано на сајту мајстора Давиде Сора у одељку Pegs. 

За чивије морате усагласити оштрицу резача са развртачем. Тек тада можете користити резач.

Код чивија је проблем што рупе већ постоје на кутији за чивије. Ви морате прво измерити постојеће рупе, и тада у најмањој могућој мери развртачем проширити постојеће рупе. Типичан резач за виолинске чивије има највећу ширину 8,0мм, а ви већ имате рупе димензије 7 до 8 милиметара, и овде се свака десетинка милиметра рачуна. Ваше нове чивије имају димензију око 7,5мм. Ако купите дебље чивије, треба да знате да резач може да реже до 1мм већу чивију од максималног свог промера (8,0мм). Ако је чивија дебља од 9,0мм испод огрлице чивије, резач неће моћи да реже до огрлице чивије (огрлица су два танка прстенчића испод главе чивије). 

28civije1   29civije2

 

Намештање чивија је битно, јер се рупе у кутији за чивије током времена искриве, па постојеће чивије не леже добро у њима. Најбоље је дакле заменити старе чивије новима и све урадити како занат налаже. Друго, чивије су увод у следећи корак, који омогућава да ставите  дрвени кордар са минималним бројем фајнштимера уместо металног кордара. Без нових подешених чивија дрвени кордар би морао да има већи број фајнштимера на себи, и тиме би се тон веома покварио металним звуком.

Постављање кордара

У трагању за квалитетним звуком, као што знате, дрвени кордар има јасну и доказану предност у већини случајева над металним кордаром. Ако толеришете метални звук и трагате за апсолутном снагом, можда ћете игнорисати ову тачку, али за највећи број извођача то није тако.

Поента у стављању дрвеног кордара састоји се у томе да сајлу кордара скратите на апсолутни минимум који омогућава његову монтажу. Продужавање сајле кордара утиче на квалитет тона. 

Принцеза

 

Неподешена виолина:   
Подешена виолина:

 

zavrsnica

 

 22.1.2023

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Europe, Belgrade