Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Историја / Богаћење земаља: географски фактор

Како су се неке земље кроз историју обогатиле

- чланак први - (на основу књиге Дејвида Лендиса)

Научници и лаици су подељени у мишљењима зашто су неке земље и неки народи богати, а зашто су други сиромашни. Има много покушаја да се ова појава објасни, као нпр трврдња да су неки сиромашни зато што су лењи, а постоје и мишљења да је материјално стање једноставно дато од Бога па се као такво и не анализира. Ова серија чланака је покушај да се ово питање објективно размотри у његовим најважнијим деловима.

 

Фактор географског подручја: подручја са високим температурама

Тропски и пустињски предели су врло озбиљни фактори који директно утичу на сиромаштво земље. У овим пределима постоје специјални проблеми везани за земљорадњу, здравство и био-утицај.

Пољопривредна производња у жарким пределима наше планете има врло мало везе са пољопривредом умерених и хладних подручја. Наиме, промене температуре и влаге у жарким подручјима сувише су велике, па уобичајене методе пољопривредe не важе. Ево додатних објашњења за овакво стање:

  • огромна разлика између сушних и кишних периода чини уобичајене земљорадничке методе слабо или нимало применљиве.
  • померање пустињских подручја уништава усеве.
  • неуобичајено велики број катастрофалних ситуација у свакој деценији (катастрофалне поплаве, катастрофалне суше, катастрофалне олује).
  • потпуно различит или измењен биљни и животињски свет у односу на остала подручја.
  • неефикасност или контрапродуктивност уобичајених метода пољопривреде у узгоју биљака и животиња. Нпр наводњавање је најчешће врло ограничено због ниског водостаја.
  • неефикасност стандардних заштитних мера у пољопривреди. Ово је због потпуно другачијег живог света са врло кратким периодом развоја и адаптације.
  • мизерно интересовање водећих светских развојих институција или фондова за истраживање пољопривредних метода жарких подручја.

Глобалистичко уништавање планете за рачун малог круга пребогатих људи, узрокује још веће промене у екосистему планете, доносећи жарким подручјима још црњу судбину. Такозвана "памет" белих људи која је по глобалистичким мишљењима разлог њиховог богатства и такозвана "глупост" црних људи топлих подручја представља најобичнији расизам.

Што се био-утицаја тиче, ситуација је такође неповољна. Сетимо се само најтоплијих летњих дана у години, када се тешко дише и када је сваки дужи рад у неклиматизованим срединама практично онемогућен или бар изузетно исцрпљујући. Замислимо како то изгледа у жарким подручјима у којима су температуре као такве уобичајене или више, и без могућости да се за просечно радно становништво обезбеде бар клима уређаји (јер су исти скупи) - ето слике која јасно показује да је продуктивност у тропским подручјима практично вишеструко умањена.

Отуда стара прича о лењости црначког становништва из жарких предела добија сасвим другачије значење. Аутор овог чланка не познаје ни једног белог човека који на температурама од преко 45°Ц функционише ефикасно као на 20°Ц.

 

Фактор здравља: утицај стања здравства жарких подручја на сиромаштво земље

Развој паразитних и других организама у жарком подручју је многоструко бржи него у другим подручјима света. Паразитне болести жарких подручја далеко су у просеку опасније од оних у другим деловима света (сетите се одакле потичу најопасније змије, шкорпиони и најопасније бактерије). Није случајно што многе земље оснивају институте за тропске болести, али је њихова функција више да установи, локализује или донекле вакцинише путнике због заразе. Међутим, за далеко највећи број болести из жарког подручја једноставно нема никаве заштите, па је функција ових института да буду тек филтер који ће неке најочигледније проблеме да санирају у оквиру врло скромних расположивих медицинских знања и средстава које имају у вези са овим проблемом.

У жарком подручју налази се више биљних и животињских врста него на целокупном преосталом делу планете. Огроман број врста живог света у жарким подручјима је потпуно или делимично непознат, са свим последицама које из тога проистичу на привреду и здравство. Таква специфичност и разноврсност флоре и фауне жарких подручја практично чини сиромашне земље овог подручја потпуно беспомоћним не само у привреди, већ и у здравственој заштити становништва.

Да све буде још горе, због непостојања огромних фондова нити кадрова за истраживање тропских болести, највећи део становништва жарких подручја болује од специфичних болести овог подручја. У овом делу света стотине милиона заражених људи болују од маларије, болести спавања, лепре и других пошасти. Ти људи једноставно нису имали шансу да избегну из ужасног окружења у коме се налазе.

Да би се ови проблеми решили, сиромашне земље би морале да ангажују огромна средства у дужем периоду, што је наравно немогуће због њиховог сиромаштва. Практично то значи да сиромашан у жарком подручју може бити само и једино сиромашан. Помоћ које земље тропског подручја добијају од пребогатог западног света своди се углавном на храну. Из раније изложеног је сасвим јасно колико је оваква мала и погрешно усмерена помоћ најобичније лицемерје глобалиста - ова помоћ би била смешна да није трагична.

 

 


Литература:

"Богатство и сиромаштво нација " - Дејвид Лендис, Стубови културе, 2004

1.6.2005.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: