Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Историја / Богаћење земаља: Северна Америка

Како су се неке земље кроз историју обогатиле

- чланак пети -

 

Ниједан чланак о богаћењу сигурно не би био потпун без осврта на богаћење Северне Америке. (по књизи Дејвида Лендиса)

 

Северна Америка - прича о богаћењу  

Током историје Америке, следећи фактори су били значајни за успон овог континента:

  • мноштво тржишно употребљивих природних ресурса у земљи. Овакав случај је дефинитивно постојао у Северној Америци. Да поменем само неке: изванредно погодна и разноврсна клима за кључне пољопривредне и индустријске производе (пре свега памук који је послужио као основа текстилне индустрије), рудно богатство, извори горива (петролеј), изванредно богатство хидроенергије.
  • природни пролази за комуникације на којима се лако праве путеви. Американци нису имали много непролазних планинских кланаца, великих река или прашума које би озбиљније угрозиле комуникације у земљи или знатно отежале изградњу путева.
  • скоро бесплатна земља и ретка радна снага узрокују високе плате најамне радне снаге на местима ретке насељености и велику усмереност на примену машина и проналазака.
  • дух индивидуализма, равноправности, конкуренције и борбености био је распростањен и много је допринео почетном развоју Америке. У односу на европске земље, у старој Америци није било никаквих значајних системских спутавања развоја, напротив.
  • машине које су долазиле из Енглеске и других европских земаља биле су ретке, и стари Американци су их врло брзо прилагодили и заменили својим решењима, својим машинама, прилагођеним америчком тржишту и америчким потребама.
    Ово је био један од разлога што су стари Американци врло лако прихватили индустријализацију, па су иако са закашњењем, до прве половине 20 века знатно превазишли Енглеску у националном бруто производу.
  • примена стандардизације у производњи. На пример у грађевинској индустрији масовно су прављени монтажни објекти са елементима стандардних димензија, који су се лако производили, склапали и расклапали; на овај начин је значајно убрзана и олакшана производња грађевинских елемената. Овакав начин стандардне производње је подстицајан за индустријализацију тј примену машина, а као принцип примењен је у свим привредним делатностима.
  • обиље дрвне грађе и других сировина омогућиле се да се производне технике често праве са расипањем материјала мада уз већу продуктивност. Док су европљани дуготрајно и цепидлачки усавршавали своје технике водећи рачуна о сваком драгоценом делу употребљене сировине, у Америци нису имали много оваквих проблема.
  • превазиђене производне технике у условима великог притиска околине у рекордном року су замењиване новим и погоднијим производним техникама.
  • америчко друштво и привреда су једну врсту предности и успеха користили као одскочну даску за следећу још бољу и успешнију.

  • Aмериканци су нагомилавали своје потенцијале (акумулација стандарда, акумулација искуства, акумулација знања, акумулација капитала aкумулација технологија итд).
  • Стари Американци су немилосрдно лагали, варали и истребљивали староседеоце америчког континента. Ово је већ образложено у ранијем тексту као једно од типичних понашања обогаћеног дела света.
  • Америка је постепено изградила систем потрошачког друштва и незасите потрошње. Иако је ово негативно деловало на људско психичко и физичко здравље, а такође и било поразно за читаву планету, као фактор богатства омогућило је дуготрајан замах економији.
  • Америка је организовала и све до 19 века широко користила робове.Kолико је ово значајно не треба ни говорити, и овај метод богаћења је већ анализиран раније у чланку.
    Колико су робовласнички односи били примењени у привреди старе Америке, говори и чињеница да су ови односи много дуже опстали у главама Американаца, и задржали се све до данашњих дана. Чак су се и робовласничке правне норме задржале су у америчким законима све до средине 20 века (нпр брак између супружника различите боје коже је био законом забрањен у неким америчким државама).

Шта је сасвим случајно заборавио харвардски професор

Прича о Америци необично подсећа на виц о Ивици и Марици. Наиме, Ивица се обогатио ненормално. Ево како он то описује: "Прво сам био убог да није имао пас зашта да ме уједе. Е онда сам нашао на улици једну испалу јабуку и продао је за 2 динара. Онда сам за те паре купио две јабуке и опет их продао по два динара комад. Онда сам за добијена 4 динара купио 4 јабуке и продао их опет по 2 динара комад. За добијених 8 динара купио сам 8 јабука и продао их опет по 2 динара и тако дошао до 16 динара. И тако је прошло првих година дана". Нестрпљива Марица ту упада у Ивицину причу и пита: "А шта је онда било?!" А Ивица ће: "Е, онда ми су ми јавили да ми је пребогати ујак из Америке умро и као једином наследнику оставио милион долара!"

Причица о Америци има исти завршетак као виц о Ивици и Марици. Занимљиво је да је у својој књизи о богаћењу нација, господин Д. Лендис иако двоструки професор са Харварда (историје и економије) случајно заборавио да у књизи од преко 600 страница помене како се (стварно) Америка обогатила у данашње време. Ти безначајни фактори које је овај заборавни професор сигурно сасвим ненамерно заборавио су следећи:

  • неком рат а неком брат. Први светски рат донео је огроман прилив средстава у Америку. Док је већи део света крварио, а стара Европа се гушила у пламену злочина и разања, нетакнута Америка је активирала своју привреду и у злату наплаћивала своје услуге од искрвављених земаља. Тако је Америка захваљујући пре свега Првом светском рату постала финансијски центар света и тиме преузела ову улогу од Велике Британије.
  • Други светски рат био је други огроман талас прилива светског капитала право у руке Америци.
  • пацовски канали. На крају Другог светског рата у Америку је стигао знатан број избеглица из врха нацистичке политичке, војне и интелектуалне структуре. Овај трансфер није био само пасиван прилив људи, већ је био организован од стране саме Америке уз великодушну подршку појединих свештених лица и неких цркава. Ови људи пренели су највиша научна знања и искуства нацистичке машинерије директно у Америку. Овде је реч такође и о знањима политичке и војне природе која су директно искоришћена у Америци. Оваква сазнања дала су Америци додатну предност у послератном периоду у односу на остатак света.
  • висок квалитет стране радне снаге: од свог постанка до данашњих дана Америка је прво неселективно а у последње време знатно селективније примамљивала изузетно високо квалификоване и способне стручњаке и талентоване људе из целог света. Скоро сва научна открића на тлу Америке оствариле су прва или друга генерација досељеника из разних делова света.
  • Америка је донела одлуку да крене у глобално освајање светског тржишта, земаља и свих светских ресурса, одричући се било каквих моралистичких ограда и игноришући норме међународног права. Немилосрдност и неморал у стицању богатства већ су били поменути у ранијем тексту.
Суштински, Америка је пример земље са највишим усмерењем на богаћење у модерном свету; она је учинила све на практичном и интелектуалном плану како би се обогатила, са свим последицама које из тога проистичу за њу и за цео свет.

 

Литература:

"Богатство и сиромаштво нација " - Дејвид Лендис, Стубови културе, 2004

13.5.2005.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: