Историја / Порекло Срба

Наручиоци историје

Највећи проблем историје је огромна потреба наручилаца историје да добију производ по својој жељи. Како је реч о веома богатим наручиоцима и њиховом трајном интересу, наручиоци историје су трајна сметња да се историја задржи у границама науке и остане у служби истине. Наручиоци историје ангажују истраживаче и историчаре са само једним циљем: да крајњи производ буде у нарученом облику. Тако су наручиоци и извођачи псеудо-историјских радова чвста целина која вековима опстаје.

porekloSrba mozakНаручиоци историје понекад ангажују директно извођаче историјских неистина. Међутим у већини случајева наручиоци историје подгревањем националне климе стварају у научној елити своје земље снажан мотив код националних историчара да на сваки начин угоде општем интересу и монтирају факте у историјским научним радовима. У таквим случајевима извођачи историјских радова сами од себе и као по команди, без потребе да наручилац интервенише непосредно, без додатне наплате и по сопственој иницијативи фабрикују назови-историју и испоручују је бесплатно свом националном “тржишту” на даљу употребу. У већини случајева грегоријански мотив стада и жеље да се буде “добар дечко” и тако прибави милост, признање, новац или каква друга услуга од друштвене заједнице којој се припада, основни је мотив већине извођача ових “историјских” радова. Психолошки само-мотивисани, извођачи историјских производа већином нису свесни да излазе изван оквира науке.

Када се изврши фабриковање историје, онда се она ставља у употребу код наручиоца. Бројни су интереси наручиоца који се испуњавају пријемом фабрикованог историјског производа. Да поменемо само неке: политички интереси, државни интереси, верски интереси, војни интереси, правни интереси. Фабриковани интереси су дакле битан стратешки производ многих, а пре свега платежно снажних држава или народа.

Наручиоци европске историјеporekloSrba Klinac

У Европи Немци и Аустријанци имају истакнуто прво место у наручивању историје. Ови германски наручиоци своје активности каналишу у два нивоа. Као изазивачи оба светска рата, германски наручиоци, без обзира да ли се ради о физичким наручиоцима или је реч о друштвеној клими у тим земљама, заинтересовани су да се заташкају, оправдају или на било који начин бар ублаже историјски факти везани за германско учешће у оба светска рата. Један пример овакве акције описан је и на мом сајту, а ради се о аустријској крађи дела српске националне архиве.

Други пример германског прекрајања историје су чланци немачких историчара у периоду припреме за нелегални напад на Југославију без одлуке Уједињених нација. Тада су у деведесетим година прошлог века по новинским гласилима објављивани острашћени чланци у којима је српски народ требало представити као злочиначки, децоубилачки, са особинама сличним вуковимаи са прављењем паралела између српског председника Милошевића и Хитлера. 

На другом нивоу, германски наручиоци историје већ вековима заташкавају историјску чињеницу да су Немци веома касно населили садашње своје националне територије. Да би то прикрили, Немци већ више векова фабрикују тзв “немачку школу”, или бечко-берлинску варијанту псеудо-историје. По немачкој школи изоставља се податак да су се Немци на већини своје територије појавили тек после 13. века. Било који читалац веома лако може да провери у историји да Немаца на већини њихове територије једноставно није било хиљадама година. Како су на своју несрећу управо Срби били хиљадама година искључиви становници већине садашњих немачких националних територија, основно германско фабриковање чињеница усмерено је на прећутно прескакање доказа, игнорисање или чак и само помињање Срба као историјског фактора! Ово фабриковање чињеница полази од лажне представе Срба, у којима се наговештава да су Срби неки луталачки народ који има занемарљиве контакте са Европом и наводног српског порекла из мочвара подно Карпата, одакле су волшебним поступком пренешени, вероватно чартер летовима у римско царство и на Балкан.

До које мере иде фабриковање података види се по томе да се читава огромна група српских племена која је хиљадама година боравила у Европи и шире, једноставно брише са историјске сцене у германским институтима. Ова веома дрска операција подупрта је наравно добром германском апанажом битних српских историчара који су, као проверени извршиоци туђих псеудо-историјских истина бивали награђени чланством у разним германским историјским институтима, плаћеним пројектима, званичним наградама и томе слично. О овоме имамо чланак на мом сајту који описује један аспект овог историјског фалсификата у немачко-аустријском аранжману.

Етрурска фреска у Италији

porekloSrba freskaporekloSrba glava

На 100км северозападно од Рима, уз обалу мора, налази се стари градић Тарквинија.У њему су у прехришћанском периоду налазио велики центар Етрураца и дотична фреска је свакако њихова a налази се у Орко гробници. Откривена је у 19. веку. Процењена старост гробнице је 450г пре Христа. Ко су три створења на слици?

Википедија саопштава: “зид приказује погребну поворку којом руководи Хад, етрурски бог подземља и његова жена Персифона.”

Светислав Билбија

porekloSrba tablica

Након 2. св. рата у Италији тамошње уметничке знаменитости обилази Светислав Билбија, образовани теолог родом изБосанског Грахова, ишколован на београдској Богословији и полиглота и заљубљеник у неживе језике. Пролазећи тако поред неког етрурског експоната са супругом, она му наједном скрену пажњу: “Види, ово баш личи на нашу ћирилицу.”

Међутим истина је била: етрурско писмо нико није дешифровао. Покушавали су да га дешифрују познатим писмима из латинског, грчког и других старих језика, и ни један покушај није успео. Након тога су покушавали да га повежу са енглеским и немачким - без успеха. У недостатку идеја покушали су да примене мађарски и албански - ништа. И напослетку било је покушаја да се примене неки афрички дијалекти. Сви ови покушаји били су бесплодни.

Билбија је међутим, у међувремену дошао до необичног открића: етрурски језик је, ако се занемари уклањање појединих слова ради убрзања клесања, одговарао - српском језику. Нека слова јесу додуше била измењена, текст се читао с десна улево и као у огледалу али то је била - српска ћирилица. То једноставно није био ни латински, ни грчки, ни један од познатих језика!

Светислав је прионуо на посао... Деценијама касније, изашла је књига “Староевропски језик и писмо Етрураца”. У њој је Светислав разоткрио зашто бројни покушаји светских стручњака нису уродили плодом - нико од њих није знао ћирилицу а још мање српски језик! У својој острашћености да своје нације повежу са етрурском престижном цивилизацијом, псеудо-историчари су на силу покушавали да споје етрурско писмо пре свега са латинским, а потом и са италијанским и другим писмима, али све то узалуд.

У потрази за послом од кога се може живети Билбија је у тишини радио паралелно и на дешифровању етрурског писма. Тако се Билбија у међувремену преселио у Америку. Објавио је своја решења дешифровања етрурског језика у часописима српских исељеника. Американци су показали интересовање, али у земљи из које је потекао и које су се највише тицала ова открића - био је потпуни мук историчара. И још горе од тога: тај мук остао је до данас! Овде дакле није реч о томе да историчари имају негативно мишљење о једном врхунском научном раду. Овде је реч о томе да историчари тј они који би то требало да буду - једноставно ћуте! На глобалистичкој Википедији наћи ћете чак и покушаје шиптарских историчара да нађу везу шиптарског језика. Само немате чак ни напомену Билбијиног имена и његовог (потпуног) решења! Случајно?

Које преводе етрурског језика прихватају “српски” псеудо-историчари?

Ако српски историјски посленици нису верификовали Билбијино откриће етрурског језика тј његовог тумачења, ком су се онда тумачењу приволели? Узмимо управо пример горе поменуте етрурске фреске. Натпис о коме је реч, сређен изгледа овако:

porekloSrba ala2Енглез Џејмс Велард, не знајући шта да ради с натписом кога не уме да ишчита, једноставно одлучује да на основу слике искрпи решење које му се чини пригодним: Хад на престолу, у друштву Персефоне, обраћа се троглавом богу Геруну. Тако барем он тумачи. Потом на основу латинског језика који никакве везе нема с етрурским, покушава да на основу облика последње речи (5 симбола с леве стране горњег текста), сасвим од прилике, а полазећи од претпоставке ко је на слици јер се ради о гробници, једноставно направи назови-историјску причу, боље речено пуку претпоставку!

Сада видите какав је квалитет тог Џејмсовог метода кога дакле подржавају “наши”, српски “историчари” својим муклим (пре)ћутањем.

Шта је предложио Билбија?

Билбија је формирао таблицу која показује који карактер модерне српске ћирилице одговара коме симболу етрурског писма. Ову своју таблицу он је добио анализом великог броја етрурских текстова. Билбијину таблицу можете погледати на слици коју прилажем у овом тексту. Уз таблицу Билбија је протумачио и елементе етрурског правописа, па чак и саставио етрурски речник речи! На основу овог знања, Билбија дешифрује прадавни текст на фресци:

porekloSrba ala2

АЛА ЖЕР СИП НЕИ ПЕРУН.

Шта значи ова архаична реченица? Речник српских синонима наводи: ала= прождрљиво митско биће с неколико глава, зелене боје, зла и опака жена. Остале речи можемо веома јасно тумачити као: жер=жар, отров; сип=сипа; неи=на; Перун=словенски (српски) бог Перун. Могуће тумачење текста: борба митских бића, борба живота (Перун) и смрти (ала, жена са змијама на глави, слична грчкој Медузи). Шта српски “историчари” замерају овоме? Никада се о томе нису изјаснили! Можда зато што историјским наручиоцима, њиховим газдама, Билбијино решење квари неке планове?

Упоредимо решења

Шта уочавамо када поредимо Џејмсово тумачење са Билбијиним преводом?

porekloSrba ala2porekloSrba perun

  1. Џејмс нема појма како да чита текст; Билбија има систем којим дешифрује овај и стотине других текстова.
  2. Џејмс тумачи само слику тако што од прилике покушава да “прелепи” неког од богова пост-етрурске ере на бића приказана на фресци. Билбија препознаје етрурско писмо и далеко сигурније тумачи фреску.

По Билбији, прва реч је АЛА с десне стране, којом натпис почиње (сетите се, етрурски се чита с десна улево и као у огледалу) одговара веома прецизно српском значењу те речи! Увећање исте фреске које сам приказао у горњем тексту десно од фреске показује да митско биће у средини има змије на глави.  
Средину текста Билбија преводи по таблицама и граматичким правилима. Али у последњој речи следи право откриће: ПЕРУН! Перун је наиме, Словенски бог. Обратимо пажњу да Перун има три главе; Словени иначе имају бога који је данас познат као Триглав (сетимо се Словеније!), а истог бога имају и полапски Срби и Пољаци, дакле сви словенски народи!И други народи имају троглаве богове, па чак и мултиплициране богове на истој слици, али ни један нема поред себе назив Перун! Поставља се фасцинатно питање: откуд словенски бог Перун и откуд српски текст у етрурској гробници у сред Италије на обали апенинског мора?!

Е то је оно због чега ни један од псеудо-историчара из Србије и германског подручја не жели ни да коментарише овај текст! Да је Билбија својим системом добио било какво друго име, а поготову име неког германског бога, вероватно би сад правио каријеру на Хајделбергу? Што је посебно интригантно: сваки читалац овог текста може се лично уверити читајући задњу реч по Билбијином дешифратору, а који се слаже са свим етрурским натписима, да на фресци пише име словенског бога. Ту више није питање само науке већ чак елементарног здравог разума. Из тог разлога и пишем овај текст да се читалац и сам увери у оно, у шта ни сам нисам био склон да поверујем!

Како изгледа: ни један од других словенских језика нема ни приближну сличност као Српски са етрурским! У покушају да проверим да ли можда Руси имају неку могућу везу са овом ћирилицом, у руском језику не успевам да нађем постојање речи ала иако допуштам свакако да овде можда нисам у праву? Наиме у Руском језику налазим да се српска реч АЛА преводи на змей или дракон. Уочимо занимљивост: руска реч змей има завршетак -ей а који читамо као -ај. Уочимо да горе имамо у Билбијиној поруци предлог НЕИ, дакле исти завршетак као у руској речи. У оба случаја ми читамо то као -а(ј). Наслућује се висока блискост етрурског језика са руским, дакле словенским језицима!

Дакле, на основу овог текста српски језик има највећу могућу блискост од постојећих словенских језика. Међутим, и даље круцијално питање остаје: Откуд српски богови на етрурском погребном месту!? Пре одговора на то питање, мала дигресија - како да читате српски - етрурски!

Моја критика Билбијиног рада

porekloSrba uvecanje

Ако би смо опет погледали горњи етрурски текст у делу речи АЛА, можемо да извршимо увећање:

Ех, та модерна техника! Погледајмо Билбијино слово Л сада пажљиво. На увећању се види да НИЈЕ у питању једно слово Л, како је то мислио Билбија, већ је реч о два симбола. Самим тим реч АЛА - не стоји. Имајући у виду годину настанка поменуте фреске, реч је писму средње или позније генерације, па би усправна црта, ако тумачимо по Билбији била размакница речи. Друго слово би одговарало ћириличном В. Последњи симбол је лигатура тј спој више слова у једно: АП.

Транслитерација прве речи је дакле: А ВАП, а могући превод почетка речи би био ДА ВАПИ.

Из овога се види да је веома лако направити грешку у преводу која може да наведе на погрешан траг тј погрешан превод. Како изгледа, превод за модерног дешифратора није једнозначан процес, већ се одабира од већег броја алтернатива и узима највероватнија варијанта. На овај начин показали смо да Билбијина метода не мора бити поуздана тј да је грешку лако направити! Посебно је овде поука у томе, да подилажење сопственим жељама је за научника најсигурнији пут у - грешку.

Ово наравно не мора да значи да су сви Билбијини преводи погрешни, већ само указује на осетљивост процеса и потребу вишеструке провере његових превода.

Брзопотезни курс етрурског (српског) језика само за ваше очи...

Методе које Билбија користи у превођењу са етрурског:

  1. српска ћирилица и модеран српски језик. Бар 80% етрурског се везује за речи српског језика и то великом већином за модеран српски језик. Мањи фонд налази се у Вуковом речнику или се везује за црногорско, словеначко, или босанско подручје.
  2. 20% етрурског језика се везује за језике: латински, италијански, а ретко за немачки и енглески.
  3. лигатуре: етрурци због лакшег клесања некад споје по неколико слова у једно, сложеније слово.
  4. замена понеког слова: из истог разлога као изнад тј. клесар неко тешко слово за клесање замени лакшим које и даље држи смисао речи; ово је потребно кориговати у транслитерацији.
  5. убацити местимично изостављене самогласнике или сугласнике. Местимично изостављено слово су као метод Етрурци (Срби) користили као нпр када би ми данас модерну реч метод написали метд да гутањем понеког самогласника (најчешће самогласника) скратили захтеван посао клесања.
  6. Билбија примењује граматичка правила.
  7. Билбија примењује знање речника који је развио. Речи су наравно српског језика, архаично измењене. Нпр сови=савијати, согорет=сагорети/спалити.

Текстови се читају с десна налево као у огледалу. Зашто као у огледалу? Моја претпоставка: од примарне папирусне документације, како би модерним речником данас рекли, етрурске занатлије су израђивале шаблон вероватно пратећи слова папируса. Како је шаблон садржавао обрнуту слику као у огледалу, такви су и клесарски резултати које данас видимо.

Пре но што се сада затрчите да преводите допустите ми коментар: овај посао није уопште лак и тражи стручњака. Треба научити Билбијина правила, упознати се с речима речника, добити извесну вештину да препознамо етрурске лигатуре и томе слично. Уосталом шта сте очекивали, реч је о језику наших праотаца из једне напредне цивилизације који је стар више од 2700 година. Наиме толико се процењује старост најстаријег пронађеног Етрурског записа!

Колико је Билбијин систем поуздан?

Билбија је урадио превод бројних етрурских текстова и добио сасвим смислене резултате. Да ли су они заиста и тачни? Узмите на пример случај шнале за хаљину:

porekloSrba snalaОва копча стара је “само” 2700 година! Западњаци “преводе” овај натпис насилним гурањем слова ћирилице у латиницу па траже у латинском и својим језичким основама српски! Потом рекао бих веома произвољном, мамбо-џамбо техником добијају:

Маниус ме направио за Нумерија!

Билбија пише, наиме да му је било јасно да латински језик није још ни имао своју развијену писменост у 7 веку пре нове ере (!). Вероватно да се Билбија слатно насмејао када је прочитао овакво решење. Зато блесав покушај свођења старијег писма и српског језика на латинско писмо које није  постојало у раширеној пракси, најбоље говори о интелекталним способностима псеудо-историчара који тако граде своје бесмислене каријере. А Билбијино име није чак ни поменуто у списку предлога историчара за решење читања етрурског писма! Тешко да је тако нешто случајно?porekloSrba tekstSnale

У тумачењу натписа на шнали Билбија наводи чудно решење. Пребачено на српску модерну ћирилицу оно гласи:

Маниз с мер вђе вђакер нума цижи.

Потом Билбија реч маниз повезује с италијанском речи manizza= ручица, ушице;  вђе=овде; вђакер=овдјекар, овде (у Босни данас се каже на пример: “нема ти таковијех овдјекар”) и тако се добије коначан превод етрурске поруке:

УШИЦЕ СЕ МЕРЕ ВОЂЕ, ОВЂЕКАР БРОЈ СТРУКЕ

Да ли се Библијин превод цижи = струке односи на струк, или што би данас рекли број струке = обим струка? Ово не знам; можемо констатовати да Билбија има и чудна решења понекад, али је то с обзиром на комплексну проблематику превода потпуно очекивано. Погледајмо ипак фрапантну сличност рецимо речи мер(е) коју имамо без икаквих Билбијиних корекција такорећи савршено поклапање у српском а немамо ни у једном од претендентских несловенских језицика (енглески: measures, немачки: Maßnahmen, грчки: μέτρα, турски: önlemler). Ми такорећи у већини примера имамо специфичне српске речи за коју нема ни приближног фонетског облика у језицима псеудо-историчара. Да ли је то онда више од случајности? Не бих знао, ово препуштам читаоцу и образованијим од мене.

porekloSrba vazaВаза из Монте Корета

И ево још једног примера насумично узетог из Билбијине књиге:

Билбија прво снима српски ћирични облик етрурског и ради транслитерацију на српску ћирилицу, као и увек:

миа лику аво виле сиа љес пура ђев.а лжиа, ин пеин

млерози атери, млачута зичуће, млачта ана зинаће.

Он ово преводи тако добијен текст у следеће:

Моме лику да ово скроман буде љес, дјетета дјевице постеља,

у болу несретни родитељи утучени записаће,

утучена мајка цвилиће.

Осмотримо као проверу овде неку реч која без најмање корекције директно из етрурског прелази у српски језик а да је у том фонетском облику ни приближно нема у другим језицима. Прва реч миа је из италијанског, друга реч је лику, где се чак и падеж слаже са српским модерним језиком; на осталим језицима реч лику би била енг. character, итал. carattere, нем. Zeichen, грчки χαρακτήρας, лат. moribus... Реч лику је дакле веома специфична за српски у односу на све битније несловенске језике. Остале речи у горњем наводу повезане су осим са српским језиком још и са латинским језиком, италијанским језиком, словенским језицима (Словеначки).

Да ли је ово све довољан доказ да су Словени/Срби потекли од Етрураца?

До сада би могли да покажемо да постоји у сваком примеру бар једна српска реч која је изразито специфична за српски језик и нема је у другим језицима. Са друге стране Билбија се служи и осталим језицима. Наречја из Словеније и Босне опет сврставамо у Словенске језике наравно. Тако на крају имамо рецимо 20% осталих речи из других језика који подупиру Билбијин метод.

Озбиљан доказ да су баш Срби постали од Етрураца јесте да се Билбија у свим случајевима превода служи искључиво српском ћирилицом за транслитерацију! Остали псеудо-историчари служе се само латинским, грчким или сличним језицима и при томе су њихови преводи, можемо мирно констатовати - произвољни до тенденциозности! Дакле ово говори у прилог томе да супо свему судећи праоци Срба заиста Етрурци.

porekloSrba presudaШта значи ако се испостави да смо ми Срби потекли од Етрураца?

Ако су Срби потомци старих Етрураца, онда испада да је германско-хрватска школа псеудо-историчара узалуд трошила новце, шиљила пера, потплаћивала, притискала, понижавала, измишљала, писала мрзачке антисрпске памфлете о народу вукова, и разне сличне глупости. То би онда објаснило и још више потврдило некадашњу широку евроазијску распрострањост аутохтоног српског народа и тражило даље испитивање како би се прецизирале бројне локације Срба у прошлости на огромном простору. Наравно то ће морати да раде (прави) историчари! Укупан број етрурских текстова у свету нарастао је на 13.000! Колико ће германски и други наручиоци радова то још моћи да крију? Мислим да одговор на то питање једино зависи од буђења критичке свести историчара у Србији!

Сама чињеница која је и без овог чланка била позната, porekloSrba BuklijaEtrurа то је да су Срби хиљадама година пре Германа били аутохтони становници значајног дела германских садашњих националних територија, а сада јошподупрта потврдом Билбијиног открића, бацила би сасвим другачије светло на овај део историје и отворила путеве за даља истраживања. Потпуно неоправдано и дрско блокирано Билбијино раскошно откриће, након потврде српског порекла, довело би до тога да се Билбијино од једном вине међу највећа имена историографске и лингвистичке струке и то у светским размерама.

Чак и са наизбежним манама, Билбијино откриће је епохално у историјским оквирима. Оно доказује да је језик управо српског народа једини који директно омогућава транслитерацију и превод етрурског, тако да ни наша провера да ли постоје јединствене српске речи које се слажу с етрурским у ствари и није била неопходна већ само додатни куриозитет. Чак и када би се етрурски језик поклапао 100% са латинским језиком након српске транслитерације (а како смо видели то уопште није случај), чињеница да је нормалан превод могућ искључиво преко фонетског облика баш српске ћирилице и ничега другог, доказује да су Срби потомци Етрураца.

За почетак - мало ли је!Даље је као што рекох све на српским историчарима који ће се надајмо се пробудити из дубоког сна и бруке у којој се већ дуго налазе, и преузети одговорност за историјску истину сопственог народа. Ако и даље буду очекивали да им истину на тацни донесу њихови хрватски, аустријски или немачки пријатељи тј њихове досадашње газде, онда ћемо остати неограничено дуго у ништавилу, док и сами не нестанемо у њему. Ипак надајмо се да још има Срба у овој Страдији.

A сада поздравља вас ваш домаћин на овом историјском путовању и аутор овог сајта:porekloSrba potpisEtr