Прилог за проучавање глобализма

део 16: виртуални свет

Целокупан психички живот човека модерног глобализма тј капитализма дешава се у - облацима виртуалног живота. Да видимо у чему се он састоји.

Измишљени живот

Прихватање, наметање и истицање поремећених погледа на свет од највеће је важности за опстанак глобал капитализма. Ево неких од њих:

• медији: пасивно се конзумирају и асимилују као нека храна. Нема критичне мисли, нема опозиције. Глобалистичка "демократија" искључује опозицију.
• речи амебе: глобалистички медији и глобалистички посленици користе речи ван њиховог значења, дајући им нека нејасна нова значења у корист глобал капитала. То су на првом месту речи Демократија, Право, Холокауст, Тероризам и многе друге. 
• идеал је радити за велике компаније: мале ту немају шта да траже. Наравно, треба пунити џепове пребогатих капиталиста и не водити сопствени посао.
• систем забаве: траћење слободног времена на потпуно испразну забаву. Испуњавати слободно време размишљањем, личном креативношћу за себе, или образовати се веома је опасно за глобал капитал јер директно води откривању зла глобал капитала.
• систем образовања: укидање васпитавања у националном духу и спречавање било какве ширине у образовању. "Мање знаш, мање патиш."
• негативан однос према природи: природа се приказује као непријатељ човечанства. Тако се лакше прихвата уништавање природних ресурса које спроводе глобал капиталисти у сврху личног богаћења.
• морал је сувишан, постоји само данас и одмах: "граби, узимај, буди прагматичан", "коме је до морала, нека иде у цркву". Тако се надница коју радник добије у систему глобализма проглашава врховном вредношћу, а тиме капиталисти даје моћно оружје принуде у руке.
• јурњава за послом је суштина живота, а послушност и снисходљивост основне животне вредности: има ли ишта погодније за капиталисте како би натерали масе робова да сваког дана испуне канцеларије и фабрике и тако их учине још моћнијим?
• град као лажно бљештавило и врхунац испразне забаве делује као магнет за модерног младог човека. Овоме је посвећем посебан чланак. Млади људи тешко разумеју да је град врста радног логора за глобал капитал - ту се упрежу нове снаге да вуку запрежна кола у корист глобалиста. На крају радног дана тим радницима се нуди "излазак у град" као врхунски животни домет док крајем дана власници њихових живота броје зараду коју су им ти људи донели својим робовским радом. 

 Овакве и сличне темељне вредности доводе масе у један чудан, такорећи измишљени живот. Проблем је у томе што овај измишљени живот није креирао човек који га живи, већ глобал капитализам како би лако владао затуцаним масама.

Речи-амебе

Термин речи-амебе увео је аутор Сергеј Кара Мурза у делу "Манипулација свешћу" да означи речи ван контекста. Речима амебама служе се глобалисти у својим манипулацијама. Али да би речи амебе служиле глобалистичким моћницима, потребно их је прво формирати као такве. 

Реч постаје реч-амеба контролисаним пласирањем снажним медијским средствима. Речи-амебе као транспаренто, инклузија, говор мржње, демократски, транзиција, холокауст, тероризам можда су међу најчешћим. Тужно је што су и неке од веома важних и Србима драгих речи злоупотребљене код глобалиста у најгорем фашистичком смислу: слобода и демократија на пример. Глобалисти при нападу и пљачкању других земаља свој сопствени чин агресије у својим медијима означавају као "ослобађање" нападнутог народа, доношење слободе, спровођење демократије.  

Занимљиво је да има измишљених речи амеба, као што је  реч србијански која би требало да Србе представи у неком ваљда омаловажавајућем контексту. Оригинална реч српски примењена је у глобалистичким гласилима већином у негативној конотацији (српски злочини, српска агресија, великосрпски, ....) .

Цела сврха речи-амеба је да необразоване масе као неки окидач пребаце у одређено психичко стање током гутања медијских лажи. Речи-амебе као неке рекламе немају никакве везе са стварношћу, тј немају своје оригинално значење, већ оно значење које медијски манипуланти инсталирају небројеним понављањем кроз своје чланке. 

Речи-амебе ипак нису патент глобалиста - и ранији системи су их користили у границама својих техничких могућности. У социјализму сте имали " речи кулак и  технократа као позив за блаћење и осуду. У фашизму и Америци имате реч комуниста у исту сврху. Ипак модерни глобализам због далеко моћнијих средстава и већег капитала од свих досадашњих друштава представља највећу арену досада у којој пливају речи-амебе. Тако својом бројношћу речи-амебе помажу стварање виртуалног живота загађујући духовни простор данашњег човека.