Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Историја / Богаћење земаља: средњи век

Како су се неке земље кроз историју обогатиле

- чланак други: средњи век -

Након уводног разматрања које је дотакло само неке географске и здравствене факторе богаћења нација, у овом чланку размотрићемо типичне факторе богаћења у средњем веку.

 

Фактори средњег века: европски елементи напретка људског друштва

На примеру средњевековне Европе могу се извући неки општи фактори богаћења људског друштва. Неколико фактора који су утицали да Европа до 15 века одскочи у односу на остатак света су:

  • одвајање Цркве од државе
    Муслимански свет је до средњег века имао далеко напреднију науку од Европе. Али због појаве исламског фундаментализма, муслимани су практично блокирали сопствени напредак током средњег века. За разлику од муслиманског света у коме је вера изнад свега, на Западу је вера углавном подређена држави, тј световном владару. Генерално се може рећи да су сва доктринарна учења кочница напретка и богаћења; религија, као доктрина, кроз векове осиромашује друштво јер спречава иновативност људског ума.
  • аутократија, приватно предузетништво и својинска права
    Аутократски владари Истока имали су изузетан успех у контроли огромних подручја својих империја. Међутим, сва ова друштва у којима је владар имао апсолутну моћ над својином, суштински су ограничавала приватно предузетништво и гушила инвентивост и развој. Аутократска друштва су се зато током векова претворила у конзервативна и изолована подручја, у чему је некадашња Кина најбољи пример. У Европи, међутим, владари су углавном поспешивали и подржавали градове-комуне, јер су им развијени градови кроз обављање трговине и заната доносили добре приходе и моћ. Ови европски градови су из ових ралога имали знатне аутономије и у њима су се могли одвијати врло напредни интелектуални помаци који су поспешивали ниво привређивања а самим тим и богаћење друштва.
  • аутократија, трговина и тржиште
    Аутократске државе неизбежно ограничавају тржиште и саму трговину. У аутократским друштвима постоји државни, олигархијски или лични монопол над главним привредним гранама. Монополи имају лоше последице по национално богатсво. Пример је кинеска династија Минг која је у 17 веку наредила прекид поморске трговине, чиме је само узроковала кријумчарење, подмићивање и пораст криминала.
  • аутократија и традиција
    У Европи традиционалне вредности нису ни приближно биле развијене као у неким државама Истока. Због историје и расцепканости својих држава, Европа није имала огроман терет традиције који је на Истоку обухватао мешање државе у све поре живота са циљем одржавања традиције по сваку цену, јер је владајућа класа доктринарно успоставила слепо поштовање традиције, и сваку промену у традицији сматрала ударом на сопствену безбедност.
  • политички ривалитет и подељеност може имати и позитивне ефекте.
    Иако расцепкане, европске државице су у међусобно ривалским односима подстицале иницијативу за усавршавање, такмичећи се међусобно. Упркос многим ратовима, међусобно угледање и копирање онога што је било напредно, доприносило је развоју тих друштава. Такође појединачно ратно освајање није значило пропаст читаве Европе, што се видело на примеру Турака, који су након многих битака заустављени под зидинама Беча, без покоравања целе Европе, иако су европски цех платили други народи који су им се нашли на путу, међу којима је била и наша Србија.
  • усавршавање проналазака и креативност узрокована притиском околности.
    Проналазак сам по себи нема велики значај, већ његова примена и даље усавршавање. Европа није открила воденични точак, али га је од 13 века применила више него било која друга област. Папир није пронађен у Европи већ у Кини, али је штампарство и неупоредиво паметнији начин записивања донео милионе одштампаних књига у Европи већ пре 16 века. Технологија барута такође није откривена у Европи, али су Европљани далеко превазишли остале народе у технологији производње барута, експлозива и топова.
    Разлог за овакав квалитет проналазака у Европи вероватно треба тражити у условима који су омогућили или натерали Европљане да испоље своју креативност, док други народи нису имали овакве околности које би им омогућиле или их натерале на овакву креативност. Стара аутократска друштва Истока, с друге стране била су огромна, статична и репресивна, и у њој је већина одступања од царског и традиционалног значила смртну пресуду за оне које би покушали неку измену; географска изолованост ових подручја од Европе омогућила им је да не осећају већу конкуренцију и ова друштва нису била под позитивним околностима за усавршавања проналазака и већу креативност.
  • филозофска усмереност на савладавање природе и будућност
    За разлику од анимистичких веровања обожавања природе и веровању у циклично враћање на почетак, Европљани су развијали свест о подјармљивању природе и сталном кретању напред у линеарном времену. Иако се данас може замерити да су то учинили по цену уништења свог сопственог света и целе планете, у средњем веку ово је допринело европском успону (читај: богаћењу).

 

 

Литература:

"Богатство и сиромаштво нација " - Дејвид Лендис, Стубови културе, 2004

13.5.2005.