Историја / Гаврило Принцип и Млада Босна: активност Младе Босне (4)

gacinovic-2Младу Босну сачињавала је млада интелигенција БиХ чији су родитељи најчешће били сељаци, учитељи или свештеници. Ова организација се везује за 1904 годину и њен идејни зачетник је био књижевник Димитрије Митриновић, да би организовање преузео Владимир Гаћиновић, књижевник и песник.

Да би смо разумели стање духа оног времена, послушајмо како је Владимир надахнуто говорио и писао:

"Буђење наше земље, њен улазак у културу, ослобођење њено из духовног ропсва које се само делимично отпочело, родиће нову душу, која ће се издвојити из садањег хаоса, и која ће бити хумана, топла и далека. Млади босански покрет за обнову своје земље мора се темељити на дубокој огромној љубави према народу и великој творачкој вери у самог себе. Никаква сила не сме ту љубав угасити и никаква невоља ту веру пољуљати."

Овај млади човек у својој 27-ој години мучки је отрован у једној швајцарској кафани сипањем арсеника у шољу кафе. Није установљено чија служба је починила тај злочин.

Млада Босна се заузимала за уједињавање Срба са њиховом матицом у Србији. Чланство Младе Босне било је веома разнородно: индивидуалци патриоте, анархисти патриоте, социјалисти патриоте, сви су били окупљени са циљем скидања аустро-турских ланаца са осиромашеног народа и припајање Србији. Њени чланови међутим нису били само Срби, већ и муслимани и Хрвати!

 


Дигресија

У модерним покушајима правдања своје агресије у 1 светском рату, земље изазивачи 1. светског рата покушавају без доказа да представе Младу Босну као неко српско удружење контролисано из Србије које је ометало миран свет у БиХ уочи 1. светског рата. На тај начин ове земље агресори желе да игнорисањем историјске истине префарбају историјску сцену црном фарбом лажи и замаскирају своју улогу у ратним злочинима који никада не бледе а које су оне спровеле на Балкану и целој Европи.


Поједини чланови Младе Босне школовали су се у Србији што и није никакво чудо имајући ситуацију неслобода и прогона свега што је српско у БиХ. Ни мало није спорна ни веза неких чланова Младе Босне са организацијом Црна рука у Србији. Црна рука је била патриотска српска организација коју је организовао штапски официр Драгутим Димитријевић Апис са циљем неке врсте уједињења јужнословенских народа у једну државну заједницу. Као што се види, циљеви Црне Руке били су ширег политичког обима од циљева Младе Босне. Међутим обе ове организације су биле просрпске и високо патриотске. Због свог утицаја и политичких аспирација, због онога што је знао и могао, вођа Црне руке Апис је у намештеном судском политичком процесу осуђен 1917 и по кратком поступку стрељан, како би се уклонио са политичке сцене у време стварања краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Занимљиво је међутим, да упркос веома великом труду Аустријанаца није могло бити установљено да је Црна рука из Србије руководила Младом Босном. Прилично је јасно да је Црна рука могла више индиректно да утиче на поједине Младобосанце, али ту и престају било какве индиције о некаквој контроли - зато што је по свему судећи није ни било.

Наиме, чланство Младе Босне је било толико хетерогено, различитих политичких уверења, а централизација непостојећа, да је реално било немогуће спровести контролу ове младе организације претежно 18 и 19 годишњака чак и да је Црна рука посегла за таквим методама. Млада Босна окупљала је људе надахнуте слободом, који су били спремни да јуришају на бајонет голим грудима, заљубљени у визију боље будућности својих народа, без окова, беде и тираније. Да је то тако, види се да аустријски историчари чак и након крађе и прекопавања српских архива 1943 (видети следећи чланак о крађи српске архиве) - нису могли да нађу ни најосновнију инсинуацију за своје злонамерне тезе. Током процеса Гаврилу Принципу, упркос свих мучења и покушаја подметања, Аустрија једноставно није могла да нађе апсолутно ништа осим индивидуалне групе младих људи којима је једноставно било доста аустријске тираније. И коначно, Србија је веома пазила да не увреди свог моћног суседа са једном од најмоћнијих тадашњих тајних служби у свету до те мере, да Аустрија није могла никако да нађе повод за рат током 6 дугих година уочи првог св. рата, а још мање за атентат.

 

Читајте: Млада Босна и Гаврило Принцип / крађа српске архиве (5)