Славиша Нешић

РАЗУМ Уместо медија, хуманизам уместо глобализма, рекреација уместо спорта

Друштво / Вожња и возачи: саобраћајни испит

Полагање возачког испита

Вожња и возачи - део 1

.

Како се васпитава кандидат за возача у саобраћају?

Да ли је садржај тестова за вожњу правилно одабран? Да ли су непрактичност и трик питања која се у овим тестовима појављују оно што смањује број мртвих Срба на нашим аутопутевима? Следи само мали избор из приручника и тестова за полагање возачког испита који ће нам осветлити боље ову појаву.

  • Цитат из теста за возаче:
    Мамурлук настаје као последица:
  1. замора
  2. узимања алкохола
  3. преобилне исхране
Напомена: Уместо да се кратко и јасно каже да вожња у алкохолисаном стању преко ... промила алкохола повлачи озбиљну казну, наш млади возач треба да одговара како настаје мамурлук.
  • Цитат из приручника:
    "Крварење представља истицање крви из повређених или оштећених крвних судова."

Коментар: без оваквог и других сличних објашњења млади возач би се у саобраћајној несрећи свакако запитао шта је крв и откуд она? Да ли аутор горње реченице из приручника за полагање није знао ништа корисније да каже?

  • Цитат из приручника:
    "Висина фара обореног светла је прописима одређена тако да од површине пута горња ивица не сме бити већа од 1,2 м, а доња мања од 0,5 м."

Коментар: коју сврху има горња констатација? Да ли је аутор приручника желео да научи кандидате где да уграђују светла кад конструишу свој аутомобил? Или је можда реч о неуспешном студенту машинства који на овај начин исказује своје неостваре амбиције?

  • Цитат из приручника:
    "Законом је прописано да су Дирекције, предузећа и друга правна лица и друге организације и органи, .... дужни да организују и трајно врше бројање саобраћаја ...како би се избегли различити начини бројања..."

Коментар: уместо да кандидат највећу пажњу посвети најважнијим правилима саобраћаја од којих зависи живот његов, његових сапутника и других учесника у саобраћају, он учи ко на друмовима броји саобраћај!?

Најгора ствар у свим "приручницима" за полагање возачких испита је међутим потпуно одсуство животно важних препорука за вожњу у разним типичним и најчешћим саобраћајним ситуацијама. Другим речима, уместо трулог академисања и потпуно неадекватних, некорисних, и очигледно сујетно конципираних текстова непримерних приручнику, аутори тих књижурака су требали да на страну оставе своје маргиналне персоналности и посвете се писању правог приручника, како му и име каже.

Прави приручници, ако буду написани, укључиће објашњење неопходних законских прописа уз обавезно корисне текстове који ће дати прецизне препоруке за правилну вожњу.

Потпуни промашај приручника за вожњу

У суштини стиче се утисак да су аутори приручника опседнути потребом да верно пренесу параграфе Закона о безбедности саобраћаја. Тако се приручници уместо да буду корисни и практични претварају у копирање законских текстова. Да ли аутори приручника мисле да ће написати Закон боље од оригинала? Ако су већ желели да се Закон познаје онда је кандидат морао да добије интегрални текст овог закона на упознавање, са рецимо обавезним делом маркираним. Ипак мислим да ни то не би имало смисла.

Пошто је педагогија наука коју очигледно не познају, писци возачких памфлета очекују да ће инструктор вожње током 45-минутног часа објаснити кандидату правила добре вожње заједно са свим другим битним стварима. Током кратког часа вожње кандидат има располућену пажњу између правила првенства у саобраћају, руковања мењачем, гашења мотора и свакаквих перипетија, па правила добре вожње једноставно не могу стићи на ред.

Суштина је у томе да приручник треба да буде јединствен за територију Србије и да треба да буде уџбеник а не приручник. Њега морају написати проверени стручњаци, он се пише једном, а онда може само да буде пажљиво дорађиван уместо да га прерађују сваки пут од почетка свакојаки аутори. Овај коментар важи наравно за целокупно образовање, али је овде реч о вожњи.

Суштинско неразумевање: ограничење брзине

Ако консултујете разне приручнике у вези ограничења брзине увидећете да сви они помињу дужину зауставног пута као основни разлог за ограничење брзине. Са друге стране возачи би рекли да је главни разлог за ограничење брзине у саобраћају избегавање саобраћајних несрећа, повређивања или нешто слично. Али како и зашто прекомерна брзина доводи до несреће, шта је најважнији разлог за ограничење брзине на путевима?

voznjaVideti

Млади моторциклиста вози по равном војвођанском путу и испред себе види трактор. "ОДЈЕДНОМ" (тако бар наводи ТВ емисија) трактор скреће и моторцикл удара у трактор. Епилог: моторциклиста постаје трајни инвалид губитком ноге. Оно што ова емисија не наводи јесте - брзина коју је моторцикл развио на правом путу! И не само то: ни један приручник за полагање испита не наводи најважније: који је најчешћи и самим тим најважнији разлог за ограничење брзине? Зауставни пут, вичете ви поново као папагај? Нисте у праву. Суштина је наиме у кршењу базичног практичног правила које није наведено НИ У ЈЕДНОМ ПРИРУЧНИКУ ВОЖЊЕ:

Видети и бити виђен.

О чему се ради? Прекорачењем брзине чак и на потпуно равном путу постиже се ефекат изненађења осталих (читај: нормалних) учесника у саобраћају који у свом видном пољу немају возило које се пребрзо креће у моменту када ти учесници кратко осматрају у ретровизору или окретом главе део пута одакле може наићи друго возило.

У нашем примеру, тракториста је пре свог скретања у кратком расположивом времену осмотрио видљиви део пута или део пута у некој логичној дужини трасе. Са друге стране, моторциклиста развијајући велику брзину  у највећем броју случајева практично се не налази у видном пољу трактористе. На овај начин развијајући прекомерну брзину учесник у саобраћају не оставља другим учесницима довољно времена за правовремену и сигурну реакцију! Прекомерном брзином возач постаје  "невидљив" за друге учеснике у саобраћају!

Да ли су сујета, незнање, неинтелигенција писаца возачких приручника или нека друга лична особина  аутора разлог за оволики промашај пручника за вожњу? Зашто правило "видети и бити виђен" није стављено у све памфлете за вожњу и подробно објашњено у ауто школама. Чак се може унапред саопштити кандидатима да ће се ово питање наћи међу испитним питањима! Уместо да се испитана питања постављају као трик-питања и уместо да  састављачи текстова за вожњу играју игру мачке и миша са кандидатима, зашто се не позабаве са правим питањима која тестирају истинско знање кандидата и свест о безбедности у саобраћају код кандидата? Докле ће висина фарова аутомобила бити важније знање за кандидата него основни разлог за ограничење брзине на путевима?

29.9.2012.

 

Региструјте се да добијете е-поштом информације о новим чланцима: