“Срболика историја”
Вековима уназад српски ђаци и студенти уче некакву српску историју. У овој историји стоји да су Срби потекли од Словена који су у 7 веку нападали римско царство и онда се коначно населили на његовом балканском делу. Таква срболика, измућкана историја обично наводи да је порекло ових словенских племена негде “са Карпата”. Прво наводно поузданије помињање српског имена се званично везује за римског историчара Плинија Млађег који у својој књизи “Познавање природе” вели: A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi , Àrrechi, Zingi , Psesii. Dein Tanain amnem , gemino ore influentem , cоlunt Sarmatae , Medorum (ut ferunt) sobóles, et ipsi in multa genera divisi.
Превод: Близу Кимерана станују Меотици, Вали, Срби, Сереји, Скизи, Гниси, затим Танаин река, која утиче у море, где теже Сармати, Меди ако смерају подмлатку, а ти су у многе родове подељени.
| Ако се питате шта је то: Танаин је Танаис река то јест река Дон што се лепо види са старе карте Сарматије. Меотици су народ који је живео уз Азовско море. Скизи су извесно Скити, што је јасно видљиво кад погледамо следеће мапе:
 |
У чему је онда проблем? Полако: прво да објасним ко је био чича кога сви помињу - Плиније Старији.
Ко је уопште био Плиније?
Гај Плиније Други живео је 23-79 гне а познат је и као Плиније Старији. Школовао се у Риму за адвоката. Пријавио се у војску и добио команду над кохортом тј као млађи официр. Служио је у Германији Инфериор тј на територији данашњг северног Луксембурга односно најсевернији део Рајне, а потом у Германији Супериор, област северно од Алпа која је обухватала почетак слива Дунава. Потом је поново прекомандован у Германију Инфериор тј опет на крајњи север где је завршио своју каријеру као префектус але, крилни командант над неких 500 људи.
Живећи на далеком северу, какво је знање могао имати Плиније о Словенима и њиховом распореду по Европи и Азији? Рекло би се, не нарочито. Од војног искуства имао је нижи официрски чин и скромно учешће у неким акцијама против германских племена. Своју војну службу завршио је пре 58гне, тј када је имао тридесетак година живота или нешто више. Зна се да није такорећи излазио из своје канцеларије до 68гне, да је живео у Риму и да се бавио адвокатуром и повремено писањем. Дакле знање овог човека о историјским покретима племена и народа на широком евроазијском подручју могло је бити пре случајно. 69гне Веспазијан постаје император и Плиније на основу приватних веза долази до државног положаја код овог императора. Мисли се да је добио положај гувернера некадашње Картагине тј у северној Африци, а касније положај гувернера римске провинције у Шпанији. По вокацији се означава као филозоф природе тј није ни историчар.
Одавде дакле видимо да човек који је наводно први од свих који су поменули Србе - човек највероватније веома посредног или спорадичног знања о народима Евроазије. Плиније је боравио на крајњем северу Европе и на крајњем југу римског царства. А самим тим је човек који веома мало ако уопште зна о Србима. Међутим, то није неки проблем, човек је поменуо Србе, вероватно чувши од неког трговца, војника или у Сенату. Па шта с тим?
Плиније је поменуо неизрециво: они о којима се не говори
Германско-хрватски историчари се убише задњих неколико стотина година од прича у којима индиректно треба представити Србе као некакав скоројевићки, такорећи пролазни народ који је у СЕДМОМ веку дошао из карпатских мочвара на Балканско полуострво. По овим надри-историчарима подразумева се да су у седмом веку германска 
племена такорећи одувек била присутна у средњој Европи. И тако међу те културне, фине људе, такорећи душе од људи, љуби их мајка, дођоше нека веома дивља племена (читај: Срби), па онда нападоше цивилизовану римску империју и населише се на Балкану. Ето ово што сам вам сада рекао - то јесте помало искарикирана али је и прилично верно пренешена прича у коју би српски ђаци и немачко-аустријски подмлатак требало да поверују. Први зато да би се осетили што бедније а други зато да би се осетили узвишено.
И не само они. Југословенски и српски историчари, скоро сви одреда бечки а посебно хајделбершки ђаци причају исто као и антрополог Нико Жупанич (1876-1961). Овај Словенац по добро наученом страном шаблону пише овако:
“U početku VII. stoleća posle Hr. razliše se preko celog Balkanskog poluostrva snažni talasi slovenskog stanovništva, talasi Jugoslovena, koji se danas zovu Slovencima, Hrvatima Srbima i Bugarima.....Srbe naime prviput spominje C. Plinius S. u I. stoleću posle Hr. (Nat. hist. VI, 19) medju narodima na istočnoj obali Azovskog mora, t. j . u Kavkaziji.... Ti kavkaski Srbi napustiše jednom u Sarmatskoj seobi na zapad svoj zavičaj, u seobi, koja se desila zbog pritiska Huna iz centralne Azije. Prešavši Don, Srbi osvanuše medju Slovenima u Evropskoj Sarmatiji. Ovde podčiniše ti kavkasko - alarodiski Srbi jedan deo slovenskog ljudstva, dadoše tom delu svoje ime i neku primitivnu organizaciju, a sami jezično izčeznuše. Docnije, verovatno u VI. stoleću, pomakao se srpski deo Slovena u sliv Labe, gde ih nalazimo u prvoj polovini VII. stoleća u punoj istorijskoj svetlosti.”
Обратите пажњу на занимљив одабир атрибута и глагола које је употребио овај Жупанич. На први поглед то би могло бити набрајање историчара, али све пада у воду када сазнамо да Жупанич нема ни једну историјску потврду за пут Словена од Карпата до Балкана. Једноставно: питајте било ког историчара како је изгледао пут Словена од Карпата до Балкана. Појма немају! Речи које користи Жупанич: освануше, разлише се, ишчезнуше, примитивни и слично не само да личе на литерарне изразе већ то буквално и јесу. Штета што је Жупанич озбиљно затравио, иначе би га требало испитати ако су Срби тако примитивни, овакви, онакви путовали на такав начин, како су то учинили на пример Словенци или Хрвати? Можда су његови путовали авионом?
О какве ли муке за Словенца/Немца/Хрвата/Аустријанца/... ! Дођоше ти примитивни Срби, па уместо да ишчезну, они изађоше срећно у 6-7 веку на пуну историјску светлост како каже Жупанич! А њему паде мрак на очи због тога? Зашто уопште наводимо ово Словенчево излагање?
Ово је стога што је тај научени бечки ђак педантно издекламовао лекцију коју ћете чути у скоро истом контексту од осталих назови-историчара, неких политиканата, и других. Без обзира да ли је реч о Туђману, Хитлеру, Жупаничу, коме год да затребају историјски фалсификати, ревизије, оправдања, геноцид, пљачку, освајење, добијање позиције на страном универзитету, или тек мрзачко антисрпско трућање, чућете опет тај исти Жупаничев текст, исту причу о разливању некаквих дрских Словена у некаквом 7 веку. Узгред, осим Плинијевог помињања Срба који се десио у 1. веку нове ере, шта ови псеудо-историчари имају још о Србима?
Атлас светске историје и мали трикови мизерних људи
У “Атласу свјетске повијести”, који је издала Цанкарјева заложба за Југославију а штампао Графички завод Хрватске 1989 (каква згодна дружина), имате следећу мапу:
На приказаној мапи имамо локацију Словенских племена на Балкану, где стоји текст “Срби након 626”. Није непознато да су Срби учествовали те, 626 године у обријско-персијском нападу на Цариград. Међутим на жалост псеудо-историчара напад на Цариград нема никакве нарочите везе са српским насељавањем Балканског полуострва! Дотична година је сасвим произвољно и потпуно ненаучно, стављена уз Србе само зато што је нападнут Цариград, који се, узгред речено и не налази баш у непосредном суседству Србије. Њима је једноставно одговарало да узму неку годину из 7. века нове ере и вежу је за насељавање Срба на Балкану.
Дакле ја у овом тексту не доказујем да Срби нису били или да су били те 626 године насељени на Балкану. Оно што мој текст недвосмислено доказује јесте да су наводи псеудо-историчара германско-хрватске оријентације потпуно ненаучни када је реч о насељавању Срба на Балкану.
Зашто је уосталом, на Тајмсовој мапи у југословенском издању баш поред Срба стављено “након 626”? Зашто адекватна напомена није стављена и поред ознаке за Хрвате, нпр након ХХХ године? Зашто је Хрватско име написано без коментара као да се ради о староседеоцима? Ево шта о себи кажу сами Хрвати: “Od tih karpatskih Hrvata jedna se skupina u VII. stoljeću odvojila i spustila na jug u bivši Ilirik,....”
Дакле сами Хрвати, чувени надалеко по писању историјских бајки, нису имали петље да измене 7. век свог доласка на Балкан! Каквог онда има смисла издвајање Срба са непостојећом годином насељавања и прављења вештачког утиска да су Хрвати староседеоци? Ако су се псеудо-историчали толико упињали да Србе вежу за неку годину насељавања Балкана, зашто то нису учинили и са суседним Хрватским племеном? Рекло би се да је неко имао неку скривену намеру...
А шта је Плиније заиста рекао?
У горњем тексту ако се сећате, Плиније је написао: “A Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi ....”. Или: поред Кимерана станују...Срби”! Другим речима, Срба има на северној обали Црног мора. Плиније дакле уопште није рекао да су Срби присутни само и једино на обали Црног мора! Плиније је дакле чуо или знао да ти народи тамо живе и он је то навео. И ништа више од тога!
Оно што је Плиније суштински потврдио јесте да је још у 1. веку нове ере било Срба на северној обали Црног мора. Да није некоме засметало што се реч Срби доказано помиње одмах по рођењу Христа? Зашто је неко пожелео да изврће смисао Плинијевих речи?
Како Немци себе представљају?
Да би смо разумели димензију преваре и историјског фалсификата који се подмеће Србима, упоредимо то са немачким величањем њихове средњевековне историје. Послушајмо поучни пример из већ поменутог Тајмсовог атласа светске историје где се говори о досељавању Германа:
"Германи су се још прије почетка н.е. доселили из Скандинавије на обале Балтика до ушћа Висле."
Ако сада погледате на карти колико је велика та географска област, открићете да је реч о маленом појасу који је такорећи тачка на крајњем северу Европе. Оно што је међутим битно, то је интенција аутора Тајмс памфлета да се наведе присуство Германа у Европи, па макар они били као неки аргон у атмосфери у самим траговима! Поента је дакле до максимума истакнути германско присуство где има макар само назнака да је оно постојало, а присуство осталих народа елиминисати, Срба пре свега!
Шта су господа Немци заборавили да наведу?
Овде ћу само најкраће поменути. Отворите Википедију и направите упит о Берлину. Добићете податак следеће садржине:
The original Slavic town of Berlin was on the eastern bank of the Spree, approximately where the Nikolaiviertel now stands (although the pseudo-mediaeval buildings there are postwar facsimiles). The first German settlers probably reached the area in the 11th or 12th centuries.
Превод: Оригинални словенски град Берлин био је на источној обали Шпреје,.....Први немачки насељеници вероватно су доспели у ову област у 11 или 12 веку.
Па где су сад ти бајкољубиви Немци који наводно дођоше на север Европе још пре Христа, кад ни до Берлина нису стигли 1300 година после Христа!? Баш славно! Први Немци су дошли у Берлин давно, давно после Срба! Пошто немају жељене артефакте да потврде свој долазак, немачки писци историјских бајки само-проглашавају да су Немци стигли у Берлин вероватно тада и тада. За колико ли су векова онда слагали? Занимљиво. Зашто и ми Срби то не покушамо: шта мислите да ли би немачки историчари прихватили када би српским историчарима пала на памет следећа аргументација - "Ми Срби вероватно смо стигли на балканско полуострво 100 година пре Христа?"
Ја у све ово нисам веровао
Да будем искрен: научен у класичној гимназији, која је била у рангу неких садашњих факултета по знању које је пружала, нисам ни сањао о количини преваре којој смо ми Срби били изложени од "финих" људи из историјске науке. Читајући бројне старе али и ове историјске књиге уочавао сам све бројнија неслагања логике и чињеница са утврђеним истинама. Зато сам у неком моменту преломио и одлучио да проверим ствар. Резултат видите у овом чланку.
Као што видите: нисам уопште поверовао унапред ни једној фантастичној, непровереној или алтернативној историјској теорији. Одлучио сам само да погледам баш оне чињенице које наводе псеудо-историчари а које су изгледале сумњиве. Већ првих неколико главних чињеница, оних до сада изнетих у овом чланку, тако су јасне и чврсте да апсолутно није неопходна диплома историјских наука да би се видела дрска превара. Цела прича није уопште да ли су или нису Словени стигли на Балкан у 7 или 77 веку! Исто тако је много мање значајно то да ли су Срби потекли са обала Црног мора, из Ирана или одакле год.
Цела прича је у сакривању чињенице да су Срби насељавали садашњи германски, и не само германски, национални простор вековима и миленијумима! Потребно је прикрити чињеницу које су просторе Евроазије у огромном историјском периоду насељавали Срби. Да би сада постојећа лаж изгледала извеснија, Немци су отишли у крајњост по принципу - што је лаж већа то су већи изгледи да се та лаж прихвати у јавности. По том принципу треба ставити Србе као народ у маргиналан контекст пролазног, примитивног и одрпаног народа који такорећи упада међу народе Европе и ту се задржава међу староседеоцима. За то време ти староседеоци чачкају зубе ваљда златним чачкалицама и свирају Моцарта?
Иако уз мало шале, мислим да сам приказао веома озбиљну интенцију наручилаца ових перфидних историјских фалсификата. А шта је истина онда?
Истина о пореклу Срба и доласку на Балкан
Е овде ћу разочарати пажљивог читаоца - овај чланак се не бави пореклом Срба! Сами сте видели, чланак једноставно хвата германско-хрватске шибицаре у њиховом мрачном пројекту и ставља их, како то рече њихов никакав (Нико) Жупанич на "историјску светлост", онакве какви стварно јесу. Преваранти.
За оне који желе да се посвете овој теми, будите свесни да улазите у огромну област у којој не треба олако прихватати сваки податак само зато што вам годи. Поента је међутим, што овакав чланак на известан начин може да ослободи људе мислиоце да невезани лажним историјама крену у право истраживање. Рећи ћу само да смо ми Срби били веома, веома распрострањени на широком подручју у дугом временском интервалу. Да бих вас заинтригирао ако то већ нисте били, ево шта пише Саво Оровић у Гласнику етнографског музеја на Цетињу 1964 године, говорећи тек о једном делу Срба:
|
Najstariji trag srpskom imenu uopšte nalazi se u Plinija i Ptolomeja, i to u sasvim čistom obliku: Serbi, Serboi, Serbvi - inače latinsko ime, po Tacitu, za njih je bilo Veneti, od toga su Njemci za Lužičke Srbe izveli Venden, Sorben, Sorbenvenden, Lauzervenden. A sva srpska plemena, kako na jugu tako i na sjeveru, sebe su oduvijek nazivala jednim opštim imenom "Srbi" ili "Sorabi". "Rab" znači čovjek, "Sorabi" znači "Subraća", "Soljudi". Ime "Sloveni" pak došlo je otud, što su mogli među sobom "sloviti" (govoriti), a Germane, s kojima se nijesu razumijevali, nazivali su "Nijemcima", jer su za njih bili nijemi ili mutavi. I po Šafariku svi su se Sloveni nazivali Srbima, a to, po Dobrovskom, potvrđuje i činjenica, da se dva najudaljenija slovenska naroda tim istim imenom zovu. Lužički Srbi su posljednji ostatak Polapskih Slovena, koji nekada naseljavahu veći dio današnje Njemačke, i to: zapadnu Prusku, Pomeraniju, Branibor, Saksonsku, Anhalt, istočnu polovinu Hanovera, Meklenburg-Šverin, Meklenburg - Sterlic i južni dio Šlezvig-Holštajna, zatim ostrva Febrani, Rujan (Rugen), Uznojmo i Volin u Istočnom (Baltičkom) moru. Sedište Polapskih Slovena, dakle, bilo je između Češke i Baltičkog mora. Na istoku bili su im susjedi Prusi i Litvanci, a na zapadu Saksonci i Tirinžani. Oni su se dijelili na tri ogranka: Bodrići koji su živjeli u zemljama današnjeg Meklenburga i Holštajna, Ljutići u današnjem Braniboru i Pomorju, i Srbi u današnjoj Lužici i Saskoj od rijeke Bobre do rijeke Sale Nazad hiljadu godina u ovim krajevima nije bilo, dakle, nikakvih Njemaca, nego su svuda živjeli samo Sloveni i to je bila čisto slovenska zemlja. Latinski geograf Sekvestor, polovinom šestog vijeka, piše da "Laba dijeli Nijemce od Srba"... To svjedoče mnogobrojna imena njihovih mjesta, sela, planina, polja, rijeka i potoka, koja su sve do danas čisto slovenska, kao: Dubrava, Gorica, Jasen, Javornik, Lomnica, Laba, Branibor, Kamjenica, Nova Luka, Dobri Lug, Poreč, Ravno, Čorna Voda, Mikra itd. Pošto su Nijemci zvali Slovene: Veneti, Vendi ili Vindi, to mnoga topografska imena u Njemačkoj sa tim korijenom podsjećaju da su nekada tamo Sloveni živjeli, na primjer: Vindenhasen, Vindischgretz, Vinddorf, Vendeburg, Vindschthal, Vindesbrg, Vindeburg itd. Berlin je bio njihov "brlog", gdje su držali i hranili stoku, a Lipiska ili Lajpcig bio im je oltar gdje su pod granatom lipom slavili boga Peruna, koji nebom upravlja, onda kada su Njemci još obožavali žabu, i gdje su Sloveni dolazili na sabor obučeni u platneno odijelo, već napredni zemljoradnici, dokle su se Njemci, kao lovci, još odijevali kožom. U istoriji Berlina (iz 1888) stoji da su do 14. vijeka njegovi stanovnici bili Srbi. Članovi mjesnog odbora govorili su na sjednicama srpskim jezikom, a zvanična upotreba njemačkog jezika uvedena je tek pri koncu 14. vijeka. Zna se da je prestonica Njemačke postala od dvaju srpskih sela: Berlina i Kolina. |
Упозорење за млађег читаоца: можда је вама набрајање у претходном цитату имена за Србе рецимо сувишно. Не можете ни сањати колико страница текста су стручни часописи и бројне књиге псеудо-историчари посветили указивању да реч Словени у ствари потиче од речи склав, тј роб. Сличне тврдње постоје и за Србе. Такви скрибомани у суштини измишљају глупости са жељом да понизе читав један народ. Овакве лажи је наравно најлакше разоткрити: ни један народ не би себи дао понижавајуће име, наравно. Тестови елементарне интелигенције су наравно стално присутни када се разматрају историјске теме. Знајте једно: псеудо-историчари воде невидљиви рат 24 сата дневно вековима!
Пред српским школством не постоји важнија мисија од измене школских историјских програма да одразе онакву српску историју каква је била. Да би се то десило потребно је најхитније удружити српске историчаре који се не баве промоцијом германских и других несрпских интереса, укинути наравно катастрофално куповање уџбеника сваких неколико година од приватних фирми, и тим стручњацима дати да обаве онај посао који су требали да обаве пре једног века! Потребно је хитно прекинути са германским национализмом у историји и ову науку превести у разумне оквире који неће одговарати било чијим националним интересима већ само истини.
Како испада, чак и тривијалне историјске тврдње могу добити веома озбиљну конотацију преведене у домен дневне, средњорочне па чак и дугорочне политике. Зато поменуте и друге историјске фалсификате треба узети са највећом озбиљношћу јер иза њих увек стоје веома мрачне намере.
11.1.2017.