Економија / Сиромаштво
Сиромаштво
У поглављу Историја налази се дуг низ чланака о томе како су се неке земље обогатиле кроз историју. Иако ти чланци свакако служе као наук и за садашњост, мислим да би серија ових чланака била непотпуна ако не би постојао осврт на садашње стање сиромаштва.
Иако сиромаштво само по себи не изгледа баш привлачна тема, мислим да ће бити занимљиво у чланку видети неке аспекте ове пошасти.
Успешно сакривен појам сиромаштва
| Веровали или не, у свету не постоји званични међународни критеријум који прецизно наводи шта је то сиромаштво и како да израчунате проценат сиромашних у некој земљи! Тачно сте чули: данас у јеку космичких летова, ракетног наоружања, магнетних скенера у медицини, рачунарске технике, постиндустријске ере, "суперстручњаци" нису били способни да квантитативно дефинишу сиромаштво. |
|
Марсовац који би слетео на планету Земљу био би потпуно сигуран да су Земљани решили све екзистенцијалне проблеме, ако би се повео за чињеницом да Земљани једноставно немају ни критеријуме за сиромаштво.
Лажна дефиниција сиромаштва: апсолутно сиромаштво
Земље које очито имају доста заслуга за садашње стање сиромаштва у свету, нередовно објављују разне мапе које би требале да покажу како су они тобоже заинтересовани да реше проблем сиромаштва. Једна од тих мапа је и ова која приказује апсолутно сиромаштво као проценат људи који примају испод 1,25 долара дневно у некој земљи (креирана на основу http://en.wikipedia.org/wiki/File:Percentage_population_living_on_less_than_$1.25_per_day_2009.svg):
Невероватно је да Википедија наводи појам "међународне линије сиромаштва" као 1,25 долара дневно! Ко при здравој памети може да одреди један једини долар као "мерило сиромаштва", без обзира о којој се земљи ради? Апсолутно сиромаштво је потпуна бесмислица јер се животни трошкови од земље до земље разликују хиљадама пута. Такође, ова назови статистика потпуно прикрива сиромаштво развијених земаља. У Америци, као најсиромашнијој земљи развијеног света нико не живи од 1,25 долара дневно, иако у тој земљи има рекордан број сиромашних људи, што ћемо видети у наставку чланка. Какве везе онда има бесмислена граница од 1 долара и коме она служи? И зашто је реч о једном долару, зашто не о 2, 3, 7, 90, 225? Какве везе има та бесмислена граница са сиромашним Румуном, Србином, или Аргентинцем, на кога се уопште не може применити?
Овакве бесмислене карте сиромаштва су најбољи сигнал за узбуну, јер индикују намеру прикривања стварног стања сиромаштва у свету за потребе богатих људи и прикривања њихових нехуманих активности.
Глобалистички економисти "не умеју" да дефинишу сиромаштво?
По мишљењу групе аутора који су у фебруару 2007 године за потребе америчког Конгреса направили краћу компаративну студију сиромаштва у САД и свету: "Званичне норме сиромаштва (као мера статуса "ниских примања") постоји тек у малом броју нација." Исти аутори наводе да нема међународног консензуса по питању мерења сиромаштва!
Лицемерна дефиниција у (иначе глобалистичкој) Википедији дефинише сиромаштво на следећи епохалан начин:
"Сиромаштво је недостатак основних људских потреба, као што су чиста и свежа вода, исхрана, здравствена брига, образовање, одевање и склониште, због немогућности да их пруштите".
Невероватно лицемерје: по овој дефиницији велики број најсиромашнијих људи у свету уопште не изгледају тако сиромашни, многи још увек пију недовољно загађену воду! Исти писци дефиниције сматрају да су им права озбиљно угрожена кад цена бензина поскупи за 3 цента, док су за сиромашне одредили склониште и воду као довољне артикле! У 21 веку, у доба космичких летова и возова од 500 км на час, глобалистички послушници квалификују хладно и незаинтересовано огроман део људске популације (читај: већину) као животиње без трунке интелекта. Наиме, глобалистичка дефиниција не признаје интелект људског бића јер не разматра основне потребе људске свести: потребе да се човек духовно уздиже, потребе да има породицу и могућности за њу, да чита, да комуницира, да ствара и доприноси људској заједници, потребе да буде равноправан, потребе да буде физички и економски заштићен? Глобалиста својом дефиницијом своди човека на животињу не признајући ни једну особину интелекта осим образовања.
Да ли је за Вики-глобалисту образовање једина интелектуална потреба коју има човек? Да ли је за подмуклог глобалисту то што ће неког сиромашка научити да чита и пише све што је овоме довољно? Да ли је глобалистички Вики мислио на колонијално образовање где становници поробљене земље науче основе писмености, колонијалну историју и подметнуте факте о величини њиховог освајача? Да ли је то образовање управо оно образовање које је наш Вики спремио за Србина, Африканца, или било кога другог планираног за осиромашење?
Како је могуће да нема критеријума сиромаштва, кад чак и најлошије глобалистичке карте показују огроман проценат популације Земље у очајном сиромаштву? Како је могуће да сва сила светских економиста и стручњака не жели јавно да да одговор на један од најочигледнијих проблема данашњице?
Средњи приход као недовољно тачан критеријум
У капиталистичкој економији највиша класа иако броји мали проценат становништва, има огромне приходе, који својом величином надокнађују мали проценат богате класе, вештачки подижући "просечну плату" која представља примања обичног становништва. Средња плата би морала да се рачуна у односу на плату коју има највећи број становника у држави (П0); средња плата би се онда много правилније рачунала као просечна плата у оном делу становништва које има рецимо до 4 пута П0. Људи преко 4*П0 не могу улазити у "просечну плату" јер њихов живот, начин привређивања (или крађе) значајно одскаче од просечног или сиромашног живота, далеко више него што сиромаштво одскаче од просечности.
Према томе, рачунање средње плате узимањем класе богатих грађана је бесмислица и даје више вредности средње плате, правдајући социјалну неправду у државама.
Процена сиромаштва
Приказом хистограма расположивих прихода становништва лако се долази до неких важних показатеља:
На горњој слици видљива је плата највећег броја људи (По), као и максимални чисти приход (Пмакс). Такође је потребно нагласити да По не одговара "средњој" плати, и да је По много боља за процену реалне средње плате него што је то математичка средња вредност криве, чији екстремни Пмакс искривљује средњу вредност. Коефицијент социјалне неједнакости у држави је једноставно изражен као Пмакс / По.
Луксембрушка студија прихода и сиромаштво Америке
Ова занимљива студија окупља све већи број различитих земаља са четри континтента. Поред осталих података ова студија за земље чланице објављује податке о сиромаштву мереном као проценат људи који имају мање од 50% средњег слободно расположивог прихода (назвао сам га плиће сиромаштво), и проценат људи који имају мање од 40% средњег слободно расположивог прихода:
Занимљиво је да из Луксембуршке студије произилази да имамо потпуно погрешну представу у богатству Америке, иако је ситуација управо супротна: Америка је по овој студији једна од најсиромашнијих земаља чланица луксембуршке студије, незнатно боље од Мексика.
Однос спољног дуга земље и унутрашњег сиромаштва
Осим што је међу најсиромашнијим земљама чланицама луксембуршке студије, Америка је и апсолутно најзадуженија земља света, а релативно (по % домаћег производа) међу средње задуженим. По наводима агенције АХН, Тимоти Гајтер, амерички секретар трезора, изјавио је да већ у мају месецу ове године Америку очекује достизање цифре од 14,29 хиљада милијарди долара дуга!
По основу навода Циа фактбук из 2005, имамо следећу слику спољне задужености земаља у свету сортирано по проценту друштвеног производа:
|
дуг $
|
%GDP
|
по глави
|
|
| Luxembourg |
1.892.000.000.000
|
4.636
|
4000000
|
| Ireland |
2.131.000.000.000
|
1.224
|
515.671
|
| Norway |
2.232.000.000.000
|
861
|
113.174
|
| UK |
8.981.000.000.000
|
398
|
144.757
|
| Switzerland |
1.190.000.000.000
|
364
|
182.899
|
| Netherlands |
2.344.296.360.000
|
344
|
226.503
|
| Denmark |
559.500.000.000
|
274
|
110.216
|
| Sweden |
853.300.000.000
|
241
|
72.594
|
| Austria |
755.000.000.000
|
226
|
97.411
|
| Finland |
370.800.000.000
|
200
|
68.180
|
| Greece |
532.900.000.000
|
165
|
49.525
|
| Spain |
2.166.000.000.000
|
157
|
52.588
|
| Germany |
4.713.000.000.000
|
143
|
57.646
|
| Italy |
2.223.000.000.000
|
124
|
39.234
|
| Estonia |
22.125.000.000
|
114
|
16.510
|
| United States |
14.392.451.000.000
|
95
|
46.577
|
| Canada |
1.009.000.000.000
|
75
|
24.749
|
| Hungary |
134.600.000.000
|
70
|
11.667
|
| Slovenia |
51.570.000.000
|
55
|
9.706
|
| Poland |
252.900.000.000
|
47
|
5.279
|
| Israel |
89.680.000.000
|
43
|
11.649
|
| Uruguay |
13.390.000.000
|
40
|
3.770
|
| Czeck Republic |
86.790.000.000
|
39
|
7.318
|
| Korea |
370.100.000.000
|
25
|
29.842
|
| Peru |
33.290.000.000
|
24
|
1.032
|
| Colombia |
61.777.400.000
|
21
|
1.052
|
| Taiwan |
91.410.000.000
|
21
|
3.452
|
| Guatemala |
17.470.000.000
|
20
|
534
|
| Mexico |
212.500.000.000
|
20
|
1.646
|
| Brasil |
310.800.000.000
|
14
|
1.129
|
|
|
|
|
|
||
| себичлук | неспособност |
Црвеном бојом означио сам земље са преко 10% сиромаштва, а плавозеленом/цијан сам означио земље критичне задужености (рецимо преко 3/4 домаћег производа).
Као што се види, задуженост земље није у посебној корелацији са сиромаштвом ако би се само ова табела узела као репер, што представља известан парадокс, јер је очекивано да што је земља задуженија и њено сиромаштво буде веће. Међутим ово није случај. Релативна спољна задуженост земље је само мера неспособности привређивања државе и нема никакве везе са сиромаштвом дефинисаном критеријумом луксермбуршке студије!
Закључак
Док је задуженост земље апсолутна неспособност њене економије, сиромаштво је коректност расподеле онога што земља има и нема никакве везе са дугом земље и способношћу економије. Сиромаштво је другим речима ниво фер односа унутар једне земље или мера нецивилизованог односа и себичлука људи једних према другима унутар државе.
Референце:
Poverty, Work, and Policy: The United States in Comparative Perspective, Congress of the United States February 13, 2007
Luxembourg Income Study, http://www.lisproject.org, key figures.
03.04.2011