Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Електроника / Топљиви осигурачи

 

Електроника/ Увод у примену топљивих осигурачаtopOsig Prvi

Област о којој је реч веома је широка и текст не покрива све аспекте заштите нити све карактеристике топљивих осигурача. У овом тексту изложићемо само неке од принципа  употребе топљивих осигурача на примерима једноставнијих облика заштите термичких релеја, аутоматских прекидача и електромотора.
 

Вреде ли чему уџбеници?

Док универзитетски уџбеници из енергетике пливају у теоријама, овде ћемо се позабавити оним што се у уџбеницима не налази. Писци уџбеника као да се плаше да изложе на пример једну овако лепу и практичну област другима да не би неко нешто и схватио. Ова поразна чињеница претераног одвајања теоријског и практичног знања доводи до тога да млади инжењери чак и не знају како изгледају поједине електронске компоненте по завршетку студија, а још мање како се оне користе.
Сујета а вероватно и недовољно знање аутора разних универзитетских уџбеника иде дотле да аутори у великој већини не наводе чак ни називе техничких стандарда за области које описују. О иностраним терминима који би морали да буду у загради поред српског термина да и не говоримо. На тај начин уџбеници нису инжењерско штиво већ више личе на неуспели покушај научног рада. Док је у иностраним уџбеницима најосновнији ред навођење референци, литературе за проширење сазнавања предметне области, као и списак техничких стандарда које треба повезати са текстом уџбеника, за наше српске писце назови-уџбеника у Србији то је у највећем броју случајева само непотребна и сувишна тематика којој веома ретко ако уопште прибегавају.
На овај начин читалац српских научно-фантастичних уџбеника има занемарљиве шансе да правилно усвоји стручно знање у предметним областима.

Неколико важних напомена - безбедност

topOsig foteljaИако се због ограничења простора текст не бави применом осигурача на дистрибутивним линијама тј заштитом каблова, овде је једноставно немогуће прескочити тему безбедности.

Oд свих пожара узрокованих због електричних уређаја и инсталација, по америчким статистикама њих 6% отпада на оне узроковане осигурачима и другим заштитним елементима. Ако вам се заштитни елементи активирају нпр једном у пар месеци, ово је довољно озбиљан знак да предузмете детаљнију проверу своје инсталације. У најједноставнијем случају може се десити да само треба да замените ваше старе заштитне елементе новима и наравно проверите да ли је замена решила проблем.

Осим наведеног знака има и других: треперење светла или његово благо смањење па враћање на нормалу; пуцкетање или зујање у прекидачима; промена боје пластике прекидача; мирис паљевине киселине је типичан за електричне пожаре; ма и најмањи осећај струје кад наслоните руку на малтер зида. 

Читалац треба да примети да електрични заштитни уређаји у пракси не пружају апсолутну заштиту. Рецимо лучно пражњење које се дешава паралелно са потрошачем увећава струју па доводи до прегоревања осигурача на дистрибутивној линији, али лук који се десио серијски са осигурачем смањује струју па осигурач неће реаговати у том случају а серијски лук може да изазове пожар. Пожари услед електричног узрока настају као: лучно пражњење, услед унутрашњег загревања или је узроковано спољашњим загревањем.

Елекрични лук се превасходно јавља на проводницима у близини пламена зато што пламен прави јонизовани ваздух, и струја јонова изнад разводне табле на пример може да направи лучно пражњење које опет додатно јонизује ваздух и шири пожар даље. Електрични лук може да се јави услед лучног пробијања изолације. Лучни пробој изолације заснован је на угљенисању (карбонизацији) изолационог материјала између каблова. Лабораторијска испитавања показују да влага са загађивачима узрокује промене изолатора у електричном пољу, и као крајњи резултат прави се угљенична проводна стаза по којој се јавља електрични лук. Испитивања су показала да у присуству јаког ел. поља већ при 160°Ц услед лука пали се ПВЦ пластика!topOsig pozar

Веома интензивно унутрашње загревање може да се јави на пример при струји оптерећења 3-7 пута већој од номиналне али наши осигурачи на дистрибутивној грани су зато и стављени да спрече ову појаву. Међутим код продужних каблова експериментом је установљено да је довољно неколико пута уврнути кабл и прекрити га рецимо термоизолационом крпом да у појединим случајевима дође до недозвољеног прегревања каблова! Као део правилно изведене електроинсталације, одређује се најтоплија тачка кабла уочавањем изолационих места око каблова и уводи корекциони коефицијенат за каблове који на крају рачуна дају кабл правилно одређеног струјног капацитета; на крају овог стандардног рачуна добија се тип и димензија кабла кога треба положити, врста полагања и правилно димензионисан тип и димензија осигурача. Довољно је изменити услове полагања каблова да потпуно исправну кућну инсталацију преведемо у неисправну; на пример ако оптерећену и лошије изведену кућну електроинсталацију оптеретимо додатно увођењем термичке изолације зидова ради уштеде енергије у свом дому, можемо изазвати унутрашње прегревање и пожар.

Номинална струја топљивог осигурача

Номинална струја In осигурача је она која се под дефинисаним условима, а пре свега температури  и напону одржава неограничено дуго. Номинални напон је максимални напон отвореног кола, за који се гарантује дефинисано прекидање струје са коначним гашењем лука. Наравно да осигурач можете користи и на корисничким напонима мањим од номиналног напона осигурача.

Номинална струја осигурача опада са порастом температуре. Водите рачуна о томе када бирате осигурач, јер ће са повећањем температуре непосредно око осигурача он раније прекинути струјно коло. То значи да ће I-t карактеристика осигурача (видети следеће поглавље) бити померена улево. Процените стога максималну температуру амбијента у близини осигурача и погледајте у карактеристикама произвођача колико је то померање.

Топљиви осигурач - I-t карактеристика

Осигурач има I-t карактеристику која показује границу његовог рада без прекидања струјног кола. На графикону topOsig karдесно имамо карактеристике једне фамилије осигурача.
Апсциса (хоризонтална оса) приказује ефективну вредност струјног импулса у умношцима номиналне струје осигурача In у логаритамској размери, а ордината приказује време трајања тог струјног импулса у секундама, такође у логаритамској размери.

Црне стрелице означавају опсег у коме се налазе осигурачи са номиналном струјом до 800мА, а беле стрелице се односе на осигураче чија је номинална струја до 25А.

На пример за осигурач од 1А гледамо беле стрелице, па рецимо за импулс ефективне вредности 3 пута номинална струја тј 3А имамо могући опсег времена струјног импулса који прегорева наш осигурач између 0,08 и 4сек.

Треба разумети да произвођач одређује тип карактеристике: неки произвођачи уместо карактеристике фамилије дају прецизније карактеристике за сваки осигурач тј номиналну вредност струје понаособ, што може бити корисно кад хоћемо да обавимо прецизнији рачун.

Режим рада топљивог сигурача

Када рачунамо струјне импулсе чија је ефективна вредност већа од номиналне струје осигурача In али блиска њеној вредности (нпр 2, 3, 4 пута већа од In) онда наш осигурач ради у режиму преоптерећења. Када радимо у областима око 8,9,10 или више пута већим од  In онда осигурач ради у режиму кратког споја.

Док је већина осигурача намењена за рад у тзв целом подручју тј могу да раде и у једном и у другом режиму истовремено, постоје осигурачи намењени за заштиту превасходно мотора и који су предвиђени за рад само у режиму кратког споја. Прва група има у својој ознаци мало слово g, а друга група има ознаку која почиње малим словом а. У тексту о заштити електромотора ми ћемо користити осигурач типа g. Употреба осигурача типа a код електромотора би захтевала додатни елемент заштите па како овде разматрамо само топљиве осигураче као једини заштитни елемент нећемо се бавити применом осигурача типа а.

 

Који су брзи а који спори осигурачи

Брзина осигурача одређена је његовом реакцијом у режиму кратког споја. Стандарди често не помињу тачно који су осигурачи спори а који су брзи, већ се то у принципу оставља произвођачу. Ипак од овога има изузетака. Тако на пример стандард IEC 60127 у делу 4 посвећеном осигурачима који се монтирају на штампану плочу дефинише врло брзе FF осигураче, брзе F осигураче, споре T и врло споре TT осигураче; за њих респективно дефинише брзине при 10*In као <1мсек, 1-10 мсек, 10-100 мсек и 0,1-1 сек.

Стандард IEC 60127 који дефинише минијатурне осигураче у које спадају и стаклено-керамички не помиње брзину али бих за ове осигураче предложио оријентациону поделу при 10*In:  до 30мсек за брзе, до 100мсек за средње брзе, и до 300мсек за споре осигураче. Наравно ово је само моја оријентација коју читалац може да коригује.

Коначно Диазед осигурачи D типа, тако уобичајени у досадашњим кућним инсталацијама лепо се уклапају у горњу поделу брзине стаклених осигурача ако приметимо да је њихова брзина обрнуто пропорционална са величином In струје управо у опсегу 30мсек до 300мсек. Слично важи и за високоучинске осигураче.

Важно је приметити да брзи осигурачи имају релативно већу вредност нагиба њихове I-t карактеристике од спорих осигурача при истим осталим параметрима.

 

Брз осигурач ради као спор?

Имате осигураче од 1А, један брз а други спор. Ваш рачун показује да можете очекивати струјне импулсе ефективне вредности 2А непознатог трајања. Који ће од два осигурача брже да реагује на ове импулсе?

Како је брзина осигурача одређена у режиму кратког споја, бржи осигурач брже реагује при великим умношцима номиналне струје. Међутим како је 2А режим преоптерећења а не режим кратког споја, због већег нагиба криве брзог осигурача, ове две криве се секу између In и 10*In. To значи да је спор осигурач брз а брз спор у режиму преоптерећења.

Одговор је дакле: брже реагује спор осигурач.

 

Заштита термичког релеја

РtopOsig bimetalOsigецимо да имамоtopOsig bimetal термички релеј T9-211 од 10А чија је карактеристика на слици на десној страни. Потребно је заштитити овај релеј од прекомерних струја кратког споја.
Уочавамо одмах да је струјна граница релеја на 10 пута већој вредности његове номиналне струје, дакле 100А. Опредељујемо се зависно од конкретног случаја да ћемо ограничити рецимо струју релеја на максимално 7А у најнеповољнијем случају, дакле на 230мсек.
Сада бирамо осигурач који пролази кроз тачку (70А, 230мсек).
Рецимо определимо се за породицу минијатурних осигурача (стандард IEC 60127), подврста стакло-керамичких осигурача са карактеристикама као на слици на крајњој десној страни. Наш осигурач свакако има номиналну струју изнад номиналне струје биметала, иначе би се осигурач активирао пре биметала. Ако се сетимо раније наведене оријентације за време реакције ових осигурача, спори осигурачи имају тачку 10*In, 300мсек, а како је 10*In=70A, то би спор осигурач имао In=70A/10=7A, што је недопустиво мање од 10А термичког релеја, јасно је да нам у најмању руку треба средњи или брзи осигурач.
Покушавамо нпр са брзим осигурачем 12А чија је карактеристика на слици десно. Сводимо тачку 70А,230мсек на 70А/12А=5,8 дакле имамо реакцију осигурача у опсегу 20мсек до 300мсек, што се прилично добро уклапа у жељену I-t тачку. Дакле брзи осигурач 12А правилно штити наш релеј.

 

Заштита аутоматског прекидача topOsig autom

Аутоматски прекидач се популарно зове и аутоматски осигурач. Имамо рецимо аутоматски прекидач In=10А класе B као на слици десно. У случају кратког споја са веома ниском импедансом, могућ је импулс струје који ће оштетити сам аутоматски прекидач, па га је потребно заштити одговарајућим термичким осигурачем. Задатак: одредити адекватан топљиви осигурач.

Тумач на слици подсећа нас под тачком 4 да класа B осигурача о којој је реч има прекидну струју магнетног окидања између 3 и 5 пута номиналне струје In. Колено криве окидања овог осигурача, на горњем делу линије број 5 одговара импулсима струје од 6 секунди како је видљиво на графикону.
Из графикона изводимо следеће закључке.
Услов 1 за колено: треба нам осигурач који ће при ефективном импулсу струје 5*In дужине трајања 6 секунди остати неактиван како би његова I-t карактеристика обухватила колено наше криве.
Услов 2 за ограничење струје кроз прекидач:  I-t карактеристика осигурача треба да пресече карактеристку прекидача негде између 5*In и 50*In, дакле у опсегу од 50А до 500А.
Тако сад имамо две тачке које наш осигурач мора да topOsig cilOsigобухвати својом карактеристиком:
колено(50А,6сек) и струјно ограничење(100А,20мсек).
Како брзи осигурачи имају највећи успон I-t карактеристике, природно бирамо неки брзи осигурач категорије gG.
Рецимо да за почетак узмемо брзи осигурач In=10А и посматрамо карактеристику фамилије цилиндричних осигурача коју смо одабрали. Гледамо плаву средњу линију за gG осигураче. За осигурач 10А, услов обухватања колена аутоматског прекидача постаје 50А/10А=5 и време је 5сек, тј осигурач 50А држи до 5сек, а нама треба барем 6сек. Тако осигурач 10А отпада.
Покушајмо са осигурачем од 12А. Колено 50А,6сек преводимо у 50А/12А=4,2 што одговара времену 9сек, што би могло да одговара. С друге стране, потсетимо се критеријума промене номиналне струје осигуруча при повећању температуре. Увидом у криву уочавамо да при вишим температурама постоји могућност да крива осигурача пресече колено аутоматског прекидача. Из превентивних разлога зато одбацујемо осигурач 12А.
За осигурач 16А је 50А/16А=3,1 и време је око 60сек, што сасвим сигурно обухвата колено. Што се другог услова ограничења струје тиче 100А,20мсек: 100А/16А=6,25 што одговара времену 2сек, ово је можда у реду. Да одредимо пресечну струју приметимо на карактеристиц аутоматског прекидача да нас занима опсег трајања импулса од око 5-10мсек, што је на самом дну плаве криве рецимо око 30*16А=480А <500A, што таман задовољава, иако наш оптимистички критеријум 100А,20мсек није испуњен.
Дакле: бирамо осигурач да буде gG, 16А, цилиндричан.

Карактеристике електромотора значајне за његову заштиту

Пре свега да објаснимо да се овај текст не бави интегралном заштитом електромотора. Пуна заштита мотора се, бар када је реч о трофазним моторима и онима веће снаге боље ради комбинованим методама заштите који нису предмет овог чланка. Овде излажемо примену само топљивог осигурача за заштиту мотора јер нам је циљ да читалац усаврши своје разумевање овог заштитног елемента. Осим тога ово је важан део који ће нам указати на два веома важна закључка када је реч о примени топљивих осигурача и о томе ће бити речи у каснијем тексту.

 

topOsig MotorStruja vЕлектромотор приликом стартовања  пролази кроз три фазе рада. У првој фази кроз topOsig MotorZastita vнамотаје мотора тече ударна струја ефективне вредности Io. У другој фази тече струја блокираног ротора (енг. LRC = locked rotor current). У трећој фази кроз намотаје мотора тече номинална струја пуног оптерећења мотора (енг. FLA = full load amps). На дијаграму лево описно су представљене ове три фазе кроз које мотор пролази у стартовању.

За познавање рада мотора битно је и трајање ових фаза. Ударна струја Io.траје током једне полупериоде напона напајања тј 10мсек. LRC струја траје зависно од врсте и величине мотора; оријентационо речено LRC фаза траје од 100мсек у моторима са бржим залетом, преко 200-500мсек код условно речено неке средње категорије мотора, па до десетак секунди у случају мотора са знатно тежим залетом. И наравно, трећа фаза у стартовању мотора је постизање пуне номиналне струје мотора која у случају мотора намењеног континуалном раду (енг. continuous duty) траје од успостављања па неограничено.

Након овог уводног дела мораћемо да објаснимо и графикон десно јер је он од такође суштинске важности за заштиту: I-t карактеристика стартовања мотора.

Графикон заштите мотора који приказујем пример је иначе неисправне заштите једног високо ефикасног мотора. Уочимо на графикону линију FLA ("Motor full load current"). Ово је веома важна линија која описује све три фазе о којој смо говорили: у њеном најнижем делу видимо ударну струју Io, која прелази у другу фазу LRC, коју опет смењује фаза FLA. Површина десно од I-t криве мотора је струјна заштита изведена неким неодговарајућим моторним прекидачем или аутоматским осигурачем. Како год било, видимо да је колено криве мотора избегнуто, али до преклапања заштите са кривом мотора долази у фази ударне струје. Дакле мотор приликом стартовања може да активира заштиту и да се дакле не стартује уопште.

Уочимо и следећи детаљ: ударна струја није увек наведеног облика, већ је на слици приказан најгори случај. Најкраће речено, ми се можемо определити и да прихватимо неки овакав случај (благог) преклапања заштите, рачунајући да се он неће перманентно дешавати приликом стартовања мотора. Ипак, ово није право инжењерско решење и треба га избегавати у пракси.

 

Стандарди заштите електромотора и величине струја

Електромотори у употреби данас долазе из целог света и са свих континената: Европа, Америка, Азија... Најчешће ћемо се сусретати са америчким и европским стандардима. Остали стандарди су неретко директно преписани из ова два стандарда а то последњих година важи и за све домаће стандарде. У спецификацијама и на плочици мотора стоје некада и ознаке по оба стандарда: и европски и амерички. Зато је веома корисно познавати их.

Амерички стандард за електроинсталације NEC2014, колико ми је познато тренутно најновији, у секцији 430.32 дефинише заштиту електромотора од преоптерећења осигурачем или другим заштитним елементом, за случај електромотора јачег од 1КС и намењеног за континуални рад: номинална струја осигурача је до 15% изнад FLA струје нормално, а у случају мотора који по спецификацијама не допушта више од 40°Ц или има јачу струју од FLA (тзв сервисни фактор је изнад 1)  онда је до 25% изнад FLA. По овом стандарду, ако мотор нисмо успели да стартујемо, стандард ипак допушта да осигурач заменимо јачим све до 30% тј 40% од струје FLA, респективно.

Да разјаснимо сада тек неколико најосновнијих чињеница које практичари у раду са моторима морају неизоставно познавати, па их ваљда зато нигде и нема у српским уџбеницима. И по европским и по америчким стандардима снага мотора није електрична већ је реч о механичкој снази развијеној на ротору при FLA струји. Снага мотора изражава се у kW по европским стандардима, тј КS по америчким стандардима, 1КS=0,736kW. Ако kW ипак значи електричну снагу онда се то обавезно мора као такво и навести у спецификацијама. Ако ипак нисте сигурни да ли је реч о механичкој снази, израчунаћете електричну снагу мотора из FLA струје и одговарајућег номиналног напона: добијена електична снага је увек већа од механичке снаге за рецимо 20, 30, 40% на пример. На плочици мотора треба да стоји струја у амперима, и то је FLA струја.

Што се струје LRC тиче, удружење америчких произвођача издало је стандард NEMA где је у поглављу 430.7B направило поделу мотора по ефикасности при LRC струји. Они који су научени да баратају са степеном корисног дејства ту га неће видети, јер се ефикасност мотора појављује у виду опсега вредности које има количник улазне електричне снаге при закоченом ротору (стање LRC) и механичке снаге изражене у коњским снагама. Ево садржаја табеле ефикасности:

 слово (енг. Code Letter) А B C D E F
 kVA/ HP [ A / KS ]  0-3,14 3,15-3,54 3,55-3,99   4-4,49 4,5-4,99 5-5,59

 слово (енг. Code Letter) G  H J K L M
 kVA / HP [ A / KS ] 5,6-6,29 6,3-7,09 7,1-7,99 8-8,99 9-9,99 10-11,19

Кључна реч која се мора наћи по америчком стандарду на свим моторима произведеним од 1996 године до данас је дакле ознака "code" и слово поред њега. По горњој табели, дакле, ако рецимо на мотору снаге 3КС имате ознаку кода K, онда имамо опсег 8-8,99, узмемо рецимо средњу вредност као 8,5; при напону 400V имамо 400V*LRC/1000*sqrt(3) / HP = 8,5, дакле LRC = 36,8A, а то је већ добра полазна основа за рачунање нашег топљивог осигурача.

Остаје да откријемо још једну занимљивост, а то је величина ударне струје Io. Као што је речено, величина ове струје је различита зависно од тренутка укључења мотора али кад год се помиње увек се мисли у пракси и теорији на њену максималну величину тј на најнеповољнији случај за заштиту. Амерички стандард NEMA MG1 и ту нуди своје решење: он констатује да је струја Io на 25°Ц у опсегу од 1,8 до 2,8 пута већа од струје LRC. Потпуности ради, како би се избегла грешка, скренућу стрпљивом читаоцу овде пажњу на важне изузетке од овог правила: како амерички стандард ипак касни у односу на развој тзв високоефикасних мотора, за које опет имамо низ стандарда далеко изван теме овог чланка, потребно је разумети да постоје мотори за које је ударна струја Io 13 до 20 па и више пута већа од LRC.

Ова тема у ствари тек почиње овде, али ми ћемо бити принуђени да зауставимо уводно објашњење о заштити електромотора, јер смо прикупили довољно података да можемо да одредимо једноставнију заштиту.

Посебна поента овог излагања јесте да је читалац могао да уочи да у општем случају заштите топљивим осигурачем, иако наоко најједноставнијим елементом, морамо познавати читав низ стандарда, њихово мењање у времену, као и веома детаљно понашање уређаја који штитимо. Овде смо то надам се илустровали на примеру електромотора. Још једном важна напомена: овај чланак не може заменити потпунији уџбеник, а такође изложени подаци су тек најосновнији део потребан да топљивим осигурачем а не другим (и бољим) средствима која су ван теме овог чланка заштитимо електромотор.

 

И коначно: заштита електромотора

Имамо мотор познатих карактеристика; наш циљ је да како је већ објашњено помоћу topOsig siemensPlocicaподатака у спецификацијама и на плочици мотора, као и помоћу одговарајућих стандарда, да проценимо заштиту. На десној страни имамо пример једне моторне плочице са "двојезичким" спецификацијама, тј са подацима по америчком и по европском стандарду.

Прво мали пример читања неких основних параметара мотора с плочице. Рецимо да је мотор повезан у троугао, читамо са плочице линијску струју за везу у троугао као 32,0А. Мотор је трофазни па се снага рачуна по формули U*I*sqrt(3)*cos(fi) = 400V * 32,0A * 1,73 * 0,92 = 20,372kW. Степен корисног дејства нам већ пише али га можемо и проверити дељењем излазне механичке снаге 18,5kW са електричном снагом коју смо добили као 20,372kW и то је 90,8%, што се веома лепо уклапа у IE европску класу ефикасности која нам се већ налази на плочици мотора (90,9%).

Битно разјашњење: ефикасност коју смо прочитали или израчунали није ефикасност мотора у режиму LRC и не може се искористити за рачунање LRC зато што у LRC режиму ефикасност знатно опада због магнетног засићења.

Зато користимо правилан поступак погодан за овај случај: читамо из америчког стандарда с десне стране плочице кодно слово Ј, у таблици добијамо границе за LRC/HP, рачунамо средњу вредност ових крајњих граница и добијамо LRC/HP=7,5. Како је 18,5kW = 25,14KS, имамо LRC=25,14*7,5=189A. Бирамо струју Io рецимо 2,5 пута већу очекујући мотор веће ефикасности, тј 473А. Усвајамо нпр 300мсек за време трајања друге фазе старта мотора (трајање струје LRC).

Из ових података скицирамо карактеристику мотора и налазимо одговарајући тип осигурача. Применом стандарда NEC2014:430.32 формирамо почетну вредност за осигурач и покушавамо уклапање у скицирану I-t карактеристику мотора. Даљи рачун препустићемо читаоцу.

Наравно, ако на плочици немате кодно слово, предложени метод није могућ. У том случају примењују се другачије методе које су изван опсега овога чланка.

 

Закључак

Одабир топљивог осигурача, потпуно погрешно схваћеног као једноставног елемента, наилази на озбиљне проблеме у пракси не само код почетника већ и код инжењера. Због обима теме нисмо објаснили примене овог елемента у другим веома значајним ситуацијама и уређајима. У чланку смо само дотакли ову тему, али су видљиве општи предуслови одабира топљивог осигурача, бар када је реч о професионалној пракси:

  1. неопходно је савршено познавати критичне фазе рада штићеног уређаја. У нашим примерима то су били  стартовање уређаја или кратак спој. У општем случају то могу бити и неке фазе рада уређаја(на примеру електромотора то је нагла блокада ротора или неочекивани спољни нападни механички момент на осовину).
  2. неопходно је веома добро познавање стандарда који покривају дотичну врсту штићене опреме. Ово подразумева не само пуко познавање једне већ и различитих верзија истог стандарда, јер се они често мењају, a са њима и уређаји чију заштиту треба да спроведемо.
  3. неопходно је познавати класе штићене опреме, пре свега у односу на стандарде енергетске ефикасности.
  4. неопходно је знати не само домаћи већ и више страних стандарда.
  5. познавање врста, специфичности, могућности набавке у прихватљивом року различитих врста осигурача.

Да ли то неко рече на почетку: па шта ту има, то су обични топљиви осигурачи, само помножиш са 1,2...

 


 
Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: