Славиша Нешић

 

Реч је дакле, о малом столарском столу. 

Анализа проблема – зашто баш овакво решење?

Постоје читаве књиге о изради столарских столова, постоје решења која се вековима користе, постоје столарске радионице у којима сам видео праве столарске столове у употреби, постоји Интернет са бројним шемама столова и прецизним упутствима за израду... Све је то лепо, али моја радионица је једна собица у којој осим стола морам и ја да станем, па још алати, па још полице, па још и обрадак. А сви препоручени столови су тако масивни, пре свега – велики. Као да су дакле, сва решења радних столова прилагођена великим радионицама, што и није чудо јер су и плоче и даске по својој величини такве да траже и велики сто. О сиротим уради сам приученим мајсторима који раде у гаражама и малим собама као што је моја наравно нико није водио рачуна. Комерцијални мали столови за аматере постоје али сви имају обично мање од 70кг, и одговарају дечјим пројектима у школи или изради лаких макета. Већ на први поглед види се да је стабилност ових малих комерцијалних столова кратког века. Куповина половних столова не долази у обзир јер су они велики, како рекосмо. Ево вам илустрације онога што сам говорио, уз мало шале:

Ово нећемо да правимо - шарено, лепо упаковано, и – слабо и веома лепршаво. Сјајан сто који игра балет, фали само сукњица. Куповна стега, где је набавити? Куповни точкови, врло практични али се код нас не могу набавити. Погледајте танане дрвене ножице овог стола, као ноге у пилета.	Ни ово нећемо да правимо - мали сто који покушава да надокнади своју слабост ојачавањем фиокама. Куповна стега, дали ћемо је наручити из иностранства? Замислите тек да се сваког дана сагињете да вадите неку алатку из свих тих фиока. Као прво не бих се ни сетио у којој ми је фиоци шта. Али још горе: оде кичма!

И тако сам се одлучио на израду сопственог малог стола. Ту сам коначно закључио зашто су комерцијална решења малих столова неупотребљива: сва су комерцијална решења малих столова настала на основу смањења неког од стандардних великих столарских столова. Међутим резултат који се добије јесте радни сто мале тежине, нестабилан и слабашан. Тако следи важан закључак због кога и пишем овако дугачак увод.

 Наиме прави столарски сто је традиционално узан (до 70цм типичне ширине), али је зато дугачак (типично 2,1– 2,5м) и рађен од масивног дрвета, са огромним ногарима. Као такав он је проверено стабилан јер му је тежина изнад неке критичне тежине неопходне за столарски рад а положај тежишта прихватљив. Кад такав сто умањите, то ћете урадити скраћивањем његове дужине. Е ту настаје проблем: због овог скраћења и исте мале ширине, ако задржите исти материјал (дрво) и већину осталих пропорција,  сто неизбежно пада испод прихватљиве тежине и биће нестабилан. Рачунице и примери из праксе показују да овакав сто једноставно мора бити лак и климав. Још горе од тога, због умањења стола умањују се и многи попречни пресеци, што значи да сто временом постаје све слабији. Овакав сто предодређен је, другим речима, да током времена све више појачава вибрације и тако буде све мање користан. Просто не могу а да не дам илустративан пример стола сјајне шведске фирме Сјоебергс на слици десно: укупна дужина му је 2,52м, ширина само 60цм, а тежина му је “на жилет” подешена на 141кг, на граници за удобан рад. Као да су се плашили да неки грам више додају. Е сад замислите да овај сто од 2,52 м морате да скратите (наравно по дужини) на рецимо ону коју ја имам, око 1,5м. Квиз  питање: колико би тежио овакав умањени сто и које су последице овог умањења?

Искусни столари су у пракси одавно препознали овај проблем и понудили помоћна решења која “пије воду док мајстори оду” тј док се не прода производ: додавање попречних и унакрсних ојачања испод стола, прикивање стола за под, гурање стола уз зид и прикивање на њега, и коначно уградња великог броја фиока испод стола као што показује моја, мислим поучна илустрација. Циљ свих тих перипетија јесте двојак: очајнички покушај да се увећа тежина малог стола и да се бар мало ојача и као такав прода на аматерском тржишту са бомбастим насловима (“Метов чудовишни сто”). Оваквим решењима ја сам био незадовољан и пред вама је једно друго решење.

Конструкција

Конструкција Дизајном и конструкцијом приказаним у наставку ове приче решио сам проблем стабилног и функционалног радног стола у малој радионици - соби. Уместо дрвене основе применио сам основу израђену од металних профила као на слици. Тежину сам регулисао испуном ових профила бетоном, а ви се можете определити и за песак. Укупна дужина плоче је само 1,35м без стега. Ви ћете наравно одабрати ону дужину која одговара вашем простору, али ћете наравно морати да прилагодите и остале димензије стола у том случају. Гвожђе са бетоном многоструко је јаче и теже од дрвета. На овај начин тежина стола повећала се на око 160кг. Само тежиште овог стола је знатно ниже него код дрвеног стола, и за разлику од малог дрвеног, стабилан је као "црна земља". Ради лакшег премештања по радионици инсталирао сам му и точкове на које се, по потреби, може подићи. Сто је, сада већ, у употреби неких годину дана и не могу да опишем колико сам задовољан његовом функционалношћу и стабилношћу.  

Основа радног стола

Метална основа – употребио сам челичне кутије 60x80мм, дебљине зида 3 мм. Ово неће да „мрда“ а испод се добија користан простор за одлагање.

Спуштање тежишта и повећавање саме тежине – бетон у цев. Једноставно и јефтино решење. Али пре испуне профила размислите о предлогу: избушите прво рупе на четри горња профилна носача плоче стола за будуће шрафове за везу плоче стола са металном основом, па тек онда пуните бетоном ове профиле. Када бетон очврсне, уместо скупих бургија за метал и бетон можете радити јевтинијим бургијама за бетон. Кад сте избушили профиле бургијама за метал, па испунили бетоном, па онда избушили бургијама за бетон, можете профиле заварити у целину.

У целом овом пројекту ја сам неке закључке извео током рада, неке кроз експерименте и неке кроз расклапања и поновна склапања како би се добило боље решење. Прилично мучан и дуготрајан поступак, па зато не замерите што су из тог разлога хронологије неких операција необичне. Тако сам неке профиле морао чак и да просецам да бих њих испунио бетоном јер се испоставило да шупљи профили нису били довољне тежине за начин рада који ми одговара, што се и види на горњој слици управо где показује стрелица са текстом “филлед wитх цонцрете”, где се види просечен део профила. Вама ће бити значајно лакше јер ћете моћи да искористе ова моја искуства и да правовремено напуните профиле испуном уместо да их накнадно пуните. Препоручујем ако усвојите моју или сличну димензију стола да испуните бетоном најмање 4 најдужа хоризонтална профила, опционо два доња краћа, а ја сам се определио да испуним сва четри краћа хоризонтална профила. Ово вероватно зависи од робустног рада који планирате, димензије обрадака, па чак и телесне тежине и снаге: човек који је слабе грађе и ради лакше дрвене послове вероватно неће имати потребе да пуни све профиле које сам ја пунио. Мислим да преко овога што сам ја урадио не треба ићи, јер ћете вероватно имати претежак сто који ће само превише оптерећивати точкове и постављање стола на њих. Остатак челичне конструкције тј њене унутрашњости (горње секције) испунио сам пур пеном да би се добро апсорбовао звук.

На фотографији се види и точак – ово је међутим била прва верзија која се мени у пракси није показала адекватном. Нисам могао ни да набавим точак са металном основом доброг квалитета, итд. Зато не саветујем ову израду, већ молим погледајте друго извођење којим сам заменио ово, а то је извођење са “колицима” које је приказано на другим сликама и које “ферцера”.

Покретни део стеге

Хронолошки, након израде основне металне конструкције радио сам, помало невероватно, покретни део дрвене стеге који је дрвени квадар од ламелираних талпи и кроз коју пролазе две навојне шипке фи=20мм фиксиране са једне и са друге стране матицама са подлошкама. Ове навојне шипке биће наши клизачи по којима ће покретни делови стеге да се крећу у носачу стеге који тек треба да израдимо. Занимљиво је да навојна шипка сасвим лепо клизи упркос навојима; ипак можете благо та их превучете турпијом да се оштри врхови навоја изгубе, а да се пречник шипке не смањи нарочито. Разлог зашто сам у том моменту радио покретну дрвену стегу је тај што сам помоћу ње проверавао паралелност конструкције носача стеге и наравно паралелност њених навојних шипки приликом конструкције носача стеге. Понуде „правих“ стега за радне столове по интеренту показале су се прилично скупим (и далеким). Дакле, морао је да их замјени „мој начин“ - помоћу Ф-стега које трговци у радњама знају и као "столарске". Главни атрибут класичних стега на радном столу су њихове велике чељусти. Ту су се појавила два проблема – имао сам меко дрво као један проблем, и требало је направити неке клизаче за овако велике чељусти. Проблем меког дрвета је врло успешно решен већ помињаним платном и епоксидном смолом а за клизаче сам заварио две цеви на носећу конструкцију у које улазе шипке са навојима причвршћене за чељуст стеге. Како све то изгледа може се видети на наредним фотографијама.

		Као први корак, Ф-стеги сам брусилицом уклонио граничник на крају шипке како бих могао да скинем покретну чељуст уклањањем граничника. Шипка Ф-стеге се с унутрашње стране стола провуче кроз рупу у металној конструкцији (не мора се скидати непокретна чељуст стеге).
		Лева слика показује како је изгледала прва верзија бочне стеге – имала је само једну Ф-стегу. Касније сам десној стези додао још једну Ф-стегу с леве стране која се чак може увлачити у сто, како пролазећи око ивице не бих закачио метал стеге кад не радим са бочном стегом.
Предња и бочна стега се лако и брзо демонтирају ако пожелим да умањим димензију стола још више, као што се види на доњој слици. Тако у мој завршној верзији стола, предња стега има једну Ф-стегу, а десна која је мало већа од предње има чак 2 Ф-стеге за феноменалан притисак. У раду стеге такорећи једнопотезно стегну или отпусте обрадак, нема обртања ручице. Овакву функционалност имају по далеко већој цени и габаритима само прилично скупе стеге, колико сам видео.
Завршни исглед предње стеге	Коначни изглед бочне стеге. Лепотица, зар не? 7 језика говори.

  

Носачи стеге

Раде се укупно два носача стеге у металу, истих димензија и принципа рада: један предњи и један с десне стране. Бочни носач је мало дужи од предњег ако пожелите мало захтевније радове тј велики притисак. Носач стеге сам замислио као један обрнути Т елемент кога сам израдио од краћег и дужег комада металног профила и заварио у целину, затим две цеви фи=20мм дужине 500мм свака, и само још један раван метални профил (“флах”) . Да, то је цео носач стеге, његову цену можете израчунати у поређењу са неким професионалним. На следећој десној слици види се тај обрнути Т елемент, у чијој дужој страни сам избушио бургијама и изгладио турпијом подужни процеп кроз који пролази шипка Ф-стеге. Стега, с које сам скинуо покретну чељуст провуче се са унутрашње стране док не легне на Т елемент. Заваривање иде редом: прво се Т профил завари на два места – за ногу стола и изнад за горњи хоризонтални дугачки профил. Друго: провуку се шипке и заваре на Т елемент. Треће: завари се раван профил на једну и другу шипку унутар конструкције стола као одстојник шипки. На крају сам заварио непокретну чељуст Ф-стеге за Т профил.

 

поглед на носач стеге из перспективе задње стране стола	поглед на носач са предње стране. У средини видљив Т-елемент

Претходни поступак је ваљда први критични део конструкције. Пре свега морате обезбедити потпуну паралелност шипки јер кроз њих пролазе навојне шипке на којима стоји дрвена, права столарска стега, она коју правимо. Непаралелне шипке онемогућиће ће или отежати правилан ход наше стеге, што никако не желимо. Исто се може рећи и за паралелни процеп Т елемента, кроз кога мора такође паралелно шипкама да прође полуга Ф-стеге. Осим тога, шипке морају бити и прецизно под 90 степени на чеону раван стола (раван предње дрвене “кецеље” стола), јер ће иначе циљна стега бити искривљна у односу на кецељу па ћете себе веома мрзети када покушате да до краја затворите стегу кад урадите сто. Приликом заваривања прво “пецкате” тј правите што мањи спој, док нисте осигурали савршен положај елемената носача стеге и тек тада радите потпуно заваривање. Будите спремни да ово размонтирате брусилицом ако нисте урадили како треба, јер иначе цео поступак израде носача стеге и самих стега може бити обесмишљен.

У претходном поступку израде носача стеге, ја сам одмах заварио непокретну чељуст Ф-стеге за конструкцију, и како сам то урадио, тако сам се одмах и покајао. Као и разне друге идеје тако ми се и ова појавила током израде стола, али за ову Ф-стегу је стигла мало закаснело. Како сам дуго подешавао прецизну позицију профила, нисам желео да то размонтирам, па је тако моја прва стега настала са фиксираном Ф-стегом. Међутим, вама предлажем да не заварујете ову стегу већ да примените метод који сам ја касније описао са покретном Ф-стегом и применио на бочној стеги. Оваквом израдом, пошто из стола вири полуга Ф-стеге кад ове стеге не користите, ви је једноставно увучете унутра! Тако добијете оно што мислим ни једна професионална стега вероватно нема – не само муњевито фиксирање и ослобађање обрадка, већ и увлачење целе Ф-стеге унутар стола да вам не сметају ако то пожелите!

Фарбање металне основе

 Ако нисте, скините рђу са металне конструкције, и офарбајте је, сад је добра прилика.

Увлачење Ф-стеге

Оба носача стеге су била првобитно испланирана само са по једном Ф-стегом, па су Т елементи имали само један прорез за по једну Ф-стегу. Касније ми је дошла идеја да десну већу стегу опремим додатном Ф-стегом, јер она по величини иначе одговара за овако нешто. Ову стегу сам опремио додатном Ф-стегом која може да се увлачи и извлачи (није заварена), а фиксирао сам је једним осигурачем (код мене је то обичан ексер) који пролази кроз стегу и кроз за то додату и заварену плочицу. Наравно на вама је како ћете извести фиксирање, то је више ствар маште. Главна ствар је да оваква моја Ф-стега, лоцирана на самом крају стола где се пролази, може да се увуче унутра, а кад је активирам ја је извучем и осигурачем фиксирам њен положај.

	Ево како изгледа увлачење Ф-стеге. Кроз равну плочицу избушио сам рупу и исту такву рупу избушио у предњу десну ногу стола. Плочицу сам заварио за непокретну чељуст Ф-стеге. Овде се види како извлачим осигурач којим се ослобађа Ф-стега како би се увукла унутар стола.
	Увлачим Ф-стегу унутар стола. Пронађите ми једну профи-стегу која се увлачи сама у себе!
	Овде се види како изгледа бочна кецеља са одстрањеним покретним делом бочне стеге и спољном увученом Ф-стегом сасвим унутра, што наравно није неопходно, али да нисам заварио десну Ф-стегу и она би могла да се увуче слично као њен леви парњак и буквално добије “голи” сто без Ф-стега. Тако ако вам у малој радионици затреба места, једноставно и брзо можете скинути комплетне стеге, или се само одлучити да увучете Ф-стеге унутра! Мало ли је...?

 

 

Радна површина и непокретни дрвени део стега

Радна површина урађена је од меког дрвета (чамове талпе 80мм дебљине) па онда пресвучена стакленим платном које се користи за пловила. Разлог је једноставан: нисам имао тврдо дрво и био сам нестрпљив да почнем са израдом. Наравно, читаоцу саветујем да се ипак определи за тврдо дрво јер би то било свакако још јаче решење. Ја сам међутим стакленим платном постигао отпорност на киселине, мазива, воду и механичке ударце. Залепљено је епоксидном смолом. 

 

Детаљ израде радне плоче – корито за алат. Постојале су две опције: да ламелирам дрво у облику овог корита или да једну греду издубим. Одушевљен својим новим јевтиним длетима, одлучио сам се за ову другу опцију и корито одрадио тако што сам га прво нарецкао ручним циркуларом па онда длетом искуцао дрво ван.

	Корито издубљено. Срећа што је меко дрво, ваљда бих још радио да је тврдо!
	Радна површина спремна за бушење рупа и прекривање стакленим платном. Прва талпа је издубљена за корито, на њу је ламелирана следећа талпа, а на ову талпу још једна талпа. Ламелирање сам урадио типловима у некој необичној жељи да ми све буде супер чврсто, па макар и са меким дрветом. Међутим, због ширења дрвета, видим да се често не саветује израда стола типловима због могућег ширења-скупљања дрвета. Лепак за дрво иначе сам по себи веома је јак, знатно јачи од дрвета. Међутим ја сам свој сто прилично добро касније заштитио фирнајзом с доње и стакленим платном с горње стране, па не очекујем неку размену влаге између дрвета и околине, а самим тим ни кретање дрвета. Дакле, на вама је избор ком ће те се “царству приволети”, са или без типлова.

Радна плоча се састоји из три већ поменуте хоризонталне талпе и две вертикалне ламелиране групе. Биће мало јасније кад објасним редослед: када сам завршио ламелирање три талпе једну на другу, израдио сам прочеље и десни бок радне плоче, тзв “кецеље”. Кецеље сам израдио опет ламелирањем две талпе профилисане тако да омогуће пуно налегање покретних делова стега. 

Ту имате слободу да израдите кецеље како мислите да вам најбоље одговара, битно је наравно само да се оне што боље уклопе све заједно и са покретним деловима стега. Е сад ту следи други критични део конструкције. Овде морате опет испратити концепт веома прецизно: предња кецеља се намаже лепком (овде дефинитивно не саветујем типлове) натакне на предњи носач стеге (две шипке и полуга Ф-стеге) и стегне радним Ф-стегама или чиме год у ламинирану целину. Бочна кецеља се исто тако споји у ламинатну целину са десним прочељем горње плоче стоа, ја сам користио и гуртне за ауто са уметнутим бочним летвама да се то не би кривило, и коначно обе кецеље се притом међусобно спајају у споју, да га слободно назовем – ластин реп. Обратите пажњу на конструкцију ластиног репа на горњој слици, предња кецеља има клинове, а бочна има репове, што у преводу на српски значи да се држите тога и да то подразумева да прво монтирате предњу кецељу како је речено, па тек онда бочну, иначе ништа од посла!

У чему је ту проблем? Кратко речено имате оно о чему сам ја размишљао ништа мање од месец дана: механички спој дрвета и метала у 5 тачака: један спој предње дрвене кецеље на пару предњих металних шипки носача стеге, други спој бочне кецеље на металним шипкама бочног носача стеге, трећи дрвени спој две кецеље у виду ластиног репа, четврти спој је ламинатни спој предње кецеље са радном површином, и коначно пети спој је ламинатни спој бочне кецеље. Проблем за мене није у томе да се то споји, него да све то буде глатко повезано без процепа и кривљења, да се обе кецеље не само лепо уклопе у металне шипке носача стега које пролазе кроз њих, већ и у остатак ламината горње плоче који чека да се на њега уклопи ово чудо од компликације. Овако сам добио изузетно чврсту конструкцију, која је физички са обе стране чврсто натакнута на металну конструкцију, са веома јаким ластиним спојем везана на десној ивици стола у целину, и потом додатно причвршћена шрафовима. Јаче од тога ја стварно не могу да смислим, али уз цену компликованог извођења. Није лоше да осмислите и неку своју варијанту овога ако је лакша.

Рупе у столу и шрафови за фиксирање машина

Рупе у столу права су магија у којој ће сваки чаробњак да вам исприча своју причу зашто их је поставио ту где јесу. Ја нећу рећи ни реч, јер сам довољно био досадан. Можете погледати на првој слици локацију рупа на мом столу. Како год да их поставите, знајте да ће увек бити једна рупа која вам недостаје на неком месту (Славишин закон о рупама у столу).

Дубина рупа: треба да их урадите где год можете потпуно, дакле, бушите дрво потпуно, да би пиљевина могла да прође. Пречник рупе: предлажем вам 19мм. Тако ћете моћи, ако су вам аспирације велике, да упослите неки од англосаксонских помагала за столове ако то пожелите. Није безвезан савет, зар не?

А сада - загонетни шрафови! Пре покривања површине стакленим платном, пожелео сам да у столу имам могућност да пришрафим неку машину, јер многе машине (стона бушилица, носач брусилице, итд) имају доле рупе да се причврсте за основу. Стоне машине са знатним бројем обртаја играју по столу што може бити веома опасно. Зато сам пожелео да могу да их фиксирам шрафовима за сто. У ову сврху користио сам унит матице, којих има у радњама уз дрвна стоваришта или се продају уз столарске окове. Унит матица садржи цилиндар са урезаним навојима и још пераја-зарезе који спречавају обртање кад се једном утисне у дрво. Ја сам у ствари направио скривену унит-матицу тако што сам прво одсекао чеп од сличног комада дрвета, а онда сам у радној плочи стола направио плитку рупу која одговара овако изрезаном чепу. Потом сам на средини тако направљене рупе убушио рупу за цилиндар унит матице.

 

	Чеп, унит матица, рупа за чеп, рупа за цилиндар унит матице.
	Унит матица утиснута у дрво, около се намаже епоксидни лепак.
	Чеп залепљен преко унит матице и чврсто фиксиран епоксидом. Бомбона! Да не би остала рупа у столу, у унит матицу се зашрафи машински шраф који чека своју примену. Поред се види постоље једне машине са рупом у коју ће тај шраф да се ушрафи ако буде било потребе да се ова машина фиксира.

 

 

Облагање платном и епоксидном смолом

Ако вам се не свиђа идеја да целу површину стола прекривате платном или вам је то скупо онде где апсолутно препоручујем да га треба ставити је унутрашња површина стега, због знатног повећања трења а наравно и чврстине.

Поступак: Платно се разапне и рецимо учврсти тракама по ивици као што се види на слици. Епоксидни лепак је двокомпонентни и припрема се по упутству толико и толико делова једне компоненте на толико и толико делова друге компоненте, то пише на паковању; компоненте се помешају у некој посуди и четкицом коју жртвујемо за ту сврху наноси на разапето платно. Одабир епоксида: одабрати онај који ти даје до 45 минута времена за рад.

Важна ствар: пре разапињања платна прво нанети један слој припремљеног епоксидног лепка на дрво и сачекати да се осуши да би попунило поре и представљало основу. Ова опција је по мени ВЕОМА ПРЕПОРУЧЉИВА и не би је требало заобићи. Касније неупоредиво олакшава рад и даје много бољи квалитет. Проблем је међутим што су платно и лепак релативно скупи па се стипса као ја није од почетка испрсила да то уради на свим деловима стола. То сам платио лошијим извођењем на неким местима (мали набори).

Још неки детаљи израде: Кантицу са измешаним лепком нагнмо и сипамо да направимо барицу рецимо 6-10цм у пречнику, па четкицом проширујемо ту барицу около. При томе платно постаје мекано и прозирно. Онда у непосредном суседству сипамо следећу барицу и понавлајмо тако до краја.

Важно: Немојте снажно притискати четкицом, јер је натопљено платно постало растегљиво и грубим притискањем оштетићујемо влакна.

Платно тј смесу пално-смола никако не шмирглати док се не осуши потпуно. Ја сам на површини направио неколико ружних мрља јер сам то покушао.

Проблем углова: израда на равној површини гарантујем да ће вам успети по горњем правилу. Проблем је међутим на угловима, ГДЕ НИСАМ УРАДИО НАЈБОЉЕ тј имам неке преклопе који нису најбоље успели. То је разлог што не желим да људима саветујем оно што нисам ни сам довољно савладао, мислим да не би било коректно с моје стране. Савети на Интернету, иако сам их се држао, нису били довољни да прелом под 90 степени и углове изведем беспрекорно. Срећом то није толико било важно за мој сто.

На крају скалпелом, пре но што се платно стегло потпуно, просеците места за рупе у горњој плочи стола, стегама и кецељама – оне су лепо видљиве кроз платно.

Точкови

Точкови су прво били монтирани на шарке како се види на једној од ранијих слика, али како рекох раније ово се код мог експериментисања није показало као довољно добро решење. Точкови су имали слабу основу, заваривање је ту тренутно прогоревало основу, а бушење шрафова на рубу профила није овде најмудрије решење. Било како било, ако ви успете, свака част, а ја сам прешао на друго решење које користи “колица”.

Колица како их ја зовем, направљена су као дрвени Л профил од два парчета летве (једино тврдо дрво примењено у овом пројекту, буково, спојено типловима, шта бих ја без типлова). Ето и то мало са туђег отпада је послужило да се на њега монтирају точкови, а колица се повежу шаркама са металном основом, и то је то. Ручно подигнете једну страну стола а ногом се мало помогне обртање колица и сто се нађе на точковима. У косо избушену рупу на дну сваког ногара се за сваки случај провуче осигурач који прође кроз ногар и уђе у дрвену основу блокирајући колица у затеченом положају. На овај начин сам обезбедио да се колица не заротирају уназад и сто спадне са колица током кретања. Овај прост систем, за неверовати, савршено ради. Кад демонтирате точкове извуку се осигурачи из једне половине ногара, подигне се та половина стола, а ногом истовремено помогне обртање колица. Можда није идеално, али уз мало праксе брзо и лако радите и јрупа за осигурач укосо кроз профил па кроз дрвена „колица“. Рупа за осигурач избушена је у дну ноге стола укосо кроз ногу и кроз дрвена „колица“:

Конац дело краси

 Фирнајзом офарбајте са више премаза доњи део (дрвене) плоче стола, да спречите неравномерно кретање дрвета. Да учиним бар један уступак естетици о којој пословично не водим рачуна, изрезао сам три парчета танког лима, у угловима им избушио рупе за мале шрафове, испрскао их црним спрејом и монтирао их на покретне делове стега на месту где покретна чељуст Ф-стеге долази у контакт са дрветом. Ако се гумирана капица Ф-стеге лепи за овај метал нанесите мало уља преко ове ваше естетике.

Напор за израду је за мене почетника био заиста велики, али сада мислим да је ово веома леп пројекат који ће вам кроз задовољство да радите на оваквом лепотану од стола, наравно кад га ви улепшате боље него што сам ја то урадио, исплатити сваку капљу зноја коју сте у њега уложили. Радни сто за радионицу се обично прави – за увек, за вас и за оне после вас, знане и незнане. Зато је можда лепо да то урадите најбоље што можете.

 

2013

---

Први додатак на радном столу био је клизач за циркулар. Како предња доња пречка стола спречава да се циркулар једноставно угура испод стола, направио сам од два дугачка клизача за фиоке клизећи носач за циркулар. Овај клизач је изнад доње пречке стола, тако да она не смета увлачењу и извлачењу циркулара. Ево како то изгледа:

Ипак, овим решењем нисам био задовољан, јер померање стола значи померање и циркулара, што је могуће али свакако сувишно и не нарочито елегантно решење. Зато сам се определио да доњу предњу пречку стола, која узрокује толику сметњу, једноставно уклоним брусилицом. Њено уклањање неће значајно умањити тежину стола. Клизачи се уклањају, а од панела који је носио циркулар направи се уз додатак 4 точкића покретна платформа за циркулар:

Тако се циркулар на платформи извлачи колико год је то потребно, па се по потреби откотрља на произвољно место, точкићи се закоче и циркулар користи. Након употребе враћа се испод стола. Такође ако се сто помера, циркулар се извуче и откотрља да не смета, а сто се помери где треба.

---