Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Глобалистичка агресија

Глобализам / Светски медији

 Светски медији

 

У другом делу видели смо ниво употребе ратова у глобалистичком деловању. Али у сваком рату прва жртва је увек - истина. Глобалистички медији ту играју своју пресудну улогу. Сада ћемо на конкретном примеру показати како функцинишу глобалистички медији.

Извештавање светских медија

Најтиражније новине у свету су јапанске новине Јомиури Шимбун, Асахи Шимбун и Маинићи Шимбун, док су иза њих USA Today и Wall Street Journal, Сан и Дејли Мирор. Поменуте новине су у врху светског новинског тиража. Небитно што је пример који ћемо поменути већ прошао, размотримо сада ако изгледа модел лажног извештавања на примеру сасвим конкретног и реалног догађаја из Либије:

новиненаслов чланка, опис и коментардатумаутор
Асахи Шимбун "Глас народа: Либијски `бесни пас` је на крају повоца" 26.2.2011
?

Без навођења извора информације новинар саопштава да вођа режима наводно има надимак "бесни пас Блиског истока". Потом новинар очигледно у улози психолога констатује да вођино "лудило" расте, јер је наводно наредио пуцање на ненаоружане цивиле и бомбардовање анти-владиних протестаната, поново без навођења извора информација или било какве потврде за своје тврдње.

Новинар каже да "нема сумње" да је смрт 1000 цивила злочин против човечности, иако не наводи никакву потврду ко је избројао нити ко је потврдио тачно хиљаду мртвих људи и установио да ли је реч о цивилима.

Новинар сматра да зна да је за вођу режима његов народ само средство за самореализацију.

Новинар наводи да дотична земља нема устав и парламент без успостављања везе између те тврдње и теме чланка.

Даље се наводи како је египатски председник већ предао власт народу, без објашњавања какве везе има ситуација у другој земљи са предметом извештавања.

На крају писац констатује да су "диктатори владари који увек добро изгледају сем последњих 10 минута".

Јомиури Шимбун "Војна лекција је легитимна акција да се спречи масакр" 21.3.2011
?
Новинар објашњава читалаштву да је агресија по њему оправдана јер је заснована на Резолуцији 1973 УН, која дозвољава неопходна средства да се заштите цивили и успостави зона нелетења. У истом чланку наводи да земље агресори нападају Либију бомбама и крстарећим ракетама, што очигледно противуречи претходној констатацији. Новинар објашњава да Немачка није стигла да се придружи нападачима на Либију зато што је уместо њих појачала окупацију Авганистана, зашта не наводи извор информисања. На крају упозорава ако се сукоби у Либији продуже, доћи ће до већег скока цене нафте, што ће оштетити и светску економију и јапански опоравак после земљотреса. Ни у овом чланку као и претходном осим помињања Резолуције Ун нема извора информација или било каквих потврда о ономе о чему прича.
Wall Street Journal "Ослобађање Либије" 22.2.2011
?

Наслов је сам по себи илустративан, јер новинар аутоматски заузима страну у сукобу. У даљем тексту чланка, новинар назива 42-годишњи период владавине либијског вође периодом непросвећености, а њега остарелим светским терористом, који је стигао на "тачку без повратка". Остатак чланка је у сличном духу.

Sun "ОМРЗНУТИ либијски диктатор пуковник Гадафи ПОНОВО одбио да се повуче...." 22.2.2011
Tom Wells, Vince Soodin
Горње речи су истакнуте и у оригиналном чланку.
The Star "Нове жестоке борбе у западном либијском граду Мисрата" 23.4.2011
Bernat Armangue, Karin Laub, Maggie Michael
Нападачи су уништили ракетни бацач режимских снага који је "малтретирао цивиле у западном граду". Новинар не објашњава из ког извора информација је добио потврду да режимске снаге циљано бомбардују цивиле а не војнике, већ као и остали писци овде наведених чланака подразумева да се догодило баш оно што он тврди.
Daily Mirror "Либијски побуњеници одмарају се на линији фронта" 25.3.2011
Ruth Sherlock
Новинар се налази међу побуњеницима; Гадафијеве снаге су сабијене у граду, плашећи се агресорских напада из ваздуха; побуњеници се одмарају; постоје планови за напад на режимске снаге; пикапови са тешким митраљезима крећу у напад, један се враћа са рањеником који крвари; људи беже из града говорећи да Гадафијеве снаге убијају читаве породице. Све ово без и најмање потврде истинитости ових информација.

Контрола медија

У горњим насловима и њиховом краћем опису наша намера у овом чланку није да разматрамо истину или неистину у глобалистичким медијима па ни у наведеим чланцима. За почетак треба уочити само дефинитивну особину горњих чланака да они имају сви исти став о теми коју излажу.

Друга очигледна чињеница је да ови новински чланци имају изразито острашћен став лишен целокупног контекста. И коначно, трећа особина горњих чланака је да скоро без изузетка изостављају идентитет својих извора. У светлу оваквих особина, непристојност ових новинских чланака је најмањи проблем.

Истоветност глобалистичких медија уочава се када извештавају и о другим случајевима у свету. Читање глобалистичких медија подсећа на слушање једног великог и добро плаћеног хора у коме сви певачи распаљено певају једну исту песму. Горњи глобалистички чланци у нашем примеру то врло очито показују.

 

Шта је стварни новински извештај

Ево шта каже Марк Бејер, одговорни уредник Шавано ивнинг лидера о новинарском послу:

"Важно је бити сигуран да ће се новинар постарати за то да заступи све стране у сукобу, без обзира на то да ли се слаже с тим гледиштем.....Читаоци тако добијају праву слику света."

Да ли у горњем списку најтиражнијих новина на свету видимо праву заступљеност свих страна у сукобу и сходно томе и праву слику света, онако како то мисли господин Марк Бејер? Новински стручњаци Даглас Андерсон и Бртус Итјул у свом уџбенику за новинаре "Писање вести и извештавање за данашње медије" наводе "Етички кодекс професионалних новинара" у коме поред осталог стоји:

  • новинари треба да провере информацију код свих извора....
  • новинари треба да брижљиво налазе људе на које се вести односе и да им пруже могућност да одговоре на оптужбе.
  • новинари треба да разликују ангажовано новинарство од извештавања.

Независно удружење новинара Србије, у Новинарском кодексу у ставу 2 Принципи и начела, казује:

... новинар се неће служити нечасним средствима, већ путевима који одговарају достојанству и традицији новинарске професије, држећи се при том начела да се чују све стране.

Ако би смо управо поменуте новинарске професионалце узели као репер, у горњим медијским примерима јасно је одсуство сваке новинарске професије и етике. Суштинска разлика између новинарских гласила и глобалистичких медија је у томе да глобалистичка гласила представљају острашћене једностране и манипулативне политичке памфлете, па се самим тим тешко могу квалификовати као средства новинарског извештавања.

 

Снага глобалистичких медија

Горе наведена глобалистичка медијска средства нису ни мало наивна. Наиме, у 2008 години, објављени тираж Јомиури Шимбуна је 14.067.000. Другорангирани Асахи Шимбун је одштампао исте године 12.121.000 примерака.

Милионски тиражи свих горњих медија су плаћени, дакле и прочитани од грађана. Тако можемо разумети колика је језива снага глобалистичких медија и њихово кројење виртуалне стварности по наруџби глобалиста.

Иако је горњи списак медија обухватио само новине, ситуација у телевизијском привидном свету је још гора: ови медији су још мање професионални, а при томе имају и далеко већи број гледалаца. Убеђивачка моћ телевизије већа је од моћи новина, чему је посвећена посебна серија чланака под називом "Утицај телевизије на људе".

 

Монопол глобалистичких медија

Из до сада илустроване снаге глобалистичких медија за које смо управо констатовали да су највећи у свету, јасно је да су опозициона, а посебно права новинска гласила у ствари више реткост него правило. У снажном светлу рефлектора највећих глобалистичких гласила сви остали медији практично су невидљиви.

Управо зато вриска глобалиста изгледа као мишљење већине, јер се врло гласно чује. То је као кад једног очајног певача максимално појачате музичким појачалом и пуштате његову песму преко моћних звучника: надгласаћете и најбоље певаче који певају без ових помагала, а дрекавац ће после неког времена постати узор доброг певања. Тако и глобалистички медији пуком снагом буке надјачавају праве медије и дају лажну слику стандарда јавног мишљења.

Како наводи Владимир Илић у својој књизи, медијско лагање простире се концепцијски у четри равни информације:

  • логичка организација информације: значење, стил приказа, логичко груписање
  • симболика: отворена и скривена значења, слике, графичка обрада, физичка организација информације.
  • агенда: дневни ред, фокус тема, одвраћање пажње.
  • емитовање: масовно ширење полуистинитих, непотпуних, упакованих истина од стране политичких лобиста и агенција за контакт са јавношћу.

То су укратко алатке глобалистичких медија којима нас од јутра до вечери систематски - дезинформишу.

 


Референце:
'-Глобализација и нови светски поредак, др Војислав Мићовић, Чигоја, 2002
- Фамилија, Владимир Илић, библиотека Хоризонти, Конрас, 2002

9.07.2011

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: