Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Информатика / Мајкрософт

МАЈКРО$ОФТ - СУМРАК РАЧУНАРСКЕ ИНДУСТРИЈЕ

Овај документ је лични став аутора и као такав не одражава став ни једне одређене организације. Иако је чланак давно писан, практично ништа суштински се није променило.

Мајкрософт тржиште


Тржиште рачунара се глобално дели на три сегмента:

  • тржиште десктоп рачунара; на овом сегменту тржишта доминира Мајкрософт.
  • тржиште минирачунара; оквирно се може рећи ако купите рачунар чија је цена рецимо од 15.000$ до 700.000$ тада припадате овом сегменту тржишта.
  • тржиште маинфраме рачунара; ово су рачунари са ценом оквирно преко 700.000$.

Људима често није познато да Мајкрософт доминира само на најнижем сегменту рачунарског тржишта - десктоп тржишту. Десктоп рачунари су најјефтинији рачунарски производи али имају најшири број корисника. Такође, десктоп тржиште је најбрже променљиво и пружа највише радних места у рачунарској индустрији. Управо из тих разлога је овај сегмент рачунарске индустрије врло важан за светску економију. Колико год волите или не подносите рачунаре, морате признати да су они присутни свуда око нас на послу и у нашим домовима.


Овај чланак је кратка прича о последицама пословне политике компаније Мајкрософт и његовог монополског положаја на тржишту. Поједини економски стручњаци дефинишу монопол као онај део индустрије где мање од 5 великих компанија контролишу више од 40% тог тржишта при цему једна од тих компанија поседује више од 12% тржишта. Како би смо онда назвали 1 (једну) велику компанију која држи 95% тржишта?


Дакле Мајкрософт доминира на рачунарском тржишту. Зар то није добро?

Мајкрософт доминација добра је само за власнике Мајкрософта и његове раднике. А да ли је добро за милијарде преосталих људи просудите сами из следећег текста.

 

Прва последица монопола: скупоћа


Да ли је Мајкрософт скуп за цео свет? Очевидно је да ако сте једни произвођач у индустрији онда можете подизати цене до оног нивоа од кога ваш профит почне да опада. Када не постоји конкуренција (као у случају Мајкрософт компаније) цене су значајно више него у случају када постоји довољан број конкурената. Озбиљне економске анализе у САД показују да монопол увећава цене у просеку за 30% тј 700 милиона долара годишње.


Шта ове цифре значе за мале земље као што је Југославија? У јулу 1998 када пишем овај текст софтверски пакет Мајкрософт Office 97 Serbian стаје 347$. Ако претпоставимо да 200.000 рачунарских корисника у Југославији купи овај релативно базични софтвер са 30% попуста, Југославија ће уштедети 20,8 милиона долара само на овом производу. Из овог примера може се наслутити колико Мајкрософт монопол кошта људску заједницу у целини.

 

Шта се десило са пређашњим фирмама на тржишту десктоп рачунара?


У суштини на овом тржишту нема других фирми осим Мајкрософта. Раније фирме су или уништене, или их је Мајкрософт купио, или су се повукле са тржишта покушавајући да се баве другим пословима. Последњи случај десио се фирми Борланд Инк.; овој фирми цењеној по квалитетним и флексибилним софтверским пакетима и несумњивом квалитету њених производа ова репутација није помогла да преживи на десктоп тржишту под Мајкрософт монополом. Квалитет производа који нека фирма успева да постигне на тршту десктоп рачунара практично није више важан фактор успеха на овом тржишту.


Колико људи је изгубило посао због ове ситуације широм света је неизвесно питање, али је број изгубљених радних места свакако врло велики. Новоотворена радна места због "нових" Мајкрософт производа или "нових" Мајкрософт "технологија" занемарљива су по броју и само доприносе још већој зависности од ове монополистичке компаније.

 

Која је највећа претња Мајкрософт компаније


Према трврдњама економских стручњака, монопол на неком тржишту води ка високим ценама за потрошаче, узрокује мањак иновација и повећава неједнакост у приходима и богатству са свим последицама које из тога произилазе. Међутим, монопол пре свега доводи до протеривања осталих конкурената са тржишта и губитак посла за можда милионе људи широм света.


Неретко се заборавља да живимо у доба нове технолошке ере. Информационо доба је почело и свет је много више повезан него раније. Економски проблем Мајкрософт монопола тиче се свих нас јер смо њиме сви погођени директно или индиректно.


Продужавање Мајкрософт монопола значи да око 40.000 радника Мајкрософт компаније заједно са 100 преузетих америчких компанија и мрежа Мајкрософт трговачких представника мозе да живи и производи софтвер за десктоп рачунаре, док остатак од око 20 милиона фирми из САД и све друге земље у свету са свим светским компанијама не могу да нађу посла у овој индустрији због потпуног монопола Мајкрософт компаније.

 

Због чега нико не улази на Мајкрософт тржиште?


Једноставно због тога што Мајкрософт континуирано користи читав спектар монополистицких техника како би спровео своју доминацију:

Kористи Windows оперативни систем за поробљавање свих испоручилаца десктоп рачунара.
Краћи преглед десктоп испоруцилаца у САД (David Chun, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.) показао је да је изразита већина главних снабдевача десктоп рачунара у овој земљи морала да прихвати уговор са Мајкрософт компанијом која их обавезује на ексклузивну продају искључиво Мајкрософт производа на њиховим рачунарима и без иједног другог конкурентског производа. То значи да ни произвођац рачунара ни купац немају слободан избор било ког другог оперативног система (чак и IBM продаје свој OS/2 као опцију уз обавезну уградњу Мајкрософт Виндоуз 95).

Употреба Windows оперативног система за директну продају осталог Мајкрософт софтвера.
Неки од највећих произвођаца десктоп хардвера (Компак, Микрон компјутерс, Геитвеј) покушали су да замене Мајкрософт Интернет Експлорер на својим рачунарима, али Мајкрософт им је запретио да ово не раде јер ће им у противном поништити дозволу за Виндоуз, који је практицно једини оперативни систем на тржишту десктоп рачунара.
напад на конкуренте са затвореним стандардима.

Када Мајкрософт нуди свој Интернет Експлорер пружаоцима Интернет услуга од њих се очекује да прихвате следећу клаузулу:
Примена (и где је изводљиво реклама) најмање једне напредне особености Интернет Експлорер 4 (нпр Channel webcast optimization via a CDF file, Dynamic HTML, или NetShow content) на фирминој интернет страници са производима.
Ово значи да Мајкрософт покушава да протежира специјалне стандарде за Интернет заједницу тако да производи конкурената не могу да читају информације и на тај начин натера све кориснике да примене Мајкрософт производ.Очигледно Мајкрософт се нимало не брине за потребе корисника и важност усагласавања стандарда.

Даје технички сумњиве информације о својим производима и стандардима.
Већина Мајкрософт производа се приказује као "нова технологија" или "револуционарна". Они имају бомбасте наслове и замагљене описе са циљем да начине утисак да се ради о потпуно новом производу. За многе познаваоце области истина о Мајкрософт иновацијама је много приземнија: неки практично индентични производи добијају нове називе неколико пута, скоро сви значајни Мајкрософт производи и стандарди у стварности су развијени од стране других/купљених компанија и обично са малим, очекиваним, а негде и погоршаним изменама постојећих стандарда од којих неки постоје и користе се деценијама. Суштинска сврха стандарда је да уједине људе који их користе - не да их раздвоје и донесу профит само једном произвођачу.


Мајкрософт купује друге компаније када прерасту у опасне конкуренте


Са становишта спречавања монопола ово је врло лоше јер Мајкрософт империја уништава конкуренцију и онда неометано подиже цене и смањује запосленост.
Мајкрософт подржава слабе конкуренте да би умањио притисак америчких анти-монополских закона
Недавно је Мајкрософт инвестирао 150 милиона долара у Епл компјутер, јединог преосталог конкурента на десктоп тржишту. Ова инвестиција је усмерена на продужетак зивота последњег преживелог конкурента и олакшава притисак америчког правосуђа на Мајкрософт у вези монопола тржишта. Ова инвестиција додатно осигурава коначну контролу Мајкрософт компаније над тврдокорним конкурентом.

 

Коме је дозвољено да креира професионалне Мајкрософт виндоуз програме?


По Мајкрософту ово зависи од тога из које сте земље. Професионални Мајкрософт софтвер продаван у Америци или Канади има следећу налепницу: "Само за дистрибуцију у Америци и Канади". Овај развојни софтвер није ни у каквој вези са националном безбедношћу ове две земље. На овај начин Мајкрософт врши поделу својих купаца по националној основи и изричито забрањује да најважнији развојни софтвер пређе границу северно-америчког континента. Ако узмемо у обзир да је Мајкрософт једина компанија која покрива основни софтвер за десктоп рачунаре тада можемо разумети димензију људске сегрегације коју спроводи ова компанија.

 


Колико су ваши подаци сигурни са Мајкрософтом - од Мајкрософта?


Током приближно три године употребе претходног Мајкрософт производа Windows 95 појавили су се бројни извештаји о сумњивом понашању овог производа. Један од врло озбиљних и добро документованих извештаја односи се на регистрацију Windows 95 преко Мајкрософт мреже. Према овом извештају, за време Мајкрософт регистрације ваш рачунар се детално претражује такође на постојање различитог не-Мајкрософт софтвера као сто су Borland C++, Delphi, American On-line, CompuServe, Prodigy, Corel Draw, Clipper, Aldus Pagemaker, Harvard Graphics, Lotus Notes, и бројни други конкурентски производи. Подаци о конкурентским производима које сте инсталирали на свом рачунару, уз могуће друге податке са вашег рачунара по избору компаније Мајкрософт, прикупљају се и шаљу у Мајкрософт центар заједно са регистрационим подацима.

 

Мајкрософт не брине много о квалитету својих производа


У већини случајева, Мајкрософт није покушавао да се такмичи квалитетом са конкуренцијом, већ је покушавао да их купи, или је обарао цене (такозвана предаторска техника снижавања цена и губљења новца само да би се уништио економски слабији конкурент). Тешко да се можемо сетити неког случаја да је Мајкрософт доминирао тржиштем чистом предносцу квалитета и ничим другим до квалитета. Сви корисници рачунара су одлично упознати са ноторним "плавим екраном смрти" у свим постојећим и претходним Мајкрософт виндоуз оперативним системима, након кога често морате да реформатирате ваш хард диск, инсталирате цео оперативни систем од почетка и реинсталирате комплетан апликативни софтвер поново! Само једно поређење са "правим" оперативним системима: Juniks (Unix) оперативни систем извршава се на једноставним 486 рачунарима који опслуже и до 50 (педесет) корисника а раде без и једног непланираног обарања, а са обученим администратором обично раде исто тако до краја свог техничког радног века.Ово је основна чињеница о правим оперативним системима и "предностима" које је Мајкрософт компанија донела свима нама за 17 година развоја софтвера за десктоп рачунаре.

 


Закључак


Звер је међу нама - Мајкрософт монопол. На појединачним десктоп рачунарима ми немамо други избор него да употребимо Мајкрософт виндоуз производе. Али водимо рачуна о врло озбиљној опасности коју Мајкрософт представља за све нас. Први спасоносни корак је обично сазнање, па је и сврха овог документа управо то - да пронесе поруку о истини. Ако је то постигнуто овај документ је послужио својој сврси.


Референце
ANTITRUST LAW & ECONOMICS REVIEW / ANTITRUST OVERVIEW- Charles E. Mueller
A NetAction White Paper [http://www.netaction.org]
Where do you want to go today? - Randy Kaphing
Required to buy Majkrosoft Windows - David Chun
Inside the Windows 95 Registration Wizard - Andrew Schulman Senior Editor, O'Reilly & Associates


07.08.1999.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: