Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Информатика / Превођење

Превођење информатичких текстова и софтвера

У једној од најбоље снабдевених радњи електронском опремом у улици Краља Милутина у Београду, налази се група продаваца који никада нису дочекали ни једног купца у радњи са "Добар дан" нити га испратили са "До виђења". Ова уобичајена слика српске културе употпуњена је коментаром који је један од тих продаваца испричао са подругљивим смешком - Чуо сам да на босанској телевизији они преводе амерички филм са "Мерхаба" кад Џон Вејн уђе у просторију.

У Србији је преводилачка делатност била у вишедеценијском опадању. Свој најнижи ниво превођење је вероватно достигло током деведесетих година, делећи судбину културе и привреде.

Пропадање преводилачке делатности у Србији неодвојиво је повезано за пропадање српског језика, српске културе и српског писма. Због огромне димензије проблема превођења овај чланак се бави само неким мањим напоменама у вези са преводом софтвера.

 

Стање превођења информатике

И сада се живо сећам колико сам се немоћно и збуњено осетио када је требало да преведем прве дуже информатичке текстове са енглеског на српски језик. Након скоро четврт века рада у информатичкој струци и небројене енглеске литературе и практичне употребе инжењерских термина из разноврсних области електротехнике и информатике, очекивао сам много лакши посао.

Међутим, када сам се реално сусрео са информатичким текстовима намењеним не само стручној него и широј публици, видело се колико је посао превода информатичких термина заметан. Моје знање дубинске употребе и смисла термина, било је без лажне скромности, далеко изнад уобичајеног нивоа преводиоца општег усмерења, мени је заправо сметало да олако прихватим уобичајене преводе.

Информатичар са практичним искуством најчешће не познаје довољно језик ни преводилачке смернице да би исправно преводио. Са друге стране, преводилац по професији не зна стварно значење нити употребу стручних информатичких термина, не зна везу између њих, не зна генезу термина нити историјске промене његовог значења, не зна суптилне разлике у употреби једног истог термина у различитим контекстима и различитим временским тренуцима.

Имајући ово у виду, практични информатичар са осећајем за језик је далеко ближи квалитетном превођењу него преводилац по професији. Ипак, практичара од успеха у превођењу одваја просто непознавање смерница доброг превођења, искуство у превођењу, осећај и знање за границу шта се сме и може а шта не.

Превођење информатике је једна од бројних специјалистичких делатности превођења. Преводилац без обзира на своју општу преводилачку стручност представља такорећи почетника у преводилачком послу ако није специјализовао конкретну стручну област коју преводи.

Занимљиво је да многи преводиоци из пуке бахатости тј недовољног искуства себи дају за право да раде превођење стручне информатичке литературе или говора а да не познају информатичку област. На пример, пре више година присуствовао сам рекламирању неких највећих светски познатих информатичких фирми. На скупу је преводила жена преводилац, која је врло уверено и ауторитативно, дречећим гласом преводила говорни енглески језик. На опште изненађење скупа, који је већином познавао енглески и био упознат са информатиком, госпођа преводилац је све речи преводила буквално и без разумевања информатичке области. Овакво превођење је толико ометало публику да су слушаоци почели гласно да исправљају превођење и тако су наставили у скоро свакој реченици до краја скупа.

Осим потпуног аматеризма у говорном превођењу, било је много примера невероватне преводилачке некултуре у превођењу информатичке литературе. Ако се добро сећам негде до средине деведесетих, превођење информатичке литературе радили су информатичари, углавном универзитетски професори. Овај ниво превођења, на жалост, обављен је изузетно нестручно. Иако су многи професори имали висока техничка знања њихов ниво српске језичке културе и познавање преводилачке делатности био је забрињавајуће низак. Уместо да се консултују са стручњацима и барем усагласе терминологију, српска сујета чинила је своје: професори су преводили како су знали и умели, а то подразумева врло лоше превођење.

Да ли би неко данас могао да разлучи шта је то на пример "нескривена ултрабрза меморија"? Или каква је то "реверзибилно програмирана полупостојана меморија? Овде се наравно ради о лаичком покушају аматера-професора да без детаљних консултација и усаглашавања термина маштовито лупета. Овакви случајеви били су правило а бројне српске књиге биле су скоро неупотребљиве за читаоце.

Тек другом половином 1990-тих ако се добро сећам, појавила су се издања Микрокњиге, у којима сам први пут видео стручно и конзистентно превођење информатичке области. Овај лингвистички подвиг фирме Микрокњига протекао је неприметно у сенци тешке економске кризе и свеопштег пропадања српског језика.

 

Мини речник за енглеско - српске преводе информатичких текстова

Свакоме ко преводи софтвер, од велике је помоћи мали приручан речник основних информатичких термина. У жељи да помогнем почетницима у овом послу (међу којима сам и сам), саставио сам мини-речник основних информатичких термина. Ове термине сам одредио на основу различитих критеријума који следе у наставку текста.

Мини речник по мом разумевању садржи најчешће и најзначајније речи за превод информатичких текстова. Речник сам конструисао и прилагодио за директно превођење софтвера, мада је незаменљив и за друге информатичке текстове опште намене. Почетнику препоручујем да меморише сваки термин и да га доследно примењује.

Речник је заснован на следећим изворима: српски превод неког Microsoft Windows, "Речник компујутерских термина" - Вера Тасић и Иван Бауер Микрокњига, и на принципима које сам самоиницијативно поставио:

информатички мини речник (ексел формат)

Принципи превођења софтвера

У свом раду применио сам доње принципе превођења. Ови принципи се користе наизменично, покушавајући да задржимо дух српског језика онолико колико је то у овим отежаним условима могуће.

  1. Преведи да разумеју аматери и професионалци. Примери:
        shared=дељен;
        has to take focus=мора да постане текући (ово је један од примера који показује да је професионални преводилац немоћан да оствари квалитетан превод без исправке софтверског професионалца. Преводилац би се извесно наивно повео за преводом "мора да добије фокус", или можда чак дошао у искушење да каже "мора да се фокусира").
        cursor=показивач локације
        handler= процедура за обраду
  2. Не труди се да страну реч преведеш једном речју. Због систематског уништавања српског језика и културе данас уместо преводилачки осмишљених превода преовладавају фонолошки аматерски преводи (на пример срамотна реклама: "Најбољи оутлит у Србији" на аутобусима). Док се ситуација не реши повољније, не бежати од више-појмовних превода. Примери:
        disconnect=прекини везу
        broadcast=неусмерена емисија
        non-null column = колона са забраном нул вредности
  3. назив стране фирме и софтверске апликације пише се у оригиналу. Пример:
        Microsoft Windows XP
  4. Тежити да:
        именицом означиш приказ податка (нпр именица у пољу ознаке тј лабеле дијалог прозора)
        глаголом означиш радњу, активност, енергију (нпр глагол у називу дугмета у дијалог прозору)
        глаголском именицом означиш трајање радње (нпр у извештајима).
    Примери:
            remove (у дугмету)=уклони
            remove (у пољу ознаке дијалога тј лабели, или у показатељу напредовања)=уклањање
            register font
    (осим у дугмету)=регистровање фонта
            rolling back
    (у извештају прозора)=враћање у старо стање
            Configure SQL Connection
    (у наслову дијалога за унос података)=конфигурисање SQL везе
            SQL Connection Configuration
    (у наслову дијалога са списком)=конфигурација SQL везе

  5. Тешко преводљив сада и касније, уско стручан термин остави у оригиналу или преведи фонолошки. Пример:
        applet=аплет
        URL= URL
        URI = URI 
  6. Пременуј уместо реименуј. Реименовањем означавам буквално подржавање енглеског језика у фонолошком превођењу, као нпр. argument=аргумент. Преименовањем означавам сваки превод који енглеску реч преводи на српски начин, ближе духу и смислу српског језика, без обзира да ли је реч о фонолошком или семантичком преводу, нпр authentication=идентификација уместо аутентификација.
  7. Генитив страног облика прави са цртицом: Explorer-a
  8. Преведи потпуно: GoTo=Иди на... уместо само Иди
  9. Не остављај придев без именице: Favorities="Омиљене локације" уместо Омиљено
  10. Реч која је дубоко ушла у употребу преведи фонетски: web=веб. Оваквих речи је у постојећим преводима највише због опште друштвене небриге и уништавања српске културе и ово је нажалост омиљена лењост многих модерних преводилаца.
  11. У дугмету дијалог прозора чешће користи императив него глаголску именицу. Види тачку 4.
  12. Не прихватај пренаглашену љубазност ("please press the button"). Честа употреба глагола молим ("please") и слично била би пренаглашена у српском језику, па га не мораш користити. Такође рачунарски програм у већини случајева не може да се извршава ако се не испоштује процедура рада с њим, па је императив више примерен раду на рачунару него придворнички назови-про-европски начин комуницирања. Персирање је потребно али само у извештајима и дужим реченицама, не у кратким изразима као што су на пример дугмад у дијалогу. Императив у дугмету треба схватити као команду РАЧУНАРУ а не човеку. Рачунару не треба персирати!
  13. Везу на веб локацију можеш почети са: На .... Нпр На http://hotmail.com Овакав поступак је бољи од пуког навођења http://hotmail.com, јер аматерима и професионалцима олакшава разликовање веб указивача који ће га одвести на другу веб локацију од истицања текста бојом који има само улогу истицања.

Правило три понављања

Основни проблем преводилачке делатности у Србији исти је за професионалне преводиоце као и за лаике у превођењу. Проблем који осећају Срби је тешкоћа да уопште покушају са преводом стране речи кад је тако лако прихватити страну реч или ону реч коју понуди улица. Невероватна лењост када је у питању сопствена култура и сопствени национални идентитет имају поред осталих и још једну последицу у Србији: културно дивљаштво.

Некритичко прихватање свега и свачега у превођењу ишло је руку под руку са прихватањем нове наказне уличне граматике: ногица уместо ножица, "ве - ме -а" уместо "ве - ем - а" за Војномедицинску академију, школица уместо школа, клинцеза уместо девојчица, ортак уместо друг или пријатељ, списатељ уместо књижевник, итд. Дегенерисане уличне и глобалистичке конструкције, често лишене не само лепоте него и оригиналног смисла, потисле су вековно неговане речи лепог српског језика.

Али да се опет вратимо на превођење: све што је потребно уму преплављеном поплавом културног језичког шунда, јесте правило три понављања: добро осмислити превод, проверити га са свих страна и на сваки начин, и када смо сигурни у његов квалитет, поновити га бар три пута у писаној и говорној пракси. Надаље све иде природно, и тај термин остаје у нашој употреби.

 

Закључак

Иако подвиг фирме Микро књига није био нарочито запажен, горњи текст је мој скроман допринос теми превођења на примеру стручне литературе из области софтвера. Наравно да би текст могао да се исправи и побољша када би било заинтересованих Срба да пруже једни другима руку и подршку, али док се то не деси у далеком 31. веку боље је и овако. У српском културном и другом замешатељству и поплави шунда и некултуре, чак и овакав аматерски допринос бољи је од јалове критике и одсуства било каквих преводилачких смерница који би се дали широј заједници и учили у школи.

 

9.1.2010

 

Attachments:
Download this file (mojITrecnik.xls)речник[Мини информатички речник]70 kB
Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: