Глобалистичка агресија
Глобализам / Планирано застаревање добара
Глобализам /Планирано застаревање добара
Врхунска метода којом се капитализам одржава у животу последњих 90 година је садржана у планираном застаревању добара. Практично се намерно уводи лош квалитет робе како би се купци натерали да стално купују. Чак и по цену уништења планетарних ресурса ултрабогаташка мањина води свет у пропаст ради одржавања неодрживог система личног неоправданог богаћења.Велика економска криза капитализма
Од 1929 до другог светског рата трајала је велика економска криза ("Велика депресија") предвођена Америком. Наиме када је Америка после 1 светског рата преузела светску економију користећи задуженост Енглеске, Немачке и других земаља, недуго након што је повела свет у рај масовне производње, увела је свет у кризу дотад незабележених размера. Криза је била узрокована (тада и сада) неумереним берзанским и другим капиталистичким шпекулацијама која је и тада, као и сада континурирано изазивала и изазива на првом месту Америка. Суштински под тиме се подразумева креирање фиктивног новца и неконтролисано баратање тим фиктивним новцем. Језгро Велике депресије било је у периоду 1929 до 1933, али је опоравак био веома спор и продужио се и после 1939.
Велика депресија је оставила дубоког трага у капиталистичкој свести и ратови који су уследили са темпом барем 2 рата сваке године, нису донели никакво решење за нарастајуће социјалне, економске и све друге проблеме. Напротив, у европским земљама статистичка чињеница да је 50% младог света незапослено постала је обична вест. Криза из 2007 године само је подстакла сумњу да капитал апсолутно није у могућности да реши своје противречности. Ово уверење дефитивно учвршћује агресија НАТО пакта које ова војна организација чини по рачунима ултрабогаша - глобалиста по целом свету.
Глобалисти као да чине све да не мењајући суштински труо економски систем капитализма околишним поступцима продуже живот једном полумртвом систему. Суштина свих поступака модерног глобализма садржана је у одржавању привилегија мале групе људи по сваку могућу цену, па и по цену уништењу планетарних ресурса и глобалног нуклераног рата.
Последице Велике депресије и Кризе 2007 биле су такве и толике у капиталистичком свету, да је опстанак капитализма озбиљно угрожен. Да ли су онда, имајући у виду суштинску системску мањкавост, капиталисти увели нека побољшања? Одговор је изненађујући: и да и не!Предлог Бернарда Лондона
Покушајмо да разумемо о чему се овде ради. Констатовано је дакле још давне 1932 године, да су наше фабрике тако моћне да могу све људе у земљи да обуку и пресвуку, да нахране и обезбеде им домове, да сви живе задовољно и сито. Међутим, иако све то можемо, ми нећемо правити систем да се та добра на било који начин, директно или индиректно распореде људима који су их направили. Не, уместо тога ми ћемо сва огромна добра оставити у власништву мале групе супер капиталиста да с њима располажу како им драго и да они одлучују ко ће имати колико да једе. У сврху опстанка те малене групе људи и на штету огромне већине људи и целе планете, тркаћемо се међусобно за веће зараде иако имамо довољно добара да сви заједно живимо лепо. Да би смо дакле одржали један лудачки систем неправедне расподеле и још неправедније политичке моћи, ми ћемо дакле угрозити читаву планету Земљу трошећи енормне количине метала, воде, енергије и свега на планети. Врхунска иронија овог капиталистичког "система" је у томе да сва глобалистичка гласила последњих 100 година континуирано трубе о томе да се човечанство превише "размножава" и тако угрожава планетарне ресурсе! Ово пребацивање кривице на неименовано човечанство, и то посебно на његов најсиромашнији део који и нема индустрију, било би смешно да није дубоко трагично.
Капиталистички монополи уништавају планету и коче технолошки напредак
За разлику од економских теоретичара, глобалистички монополисти су још раније почели да се организују да наставе своје неоправдано богаћење. Произвођачи сијалица амерички Џенерал Електрик, немачки Осрам, холандски Филипс и још неки у периоду од 1924 па све до 2 св. рата основали су картел под именом Фебус и држали монопол на светску производу сијалица. Ова група глобалистичких посленика је диктирала светске цене сијалица. Да све буде још лепше, одредили су да ни један од њих не прави сијалице са роком трајања дужим од 1000 сати. Увели су чак и сталну међусобну контролу сијалица, са веома високим новчаним пеналима ако би се неко од њих дрзнуо да прозиведе сијалицу са дужим роком употребе од 1000 сати! Ово је вероватно прва позната широко заснована завера са планираним застаревањем робе. Да би се купци заварали, издато је саопштење да се технолошки не може направити сијалица која би била исте светлосне моћи а која би трајала дуже од 1000 сати!
За електричним компанијама кренула је аутомобилска индустрија. 1934 године "Journal of the Society of Automotive Engineers" почео је да заговара "desirability of building automobiles of limited life" (пожељно је правити аутомобиле са ограниченим веком употребе), као и контролабилну истрошеност или неприметно пропадање делова аутомобила!
Мислите да су претходни примери само из давне прошлости? Размислите поново: да видимо које се методе данас употребљавају.
Методе за планирано застаревање капиталистичке робе
- саботажа квалитета производа: нов производ се намерно прави варирањем старог производа, тако да се намерно уклоне неке корисне особине старог система а додају неке корисне особине које стари систем није имао. На овај начин добија се претумбани стари производ који се тржишту симулирано представља као "новост". Овим поступком омогућава се бескрајна производња сувишног, уништавајући огромне планетарне ресурсе само да би се задржао најглупљи систем економије икада на планети. Овај поступак лажирања квалитета масовно примењују монополисти у рачунарској, аутомобилској, фармацеутској индустрији итд.
- саботажа изазивањем стварног физичког квара, метод "плус један дан": коришћењем статистике отказа електронских елемената, након гарантног периода долази до статистичког отказа критичних елемената који доводе до изгарања најскупљих или тешко поправљивих делова уређаја, чинећи поправку неисплативом. Пример: напојни део лаптопа прави се без адекватне заштите на пробој тако да отказ спаљује главни део плоче.
- саботажа функционалности: након истека одређеног параметра (нпр време, количина урађеног посла) уређај пријављује лажни квар или захтева плаћену услугу код произвођача. Нпр скоро сви већи штампачи имају уграђен чип са посебним програмом који након одређеног броја копија блокирају даљи рад машине тражећи замене делова или плаћену услугу код произвођача тј овлашћеног сервиса.
- ускраћивање подршке кориснику: произвођач по сопственом нахођењу у произвољном временском тренутку саопштава да ће ускратити резервне делове и подршку за своје дотадашње производе иако су они сасвим употребљиви код корисника и они немају намеру да их замене. Пример: рачунарски монополисти.
- креирање лажних потреба и стила: овде се већ користе психолошке методе. Пример: оглашавају се нови оперативни системи рачунара или нов модел возила који практично ради исто оно што и претходни. Ви нисте "у тренду" ако користите савршено исправан и врло добар мобилни телефон којим сте иначе веома задовољни. Мењају се боје каросерије возила или апликацијског прозора, премештају се елементи по управљачкој табли возила или текстови по апликацијском менију, уз задржавање потпуно исте фунционалности и естетике. Ова превара фингира се рекламама да је реч о потпуно "новом" производу кога "морате" имати јер га "заслужујете". Даље наводи се да производ има неке особине које претходни производ нема. Пример је навод да нови оперативни систем рачунара има уграђену подршку за "најновије мултимедијске формате" или да има уграђену нову верзију овог или оног погона за хардвер. Уместо да се стари одличан оперативни систем једноставно допуни одговарајућим погоном за нови хардвер, потрошачи се натерују да купују цео скупи пакет новог оперативног система само због подршке за неки нови комад хардвера на тржишту!
- закључавање опреме: специјални завртњи за које је потребан оригиналан фабрички одвијач, чиме се намерно отежава отварање електронске опреме.
- изазивање квара при покушају поправке: механичким и хемијским средствима чини се све да се изазове лом или квар приликом покушаја поправке. Пример: користе се индустријски лепкови да се трајно фиксирају поклопац и делови.
- механичко кодовање: праве се специјалне процедуре за отварање опреме. Пример: код неких лаптопова отварање могуће само кад се истовремено поједини делови поклопца подигну под одређеним уско дефинисаним угловима.
- избацивање заштитних елемената уређаја: на пример на рачунарима стоним и лаптоп не стављају се осигурачи које корисник може да замени.
- отежавање коришћења уређаја: нпр рачунари се негде испоручују без дугмета за ресет, па корисник при блокади рачунара може само да укључује и искључује рачунар, чиме се скраћује век напојног уређаја рачунара. Ово је у ствари помоћно средство да када се други симулирани кварови појаве због саботаже произвођача, корисник честим ресетовањем напајања само прави додатне струјне ударе у опреми повећавајући статистику отказа.
Разлози за планирано застаревање
Планирано застаревање је осим ратовања једини могући до сада пронађени начин за опстанак преживелог капиталистичког система.
Ако би смо којим случајем увели производњу квалитетних производа у корист потрошача, капитализам каквог га познајемо ушао би у последњу Велику депресију. Без планираног застаревања хиперпродукција капиталистичких фабрика би стала, људи би веома мало трошили и цео капиталистички систем би се урушио.
Да ли је планирано застаревање решило проблеме капитализма: свакако не! Овај систем смишљен да омогући задржавање глобалистичких привилегија ових дана дошао је до свог краја. Планетарни ресурси су неодговорним деловањем глобалиста доведени до краја. Никакво планирано застаревање више не помаже јер је вештачки направљена хиперпродукција ударила у свој природни лимит. Ми данас и не знајући живимо у систему коме су дани буквално одбројани.
Глобалисти изузетно добро знају да у игри са временом у коме је време капитализму одбројано, само ново потпуно освајање планете и завођење светског глобалистичког поретка може да задржи њихове незаслужено стечене привилегије. Шта ће се од тога десити, и какав ће систем превладати, остаје да видимо. Наравно они који остану живи. У здравље!
20.2.2015