Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Глобалистичка агресија

Глобализам / Уништење села и срозавање градова

Прилог за проучавање глобализма

градови и њихова сврха у глобализму

Градови су цивилизацијска тековина. Међутим глобализам даје градовима једну специфичну сврху на коју ћемо се осврнути у тексту.

 

Културна суштина града

У тексту Цивилизација против природе објаснили смо колико је глобализам искривио однос човека према природи. Цивилизација у којој влада глобализам, назовимо је цивилизација глобализма, супротстављена је самом Творцу човека - природи.

Градови са друге стране историјски су основа сваке цивилизације. Од најстаријих цивилизација, а неке познајемо већ 5 миленијума, па све до данашњих дана, градови су база без које нема ни једне цивилизације. На овај начин можемо констатовати да су градови саставни и незаобилазни део сваке цивилизације коју је човек до данас формирао.

У развоју људског друштва, формирање градова омогућило је концентрацију политике и високе технологије на једном месту, за разлику од руралне унутрашњности земље. Док је село давало храну и обезбеђивало живот ближи природи и суштини нације, град је обезбеђивао концентрацију заната, технологије, политике и уметности. Ова подела улога и међусобна размена чаробна je формула историјског развоја људских цивилизација од памтивека до данашњих дана

 

Капиталистичка пољопривреда и нестанак села

Појава глобалистичких градова везана је за структурне, економске и културне промене које је глобалистичка влада уводила у свету. Наиме глобалистичке мултинационалне компаније свуда у свету преузимале су огромна плодна пространства и на њима организовала масовну и интензивну пољопривредну производњу подупрту моћном механизацијом. На селу је нелојалном конкуренцијом уништен мали произвођач, нестало је радних места и тако је село престало да постоји. Заједно са нестанком села нестала је душа нације, дубоко везана за архетип земље и целокупна митологија која сваки народ чини оним што он јесте и по чему се разликује од других народа. Народ физички и психички лишен земље је - народ лишен душе.

Нестанак села пратио је ненормалан развитак градова. Педесетих година прошлог века огроман број места у градским фабрикама привукао је сељаке, а раскошна светла града испунила је њихове очи док су у масама хрлили у град. Навала сељака на градове личи на омамљеност с којом се лептир залеће на светлост ужарене сијалице пре но што сагори на њеној површини.

 

Социјалистичко село је нестало

Чак су и социјалистичке државе одушевљено кренуле стазом миграције становништва из села у градове. Погледавајући на капиталистичке државе и масовну пољопривредну производњу подупрту пестицидима и ђубривима, социјалистичке земље су радо кренуле стазом "напретка", селећи становништво у градове. Њихови теоретичари објашњавали су предности механизације, агротехничких мера и сељачких задруга, док су у стварности запуштале село и олакшавале на сваки начин прелазак сељана у градове.

Са друге стране и ништа мање важно, примитивно становништво које су социјалисти преселили у градове било је на много бољем располагању за партијски надглед, манипулацију и политичку контролу моћним медијским средствима у градовима, него да је остало на селу. Људи на селу много су економски самосталнији и самим тим мање подложни непосредној контроли. Зато је за социјалистичку државу било много важније да има становништво концентрисано у градовима. На село се гледало као на сталну опасност од "богаћења" и "кулака". Свака боља жетва могла је сељаке да стави у бољи положај у односу на државу, а то се партијским властодршцима није допадало. Социјалистичко село је с тога од самог почетка до краја социјалистичких држава било осуђено на пропаст.

 

Капиталистички градови

Уместо да стварају нову вредност и да буду избалансирани са селом, глобалистички градови, било да су се развили на штету капиталистичког или социјалистичког села, постали су у оба случаја пренасељени радни логори са симпатично шареном оградом која спречава људе да побегну из њега. Глобалистички град претвара се у хаотичну и отуђену збрку са милионским становништвом - мегалополис.

Некадашња друштвена равнотежа и идеал по коме село производи претежно здраву храну са минималном употребом вештачких препарата, а град концентрише високу техноогију и пружа остатак услуга - изгубљена је. Скоро целокупно становништво нагурано је у градове, високо специјализовано за посебне послове и принуђено да ради од јутра до сутра за глобалистичке моћнике. Градски радници живе у константном стресу плашећи се да ће изгубити посао у глобалистичким компанијама, Стални стрес градског становништва узрокује лоше стање духа и тела градског становништва. У градовима се ствара лажна атмосфера неопходности "брзог живљења", што је еуфемизам за пасји живот недостојан човека. Интелектуални развој људи постаје запостављен, а живот модерног човека претвара се у пуко преживљавање од данас до сутра. Сврха целог овог глобалистичког система је до неверовања једноставна: богати треба да буду још ботатији а сиромашни још сиромашнији. Мултинационане компаније постале су господари свега на Земљи, уништавајући природне ресурсе и срозавајући цивилизацију и културу.

Уско специјалистички послови градског становништва чине га потпуно зависним од тренутне воље моћника у мултинационалним компанијама. И најмања промена економског система коју изазову можне компаније може да уништи хиљаде, па и милионе радних места. Само једна фирма, ХП нпр ових дана отпушта 27.000 људи једним потезом пера његовог директора. Ови радници не знају да раде друге послове осим једног и уско стручног. Њихов живот и животи чланова њихових породица зависе од богаташа који с њима могу да учине шта желе.

Уништавајући село, (социјалисти и) глобалисти су свесно уништили слој становништва који подсећа на отпорну, жилаву и здраву биљку и која је као таква могла да издржи све тешкоће. И у најтежим условима сељак је у некадашњим временима имао нешто у својој њиви, воћњаку и обору чиме је могао да прехрани своју породицу. Некадашње село је увек снабевало град драгоценом храном, а вредни сељани су познавали десетине заната и били способни да издрже све недаће. Заједно са њима и цело друштво било је далеко виталније, моралније, богатије, а самим тим и отпорније на све недаће које је могло да снађе једно друштво.

Оваква самосталност села, његова економска виталност и самосталност сметала је глобалистичким моћницима и они су је елиминисали. Градска омладина, физички и психички зависна од града и високог стандарда, затупљена је лошим образовним системом, одсуством васпитања и морала, и представља само сурогат здравог нараштаја у друштву. Са таквим подмлатком, друштво је предодређено да дугорочно носи окове сиромаштва и нео - робовласништва. Врли нови поредак глобализма зверски се цери на човечанство ширећи своје зло свуда по свету.

Психолошке и духовне последице

Сваки студент из унутрашњости који је први пут дошао да студира у великом граду у већини случајева остаје трајно омамљен наизглед невероватним и привлачним стварима које у граду први пут види. Диско клубови, ресторани, дружење без обавеза и стега патријархалне средине, одсуство родитељске контроле које неки први пут искусе, привид самосталног живота, бројни спортски и свакојаки други клубови - све то обиље они нису имали у провинцији и сад им се све чини на дохват руке. Град је ухватио корена у њима такорећи на први поглед, и ова омамљеност неретко остаје трајно у њим чак и ако се врате у своју провинцију након студија.

Али сви они који јесу остали у граду, било да су дошли са села као свршени људи или као недозрели студенти, на крају бивају асимиловани у градску средину коју су наизглед дошли да конзумирају. Као да су ловци постали ловина. У великом градском гротлу ти људи дошљаци биће као у стомаку неке велике животиње третирани желудачним соковима док не буду потпуно сварени. Изгубивши духовну везу са здравијом средином из које су потекли, ново градско становништво прима глобалистичка обележја.

Психофизичке промене градског становништва глобалистичких градова су огромне. Да напоменемо само неке важније:

  • потпуно одвајање од здравије сеоске средине и дружења са људима који сваког дана нешто корисно и производно раде;
  • губитак националног осећања
  • крајњи себичлук; потпуна неосетљивост за сународнике;
  • потпуна зависност од глобалистичког послодавца и страх од губитка посла;
  • моралне вредности се одбацују а уместо њих долази неосетљивост и новац.
  • прихватање најнижег нивоа медијске пропаганде као истине.
  • функционална необразованост чак и при високом формалном образовању
  • прихватање нездраве исхране и уопште нездравног начина живота као нечег нормалног.
  • врло низак ниво здравља, слаб имуни систем

Мало ли је?

Изолуј се до лудила

Градско становништво копира оно што види на телевизији и другим медијима. Сврха овог копирања јунака из тв епизода је уобличавање сопственог идентитета кроз копирање онога што изгледа као атрактиван идентитет. Стицање идентитета, па макар и лажног врло је важно за несигурно и економски зависно и заплашено градско становништво, јер оно тако смањује своју несигурност.

Уобичајено је ношење црних наочара којима се негира контакт са другим људима. Када ставите црне наочаре, ви прикривате најважнији и најцењенији орган невербалног комуницирања: своје очи. Несигурност коју осећате умањићете прекидом контакта са људима, дакле изолацијом. До које мере иде ова бесмислица види се по људима који црне наочаре носе на улици чак и по облачном времену, у кући или на послу.

Други уобичајени облик изолације третира други најважнији орган комуникације после језика: сопствене уши. Вокмен и други извори музике користе се да се у уши доведе све осим природног човековог окружења. Мединска сестра која с тешком муком подноси несносни терор свог шефа исто као и пословни човек кога очекује тежак дан набиће у уши слушалице да би се изоловали од остатка света и тако себи дали тренутак лажне слободе и мира. Искрени љубитељи музике наравно никада не слушају своју омиљену музику док стоје у градском аутобусу, исто као што прави љубитељи добре хране никада не би конзумирали своју омиљену храну на том месту. Све има своје време и место: они који злоупотребљавају музику не чине то због љубави према музици, већ из очајног покушаја изолације од средине.

Док са једне стране царује изолација као омиљени метод смиривања убрљавелог и слуђеног градског становништва, са друге стране имамо поплаву кича у личној појави људи у градовима. Сакривени градском вревом и анонимношћу, људи у градовима неретко прибегавају неприкладном одевању. Девојке које не могу на други начин дискретним одевањем да скрену на себе пажњу, или немају никаквих остварења у празном животу, имају директан начин да себе учине привидно јединственим, пожељним и цењеним; за ово нема директнијег начина од скидања или неприкладног одевања. Овакво одевање није се могло срести у здравом селу из много разлога: у селу људи своју личност остварују много више радом и самим тим далеко су више испуњени него људи у граду па немају ни потребе да се на баналан начин истичу, и друго наравно средина би овакво понашање тренутно санкционисала изопштавањем појединца из заједнице.

 

Суштина срозавања градова и уништења села у глобал капитализму

Декадентност града и уништење села има тренутну сврху: формирање масе залуђених радника, на изузетно ниском културном и сваком другом духовном нивоу, уживаоце лаког живота, алкохола, дрога и слободног секса, незанитересованих за породицу и морал, индивидуално себичних индивидуа, у потпуном нескладу са природом, са главним циљем да се оваквом разулареном, духовно и физички оболелом гомилом лако управља. У каснијем периоду са контролисаном гомилом која уместо главе има телевизор може се учинити било шта - по вољи глобалиста.

 

Референце:
'-Глобализација и нови светски поредак, др Војислав Мићовић, Чигоја, 2002
-The True Story of The Bilderberg Group, Daniel Estulin, TrineDay, 2007

3.06.2012