Како су се неке земље кроз историју обогатиле

- чланак трећи (по књизи Дејвида Лендиса)

У трећем чланку серије о богаћењу нација кроз историју, стигли смо до колонијалних освајања након којих су се појавиле борбе између новопечених освајачких империја. Чланак закључујемо списком додатних фактора богаћења нација који се могу додатно издвојити као карактеристични за те периоде људске историје.

Фактори колонијалних освајања: пљачка, Црква, робовски рад и бестијалност у колонијалним освајањима од 15 века

Страховити злочини везани су за овај период: убијани су читави народи. Неки освајачи су се такмичили у брзини убијања. Сцене исецања људских утроба, вађење нерођене деце из утроба индијанских жена, разбијање лобања беба о зидове, зверска мучења Индијанаца и Црнаца - то је била стварност освајања 15 века и неколико каснијих векова иза тога. Током ових освајања неретко су свештена лица послужила да освајаче разреше грехова. Наиме, у то доба убити "дивљака" по тим свештеницима није био грех.

Период освајања Америчког континента, успутних острва и Африке се погрешно означава као крвожедан и непримерен модерном човеку. Истина је донекле другачија: овај период доказује да је МОДЕРАН ЧОВЕК у освајањима суштинско отелотворење зла. Сваки покушај да се модерни човек генерално представи као цивилизован и одвоји од старих историјских злочина које је починио освајањем Новог Света потпуно је бесмислен. Модеран човек и данас чини бестијалне злочине у освајањима.

Злочини које су Шпанци, Португалци, Холанђани, Енглези и Французи починили на путу својих освајања од 15 века и надаље, слика су и прилика свих освајача током историје до данас. Али, оно што ова освајања разликује од свих нама познатих освајања током познате историје су димензија овог злочина: ово је вероватно највећи историјски познат злочин, мерен дужином убијања, свирепошћу и лицемерјем. Европски освајачи побили су десетине милиона људи освајајући Нови Свет, а бар 10 милиона робова је насилно одведено из Африке, не рачунајући оне који су умрли на путу и који се такође могу бројати милионима. Ово су наравно само површне и потпуно нејасне цифре које се тек спорадично помињу, јер укупан рачун никада неће бити изведен.

Представници неких Цркава су вековима били присутни у колонијалним освајањима. Док су ти свештеници имали повремених дилема око Индијанаца, у случају црнаца из Африке за њих није било никаквих дилема око тога да су афрички црнци врста животиња. Ово јединство између вере и државе у злочину уобичајено је током историје и узроковано је потребом освајача-злочинаца да трагове злочина прекрију великом верском маглом у којој су сви грехови починилаца постајали невидљиви и опроштени.

Економски говорећи, ова освајања су донела нова сазнања и искуство (географска, војна, пљачкашка, научна, и друга), нове територије, развој индустрије, плен, нове биљне и животињске врсте, изворе сировина, ширење тржишта и робовску радну снагу.

Робовска радна снага је значајно убрзала развој Британије и других пљачкашких држава и народа овог периода. Ове државе су користећи робовску радну снагу добиле драгоцени капитал који их је припремио за наступајући улаз у индустријска друштва и нагомилао им богатства која никада не би могли сами да реализују сопственим производним радом. Тако је робовска радна снага, комбинована са потпуним одсуством моралности, Црквом као својим сарадником, и огромним замахом новог тржишта, била снажан фактор енормног богаћења и замена за још недовољно развијене машине у будућим индустријским земљама.

Фактори међусобне борбе колонијалних сила: период 17 и 18 века

Велике поморске силе су након почетних успеха и огромног замаха који им је обезбедила колонизација и међународна трговина дошле у период међусобних борби за све уже међународно тржиште у ситуацији директно супротстављених међусобних интереса. У овој међусобној борби само су неке од ових држава успеле да задрже своје позиције.

Фактори богаћења у овом времену међусобних борби били су поред осталих:

• безобзирност у примени било ког потребног средстава да се оствари богатство. Овај фактор је наведен и у факторима колонијалног освајања.
• на тржишту свако мора да пронађе своје место да би се богатио. Док су се неке колонијалне силе упуштале у трговину са далеким народима, друге су се отпочеле производњу на територијама тих далеких народа користећи јевтину радну снагу, треће су пљачкале, а најчешће се дешавало све ово заједно. У сваком случају најлошије су прошле оне државе које нису проналазиле додатне послове изван својих граница.
• Црква је у овом периоду својим конзервативизмом сахранила амбиције појединих држава (Шпанија и Португалија). Она је донела прогоне напредних људи и сузбијање интелектуалних покрета и открића, а самим тим доносила назадовање сопственој земљи и народу. Црквени фактор је од стране Д. Лендиса означен као негативан и у групи фактора средњег века.

Разни фактори

• стечено богатство неки троше а неки улажу и чувају. Шпанија и Португалија 16 века трошиле су немилице своја енормна богатсва подсмехујући се занатима, трговини и другим делатностима других народа. Ово је један од разлога зашто су њихово богатство и слава нестали па данас ове земље само са сетом могу да причају о својој старој "слави".
• непроменљивост током дужег периода (привреде, друштва, мисли) производи стагнацију друштва а тиме и његово осиромашење. Италија, са својим моћним градовима као што су били Венеција, Фиренца и Ђенова, није пратила светска дешавања и није се упустила у истраживање и трговање везано за Нови Свет. Остала је верна својим еснафима који су производили скупу робу са малим степеном ефикасности. Овакво понашање коштало је Италију губитком корака са светским конкурентима и постепеним падом утицаја и богатства. Али за утеху овим земљама, барем на својим рукама немају највећи светски злочин колонијализације (хм, боље речено скоро да га немају).
• спутавање људске мисли (догма), несигурност живота и рада велики су непријатељи напредовања и богаства земље. Добар пример је некадашња пребогата Шпанија, која је окупљала велики део ученог света Европе у својим границама, све док фанатични језуити нису преузели ствар у своје руке и започели ограничавања људског мишљења и људских живота; способни и вредни људи, прогањани због свог рада и свог уверења, напустили су тадашњу Шпанију и тиме је отпочело њено назадовање.
• нетрпељивост, празноверје и незнање генеришу сиромаштво, стратегијски гледано. Судбина Јевреја на Сицилији, који су били више пута протеривани из разних бесмислених разлога, довела је до замирања трговине, привреде и коначно до осиромашења тог подручја.

Литература:

"Богатство и сиромаштво нација " - Дејвид Лендис, Стубови културе, 2004

13.5.2005.