Психологија телевизије на примеру

Овај чланак је у целини лично мишљење његовог аутора и као такав не представља званичан став било какве организације или институције. Чланак објашњава психолошке и социјалне механизме поразаног деловања телевизије на људску психу и тело.

О глупости, примитивизму, антикултури и бесмислености америчких филмова није потребно посебно коментарисати. Међутим, у наставку чланка бр 7 о психолошкој анализи деловања телевизије, упутно је размотрити јасне примере. У наставаку ћете видети краћи коментар на неколико филмова.

Филм "Ванземаљац против предатора"

У светлу психолошке анализе деловања телевизије (чланак бр 7) следе само неке карактеристике овог филма. Реч је о комерцијалној групи истраживача који одлазе на Антарктик где у унутрашњости пирамиде (?! у стилу изреке "О Индијо земљо фараона!") доживљавају смрт нашавши се у сукобу групе предатора и групе ванземаљаца. Баш паметно, зар не?

Уочава се потпуна неодређеност, нереалност и идиотлук у реалним оквирима свих догађања филма, на пример:

• нејасни циљеви групе истраживача. Они једноставно "полазе", неки од њих носе аутоматско оружје.
• сејање нејасног и потпуно нереално генерисаног страха: они иду на "ничију земљу", ко зна шта их тамо чека, понашају се као да иду у ратну зону без јасних објашњења шта, ко и како тамо било шта ради.
• на одредишном месту затичу тунел у леду дужине 600м! Њих нимало не заокупља чињеница да не знају ко је за један дан могао да ископа овај тунел, они то само хладнокрвно констатују и крећу њиме.
• потпуна географска бесмислица положаја пирамиде.
• потпуна историјска бесмислица комбиновања ацтечке, камбоџијске и египатске културе у пирамиди.
• потпуна бесмислица пирамиде која се сваких 10 минута мења ваљда да би се предатори забављали у лову.
• духовна бесмислица по којој супериорна напредна створења из космоса из наводне забаве спроводе лов у стилу дивљака директно се физички сукобљавајући са опасним непријатељима, користећи за то људе ако стоку за размножавање тих непријатеља? Има ли краја глупостима....
• потпуно одсуство логичког и реалног низа и односа свих суштинских догађаја.
• разум се појављује само спорадично и као маска за скривање потпуне бесмислице суштине филма.
• све се дешава у помрчини, сеје се атавистички страх од непознатог, страшила ("ванземаљци") се цере са језивим зубима у устима из којих се цеди бала на људске жртве које прождиру, смрт на све стране, пропада тло под ногама, људима су за петама смртносна створења...

На крају исцрпљена јунакиња једва преживи, а са њом одахну малобројни преживели гледаоци. Сада могу да оду на спавање прожети америчким баљезгаријама и антикултуром, емотивно и интелектуално осакаћени, срећни да у међувремену нису умрли од толике количине америчке глупости коју су за сат ипо морали да прогутају.

Размислите ако желите, у светлу психолошке анализе у чланку 7 о телевизији, како се горе наведени елементи одражавају на психу гледаоца? Овде треба водити рачуна да овакви садржаји неометано директно нападају подсвест чинећи у њој прави ршум.

Атрибути филма који делују на подсвест у овом случају су: атавистички страх, хаос, бесмисао, бесциљност, неодређеност, смрт, пораз, непријатељство.

Филм "Задатак"

Иако га нисам гледао ни од почетка, ни од краја, ни већином, већ само кратко, лако се издвајају следеће карактеристике, које имају јасну политичку конотацију.

• морална бесмислица: амерички војни обавештајац "бори се за своју земљу", наравно далеко од своје територије.
• црно-бела стварност. максимално се кокетира са стереотипним предрасудама америчке јавности, праве се слике непријатеља које се онда нереално блате до апсурда. Непријатељ Карлос је "немилосрдни терориста" који "хладнокрвно убија и малу децу", а начинио је и направу која не убија већ само осакаћује људе! Да није језиво било би смешно.
• стварање измишљених непријатеља. Јунаку филма се показују слике Карлосових искасапљених жртава - жена и деце.
• невиност Американаца. Наравно америчка страна и њене активности нису приказане као узрочне, па се по наивном имплицитном шаблону аутоматски сматра да је америчка страна апсолутно невина у целој причи, као што се наивно подразумева да је измишљени "Карлос" апсолутни злочинац.

Атрибути филма који делују на подсвест у овом случају су: убијање људи, црнобела слика света.

Серија "Секс и град"

Четри неудате жене у поодмаклим средњим годинама живе лагодно у Њујорку. Неки елементи ове серије:

• духовна бесмислица: живот је слобода, новац, хаљине, забава.
• тривијалне ствари као суштинске: Кери "пише колумну" и Петровском представља себе подизањем обрва као да је то бог зна какав посао. Ретко се помиње посао, као да те жене живе од ваздуха.
• хомосексуалци
• нерад
• саможивост у свим аспектима.
• самоћа као стил живота.

Атрибути ове серије које бих издвојио су: испразност, себичлук, хомосексуализам, самоћа.

12.9.2009