Одабир резолуције и квалитета слике у дигиталном фотоапарату

- део 1: основно о резолуцији и њеном одабиру

У овом чланку одлучио сам да прикажем теоријску уснову за практичну набавку новог фотоапарата или правилно коришћење постојећег фотоапарата са становишта оштрине слике. Ниво и садржај текста је такав да може послужити и професионалцима и аматерима у фотографији. Сви приказани податаци су оригинални и за њихово навођење нисам користио ни један извор осим сопствених прорачуна.

Осетљивост ока

Око разликује око 12 тачака по милиметру, односно 6 линија по милиметру, тј 305 тачака по инчу. Наведена мера представља способност вида просечног ока на даљини јасног вида од 25цм.

Међутим, како се удаљавамо од одредишног медијума, потребно је да тачке буду увећане како би се могле видети са те даљине; потребна резолуција одредишног медијума дакле, смањује се са удаљеношћу посматрача (d) од одредишног медијума и износи 75 / d[m] [dpi]. Тако је еквивалентна резолуција ока на удаљености 25цм 300 тпи, али је на 1м она само 75 тпи.

Први корак у одабиру резолуције за нов фотоапарат

Одлучили сте да купите нов фотоапарат, новац је ту, али поред свих других параметара имате један од најосновнијих: која је минимална резолуција потребна за ваш нови апарат? Наравно ви увек можете да скупљате новац за највећи и наскупљи фотоапарат, али да ли је то заиста потребно? За већину људи а пре свега аматера скупо плаћена резолуција се једноставно не користи. Од чега онда она зависи?

Пре свега треба да уочите да сваки аматер или професионалац има свој дијапазон рада, и у томе се ни професионалци ни аматери у ствари не разликују. Краће речено: за шта сте уопште наменили свој фотоапарат? Колико често имате галеријско излагање својих радова или радите првенствено за свој кућни албум? Или можда 99% слика чувате и гледате на рачунару? Да ли пројектујете плакате и рекламе? Имате доста постобрада снимљеног материјала на рачунару? Снимате ли документацију фотоапаратом? На којим форматима излазних медијума радите? Наравно рећи ћете ви, ја хоћу све то. Ипак пракса каже да је то немогуће: нема никог ко се подједнако бави свим побројаним, а најчешће и у огромном броју професионалаца и аматера дијапазон рада му је тек неколико од побројаних типова делатности.

Дакле узмите се у памет и реално процените шта вам треба. У противном спремите се да платите астрономску цифру за ваш фотоапарат. А сада, ако сте пронашли сопствени реални дијапазон, да видимо први елемент резолуције - излазни медијум.

Величина и врста излазног медијума

Ако израђујете фотографије морате одредити највећу димензију папира са којим планирате да радите. Велика већина аматера никада неће направити фотографију већу од 13 х 18 цм. Зашто би онда бацали стотине евра за високу резолуцију?

Идемо одмах у средиште ствари и конкретан пример - погледајте следећу табелу:

Препоручујем да слику одштампате и држите је пред собом да би сте лакше пратили текст који је објашњава.

Прва лева колона (R[Mpx]) представља резолуцију вашег новог фотоапарата у милионима тачака.

Врста означена са "одредишни медијум" представља типичне одредишне медијуме које користите. Све једно је ако ваши одредични медијуми нису истоветни као ови наведени, пронађите сличне који вама најприближније одговарају. Ради оријентације испод ове врсте наведена је врста "дијагонала" која одговара дијагонали дотичног медијума, док је испод ње издвојена мања димензија одредишног медијума коју сам у својој таблици означио као к тј "к медијума [cm]". Црвеном бојом у врсти "одредишни медијум" означени су медијуми који су намењени уобичајеном посматрању.

Под уобичајеним посматрањем разумем следећу дефиницују: слике дијагонале до 25цм природно се гледају на даљини од 25цм без обзира на њихову величину; слике дијагонале веће од 25цм гледају се по галеријском принципу - тј на даљини дијагонале.

Осталим параметрима у табели вас тренутно нећу замарати. Употреба табеле следи.

Уочите неку зелено обојену ћелију табеле, рецимо ону која се налази на укрштању врсте са 5мегатачака, и колоне са одредишним медијумом 10х15 цм. Пошто је боја ћелије зелена, то је ознака да је дотична комбинација резолуције и медијума прихватљива за пуну уобичајену софтверску обраду. Ако уочите неку другу ћелију коју сам обојио жуто то значи да ће таква комбинација резолуције фотоапарата и таквог излазног медијума дати фотографију која није погоршала квалитет оригиналног снимка али је опсег софтверске обраде који је са њом допуштен без оштећења оштрине нешто ужи од уобичајеног (колико је ужи можете проценити на основу висине жуте колоне коју гледате и релативног положаја у њој ћелије коју гледате). И коначно сивом зоном означио сам резолуције и медијуме на којима је дошло до пада оштрине и на којима није препоручљива ни софтверска обрада без преке потребе.

Пример дијапазона: радите фотографије до 13х18цм, погледате табелу и одмах закључите да је довољан фотоапарат од 8 милиона тачака. Све преко тога је са становишта резолуције у већини случајева бацање новца.

Наравно, ви увек можете радити неадекватне софтверске постобраде које ће умањити резолуцију толико да вам ни најбољи фотоапарат на тржишту неће помоћи. Или, ако имате проблем да направите довољно оштру фотографију већ у апарату ви сте осудили и крајњи резултат да буде неоштар, без обзира како скупоцен апарат имате. Табела у ствари објашњава у којим случајевима и колико ће опасти оштрина ваше иначе квалитетне фотографије од момента када се она створи у фотоосетљивом елементу у апарату, прође обраду у апарату у моду највишег квалитета, и коначно се нађе одштампана на фотопапиру. Касније ћемо видети (у другом делу чланка) како резолуција опада кад у самом апарату одаберете мањи квалитет од максималног.

Приказ на монитору и приказ негалеријског типа

За разлику од папира или фотопапира, приказ на монитору је другачије природе и посматра се типично са даљине од 1м у случају рачунарског монитора. У горњој табели овај одредишни медијум наведен је у колони под називом "монитор", а за репер је узет монитор од 19инча, димензија слике 30х48цм и резолуције 85 тачака по инчу, што је мало више од минималне потребне за гледање на наведеној дистанци (75дпи на 1м).

У случају негалеријског типа гледалац ваше фотографије прилази близу (толико је одушевљен да не може бедник да се суздржи па примиче нос вашем ремек-делу не би ли уочио све непрецизности које сте направили). У табели сам такав случај спадала представио претпоследњом колоном која означава формат А4 фотографије којој се гледалац приближио на најкраће могуће растојање. Видљиво је да таква фотографија тражи далеко већу резолуцију од А4 формата при уобичајеном или галеријском гледању, што је логично.

Услови важења наше табеле

Наведена табела важи за бар минимално оштре фотографије у боји сликане фотоапаратом у коме сте одабрали максималну финоћу памћења слике, одабрали сте резолуцију по табели, и одабрали сте унапред одговарајући одредишни медијум за подношљиви ниво губитка оштрине. Цифре у табели показују завршну апсолутну математичку резолуцију одредишног медијума, док зелена, жута и сива боја показују коју комбинацију да одаберете да би вам фотографија и након софтверске обраде била још увек оштра као и на почетку.

Прву табелу прорачунао сам за апарате чији ЦЦД или други фотоосетљиви пријемник има однос 4:3, што је један од најчешћих односа; друге случајеве ћемо видети мало касније. За аматере да напоменем да је реч о односу страница ЦЦД-а вашег апарата и можете га наћи у спецификацијама вашег апарата или на Интернету. Такође табела је изведена за пренос слике из апарата на медијум по систему да дужа страница са ЦЦД-а се пресликава у целини на краћу страницу медијума, што је у табели означено као a->k.

Остали случајеви пресликавања

Након фотографисања, латентна слика на ЦЦД-у апарата обрађује се у апарату и сачува у неком формату, а потом се евентуално додатно обрађује на рачунару и преноси на одредишни медијум. У овом процесу пресликавање слике на одредишни медијум може се извести концепцијски на 3 нормална начина означена редом као a->k,b->k, a->g или b->g при чему су a и b дужа и краћа страница вашег ЦЦД-а, док су g и k дужа и шира страница одредишног медијума. Да бих помогао да то схватите, ево како то концепскијски изгледа на сликама:

Случај пресликавања b->g односи се на озбиљну погрешку у фотографској техници где аматер фотограф није уочио просторни распоред мотива па није окренуо апарат да дужом страном покрије критичан дужи део мотива који слика. Овај случај се дешава кад фотограф покушава да изведе максимално увећање лоше окренутог мотива. Одавде наравно излази основно правило резолуције у фототехници: дужом страницом апарата покривамо најдужи критични део мотива, а приликом израде слике на медијуму одлучујемо да ли користимо случај a->k или b->k. На овај начин имамо најбољу резолуцију завршног резултата и наравно слика буде опет окренута онако како желимо - портрет или пејзаж оријентација.

Слика са наше табеле односи се на први случај, дакле a->k. Потребне резолуције за уобичајено гледање завршног резултата са нормалном постобрадом су дакле при овом пресликавању: 1, 5, 8, 9 и 10. Овај низ чаробних цифара за уштеду новца и квалитетан рад може се направити и за остале случајеве пресликавања ЦЦД->медијум, као и за други типичан однос страница ЦЦД-а од 3:2. Да се читалац не мучи тумачећи појединачне табеле, ја сам сажео све резултате у прегледну табелу:

Неколико закључака

Сумарна табела резолуција вам омогућава да учините низ важних одлука:

• при куповини фотоапарата можете да одаберете његову резолуцију према својим реалним потребама;
• можете да закључите да ли да купите апарат са форматом 3:2 или са форматом 4:3, тј како да одаберете један од ова два током снимања ако ваш фотоапарат подржава оба формата;
• можете за познат одредишни медијум да уштедите простор на меморијској картици апарата одабиром одговарајуће резолуције;
• можете за познате услове гледања завршног резултата унапред одаберете најповољнију резолуцију и врсту пресликавања слике на тај медијум.
• из табеле произилази ништа мање него 5 фундаменталних правила фототехнике, бар кад је реч о резолуцији, и то су:

Е па - мало ли је?

И шлаг на торти

Као да последњи низ закључака није довољан, не желим да останем недоречен и наравно да ћу потврдити да одређена пресликавања дају известан проценат одредишног медијума непокривен (у доњој табели позитивне вредности), односно превазилазе одредишни медијум (негативне вредности у доњој табели). У погледу покривености одредишног медијума рекао бих да су формати 4:3 и 3:2 приближно равноправни:

То би овом приликом био мој скроман допринос теми.

За други део мог чланка остаје како се бирају параметри финоће записа и квалитета конкретног фотоапарата.

 12.3.2011.