Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Историја / Богаћење земаља: индустријска револуција

Како су се неке земље кроз историју обогатиле

- чланак четврти -

 

У четвртом чланку серије о богаћењу нација осврнућемо се на факторе богаћења земаља кроз индустријску револуцију. (по књизи Дејвида Лендиса)

 

Индустријска револуција

Дефинишимо револуцију као дубоку и далекосежну промену у некој сфери друштва која настаје акумулацијом, дакле сталним повећањем неких фактора и представља природан пробој заснован на овој акумулацији. Пример опште револуције је индустријска револуција која је настала као пробој наакумулираног знања, вештина и способности у Европи. Један од разлога зашто се индустријска револуција десила баш у Европи је управо гомилање знања које је много мање прекидано владарским забранама за разлику од Истока.

Неки аспекти богаћења у индустријској револуцији:

  • индустријска револуција је донела богатство једним народима, а сиромаштво другим народима. Генерално говорећи индустријска револуција је донела неизбежне промене и везана је за прерасподелу моћи. Револуција је по правилу велика прилика за богаћење коју ће неизбежно неки искористити, а неки не.

    Индустријска револуција је један од примера напредне револуције. Донела је замену људи машинама, применила нове изворе енергије (нпр нафту која се лакше могла користити у машинама уместо угља) и изазвала ланчану реакцију прављења све бољих, усавршенијих машина, које су опет биле комбиноване међусобно да би се направиле још боље и још усавршеније машине, и тако у недоглед.
  • кашњење у уласку у индустријску револуцију значило је и осиромашење. Она друштва која су била у прилици да рано уђу у индустријску револуцију, имала су одличну шансу за богаћење. Друштва која нису довољно рано ушла у индустријску револуцију, нису успела да остваре тако велику добит. Ова појава продубљивања јаза богатих и сиромашних у индустријској револуци природна је последица експанзивности оних који су правовременим уласком у индустријску револуцију развили производне снаге и заузели нова тржишта пре оних других који су каснили са оваквим променама.

 

Дугачка епизода: Велика Британија и ситна боранија

Важно је приметити да је индустријска револуција имала највећи одзив у Енглеској зато што су се управо у Енглеској стекли многи услови да то тако и буде. Предуслови за индустријску револуцију у Енглеској сигурно нису били планирани да доведу до индустријске револуције јер рецимо у 16 веку нико није ни наслућивао такву будућност.

Рано формирање енглеске нације и свест о националном заједништву, значајно веће слободе и величина средњег сталежа у Енглеској у односу на остале европске земље, стабилна власт са законима, одсуство ратова на сопственој територији, поштовање приватне својине, општа усмереност свих слојева друштва ка заради и трговини, огромни приходи од империјалног пљачкања, убијања и тешког израбљивања других народа као и други фактори - све су ово били предуслови који су Енглеској омогућили да у индустријску револуцију уђе знатно раније и постигне веће домете него било која друга европска земља.

Колико је Енглеска била испред других земаља у време индустријске револуције види се по томе да су њен бруто национални производ тек 1913 године успеле да незнатно премаше само две много веће земље: Канада и Сједињене државе! 1929 године ситуација је била слична, а 1950 само су још Шведска и Швајцарска успеле да се прикључе земљама са нешто (мало) већим бруто производом од Енглеске!

 

Успон банкарства у Европи

  • предузетници, банке и држава као кредитори заједнички усмеравају пословне подухвате у 19 веку. Прва половина 19 века донела је у Европи успон пословног банкарства, штедног банкарства, а појавиле су се инвестиционе банке (значи за дугорочна и средњорочна улагања), па чак и међународно кредитирање. Ове банке биле су засноване на новцу богатих (старих аристократских породица, трговаца и првих индустријалаца) којих је у Европи био велики број. Новопечени богаташи из нижих слојева су по потреби новцем и нимало романтичним брачним везама куповали аристократске титуле и допунски капитал за своје подухвате.

    Разлог за појаву овакве мреже банака је свест европских држава да морају имати железнице, путеве и скупе машине ако желе да парирају енглеском успеху и заслуже богатију будућност. Банке су биле неопходне предузетницима за нове пословне подухвате. Тамо где банке нису биле довољне, држава је наступала као један од кредитора. Тако су предузетници, банке и држава почели заједнички да усмеравају пословне подухвате.

 

Образовање

  • образовање кроз рад, занатске школе и теоретске школе имале су одређену и планску улогу у индустријализацији. Током развоја индустријализације, у Енглеској се образовање одвијало углавном кроз рад и праксу. Да би сустигле Енглеску, остале државе Евроазије су оснивале школе које су пружале претежно теоретску стручну основу. Након одређеног времена европске државе су осетиле недостатак пратичних школа и тада су основале неки број занатских школа.

    Показало се да су занатске школе, тј оне практичног усмерења боље у настанку индустријализације, али касније, када су се машине прошириле и када је требало решавати сложеније проблеме у новоразвијеним и апстрактнијим струкама као што су хемија или електротехника, теоретске школе су биле неопходан предуслов даљег напретка. Од краја 19. века теоретска знања су постала незаменљива чак и у занатским школама.

 

 

Литература:

"Богатство и сиромаштво нација " - Дејвид Лендис, Стубови културе, 2004

13.5.2005.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: