Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Глобалистичка агресија

Глобализам / Нови светски пољопривредни поредак

 

Нови светски пољопривредни поредак

Алексис Маран, новинар, сниматељ и продуцент направио је документарни филм о Новом светском пољопривредном поретку. Да видимо какви се то нови облаци надвијају над пољопривредом.

 

Скупови пољопривредних глобалиста

Након скупова у Лондону и Женеви, године 2010 пољопривредни глобалисти су одржали и скуп у Њујорку. На овом скупу је саопштено да је 20 милиона хектара је већ купљено од малих пољопривредних произвођача у свету, а исто толико ће бити откупљено у наступајућим годинама. Након што су 2008 изазвали и профитирали од светске кризе, глобалисти из 23 земље су кренули на куповање земље: сваки од њих има у свом поседу много стотина хиљада хектара у власништву а групе банака их прате у овом подухвату. Овај процес дешава се по целом свету и захваћене су све земље у којима су мали пољопривредни произвођачи лак плен богатих глобалиста: Бразил, Судан, Пакистан, Бурма, Камбоџа, Индонезија, Лаос, Филипини, Тајланд, Вијетнам, Турска, Казахстан, Мадагаскар, Грузија, Нови Зеланд, Аустралија, највећи део Афричког контитента... Почетни циљ пољопривредних узурпатора је увек исти: куповина малих пољопривредних газдинстава. 

Уништење малих пољопривредних газдинстава

Зашто су мала газдинства у сиромашним земљама на мети глобалиста? Зато што још нису физички запоседнути од глобалиста - на економском плану доживеће исту судбину као  несрећни амерички Индијанци против каубоја,  У овим земљама сиромашни сељаци су на ивици глади или гладују, па их је веома лако уценити, њихова имања купују се багателно а они се уверавају да ће боље проћи као сезонски радници за минималну плату на новооснованим удруженим парцелама. И саме владе ових сиромашних земаља саме одвајају земљу за стране инвеститоре правдајући то порастом запослености. У Етиопији на пример, поо наводу Одбора за подршку пољопривредним инвестицијама који је основала етиопска влада, само у овој земљи влада је одвојила 1,6 милиона хектара за стране инвеститоре! 

Перспектива пољопривредне производње

Између 2010 и 2050 очекује се потреба за дупло већом пољопривредном производњом. Власници земље обогатиће се. А то није за малог сељака, зар не? Једна милијарда људи гладаје већ сада, каже Жак Дјуф, генерални директор УН за храну и пољопривреду. У глобалистичком миљеу банкара у овом грабежу су САД, Енглеска, француска, Кореја, Јапан, Индија, Кина, Сауди Арабија, Индија, УАР, Оман и друге земље.

Поскупљење хране и шпекулантске игре глобалиста на тржишту хране условиле су велику нестабилност цене хране на међународном тржишту, Због неизвесне цене хране богате земље одлучиле су да се укључе у глобалистичку трку за земљом малих сељака, како би могле да осигурају снабдевање храном свог становништва. независно од међународних цена. Главни окидач глобалистичке куповине је била 2007 са светском кризом хране која је највише погодила сиромашне земље. Ово је дало идеју глобалистима да крену у масовну куповину земље од сељака широм света.  

Индијски предузетник Саи Карутури, највећи страни пољопривредни инвеститор само у Етиопији поседује 300.000 хектара не рачунајући остале поседе. Његова фирма Карутури Глобал лтд. има поседе и у Кенији и у матичној Индији. Због избегавања пореза Кенијске пореске власти су израчунале да је ова фирма утајила тричавих 11 милиона америчких долара само у Кенији. У Етиопији је овај предузетник закупио земљу на два пута по 40 година, са вишегодишњим гратис периодом и ценом од око 10 долара по хектару. Карутури производи на годишњем нивоу 580 милиона комада резаних ружа. Док етипски народ гладује, на њиховој земљи се производе - руже. Ако се и буде производила храна, и она ће се као и руже продавати на страном тржишту, За то време људи у Етипији умиру од глади и потхрањености.

Има ли излаза

Чланица организације Греин каже: "Тај начин производње хране је у ствари веома опасан по нас. Он је веома униформан по пољопривредним културама, он је монотон, он је контролисан од моћних сила. Стога ми морамо децентрализовати моћ, морамо децентрализовати развој, допустити учешће људима, тако да заједнице могу да опстану и истински контролишу своје приходе".  Један функционер УН каже: "Од око једне милијарде људи на планети који гладују, половина су мали пољопривредни произвођачи који не добијају ону пажњу коју заслужују код власти.

Наравно да излаза има, али док решења буду доносили грабежљиви глобалисти у корист својих џепова, дотле ће и бити гладних људи на сопственој земљи.

30.9.2014

Референце:

"Планета на продају" - документарни филм
http://www.grain.org/article/entries/93-seized-the-2008-landgrab-for-food-and-financial-security
 http://farmlandgrab.org/post/view/18542-documentary-planet-for-sale

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима:
Europe, Belgrade